„Biohakeri“ se igraju Boga
23. avgust 2020.
Skoro nečujno brzi voz prolazi kroz letnji planinski pejzaž, a u kupeu je prijatan mir. Odjednom se jedna žena bori za vazduh, razrogačenih očiju pada u nesvest. Dok drugi putnici pokušavaju da joj pomognu, sve više ljudi bez daha pada na zemlju. Smrtonosna, zarazna bolest se neprimetno proširila vagonom.
Bez da otkrivamo previše, u novoj seriji „Biohakeri“ ne radi se o pandemiji. Ali, upravo zbog scena poput ove, Netfliks i produkcijski tim su odlučili da ne emituju seriju u prvom naletu pandemije, dakle u aprilu, već je serija dostupna od prošlog četvrtka (20. avgust).
„Nismo hteli da budimo strahove i potpirujemo teorije zavere“, kazao je Kristijan Diter, reditelj serije. „Zbog toga počinjemo sa emitovanjem nešto kasnije, kada bi ljudi mogli bolje da razlikuju fikciju od činjeničnog stanja.“
Triler-serija o biotehnologijama
„Šta se dešava kada se obični ljudi poput tebe i mene suoče sa stvarima koje su veće od njih?“ - ovako Kristijan Diter opisuje radnju serije, za koju je pisao i scenario.
Koliko daleko smeju da idu naučnici i gde su granice. „Biohakeri“ je priča o Miji, studentkinji medicine koju igra Luna Vedler i ledenoj profesorki Tanji Lorenc – ulogu tumači Džesika Švarc.
„Mi činimo Boga zastarelim“, govori slavodobitno pred svojim studentima popularna docentkinja. Zahvaljujući sintetičkoj biologiji, objavljuje rat naslednim bolestima i najradije bi da ih neutrališe već u majčinoj utrobi.
Pri tom Lorencova ne radi na tom samo na univerzitetu, već i u tajnoj privatnoj laboratoriji. A da tamo ne ide baš sve kako treba, izgleda da zna i studentkinja Mia. Njih dve dele tajnu, koja se s napetošću otkriva iz epizode u epizodu.
Genetska optimizacija?
Ideju za seriju Kristijan Diter dobio je kada je prijatelje naučnike pitao „šta im noću ne da da spavaju“. On je mislio da će to biti teme poput klimatskih promena ili veštačke inteligencije. Ali, oni su odgovorili: sintetička biologija. I Diter počinje da istražuje.
Čovek zaista postaje stvoritelj. Ćelije se konstruišu sa novim svojstvima i funkcijama – uz pomoć sintetičke biologije, koja kombinuje stručne oblasti poput molekularne biologije, organske hemije, inženjerskih nauka i tehnike. „Nešto kao lego kockice“, kaže Diter, koji je između ostalog režirao i Netfliksovu seriju „Girlboss“.
To bi u budućnosti moglo da bude od koristi za razvoj novih lekova, organskih pogonskih goriva i sirovina po meri – sintetička biologija može da kreira potpuno nove proizvode. Ili znatno pojednostavi i ubrza postojeće procese, poput umnožavanja vakcina.
U svakom slučaju može postati opasno kada se radi o genima. Jer, genska tehnologija uvek znači – eksperiment. Do kakvih neželjenih posledica može da dovede jedan promenjeni gen? Iako je ljudski genom dešifrovan, ipak još nije sasvim odgonetnut.
Naučnici na snimanju
No, već iz samog naslova serije jasno je da se ovde ne radi samo o naučnicima. Zahvaljujući genetskim makazama, otkrivenim 2012, i privatna lica mogu da odstrane ili dodaju gene, a u seriji ih ima iznenađujuće mnogo.
Scene iz serije deluju mučno i teraju na razmišljanje: da li se to već dešava i u realnom svetu, daleko od očiju javnosti? Da li želimo da naša tela budu tako menjana?
Kreatori serije i glumci su se savetovali sa lekarima i naučnicima, reditelj Diter je imao i privatno savetovanje – njegova žena je lekarka. „Što sam se više plašio neke situacije, ona je bila sigurnija. Takođe i drugi naučnici koje poznajem, reagovali su uvek trezveno i stručno što je situacija bila dramatičnija. A to mi je bilo važno da pokažem.“
Naučni savetnik je između ostalih bio i Ole Oples, molekularni biolog sa renomiranog instituta Fraunhofer. U intervjuu za Netfliksov portal, izjavio je da je zadovoljan serijom. „Na mnogim mestima sam prepoznao sebe, a nešto dolazi direktno iz mog pera. I to je takođe naučno ispravno“, kaže Ples.
Iako se u „Biohakerima“ radi o kriminalcima i ilegalnim eksperimentima na ljudima, reditelj Diter i dalje ima veliki respekt prema nauci. Za njega su „naučnici novi super-heroji“. Jer, njegova serija obuhvata i dobre strane sintetičke biologije, koja na kraju serije spašava živote.
Za Ditera, koji je tokom istraživanja i snimanja upoznao toliko mnogo strastvenih naučnika, nije sve samo fikcija: „Kada je krenulo to sa Kovidom 19, odmah mi je bilo jasno da će se na to koncentrisati najpametniji ljudi koje imamo na planeti, kako bi to nekako rešili. I uspeće.“