"Biti deo ESC-a je neponovljiv osećaj!"

Jelena, sada kad se osvrneš na ono što se prošlog maja u Beogradu dešavalo, kada sa sabereš sve utiske, šta je Evrovizija donela tebi kao pevaču?

Jelena Tomašević: „Pre svega velika je čast predstavljati svoju zemlju, sad nebitno da li ste domaćin tog takmičenja ili ne. Svakako je velika privilegija pojaviti na toj prelepoj sceni i biti deo jedne takve manifestacije kao što je Evrovizija. Svakako da je to jedno ogromno iskustvo za svako pevača, pa tako i za mene. Biti deo jedne takve organizacije, imati toliko proba, toliko intervjua, komunicirati sa ljudima na engleskom jeziku, sve je to deo života kakav mi ne vodimo u Srbiji, ili kada su drugi pevači u pitanju u svojim zemljama... Srbiji je Evrovizija donela mnogo toga. Ljudi su nas videli u drugačijem svetlu. Da smo i mi sposobni da organizujemo jedno takvo takmičenje iako smo siromašna zemlja. Mnogi su imali predrasude o nama da smo divljaci, da je rat ovde kod nas, zato što nas očigledno mediji u inostranstvu tako predstavljaju. To znam je kada sam išla na predevrovizijsku turneju – svi su me to pitali... da li je sigurno, da li je bezbedno... kako treba da se ponašaju u našoj zemlji. Ja sam im rekla, kada budete došli poželećete ponovo da se vratite. I svi oni kojima sam to rekla, su mi to posle potvrdili. Mislim da je ovo bio jedan veliki plus za našu zemlju, a takođe i za mene. Ostvarila sam mnogo kontakata. Ostvarila sam čak jednu lepu saradnju. Upoznala sam Boaza koji je predstavljao Izrael i Sirušo koja predstavljala Jermeniju i mi smo snimili jedan tri. To je pesma o miru, snimi li smo je u Izraelu. Tekst je pisao Šimon Peres, predsednik Izraela, dobitnik Nobelove nagrade za mir. Pesmu smo snimili u decembru, a oni su sada moji gosti na Beoviziji.“

DW: Obično se za Evroviziju kaže da je idealna prilika da se neki izvođač predstavi međunarodnoj publici. Da li je zaista prilika da se „nešto uradi“ i van granica Srbije?

„Jeste. Mislim da je to najveća prednost Evrovizije u odnosu na ostale festivale. Upravo zato što ti se pruža prilika da upoznaš mnogo ljudi iz inostranstva i vrlo je lako ostvariti neku saradnju sa tim ljudima. Što se tiče same Evrovizije, to je tačno da se toliko pisalo o tome i da je, kada je ona prošla nekako sve splasnulo, ali to je očigledno svake godine tako, baš zbog te euforije koja se diže pred Evroviziju. Onda kada to sve prođe, to još malo potraje i onda kako godina prolazi, tako se onda zahuktavaju za onu tamo sledeću Evroviziju. To je slučaj kod svih festivala. Evo sada i u Srbiji se govori o tome ko će nas predstavljati u Moskvi, kako će sve to tamo biti.. i onda naravno da se prošlogodišnja Evrovizija pomene, ali sada su tu nove mlade snage tu. Svi smo svesni toga, ali je svakako lepo biti deo, videti i osetiti kako sve to izgleda... Ja nikada neću zaboraviti trenutak kada sam stala na binu i kad sam osetila da bina vibrira bukvalno od buke u Areni. To je jedan neponovljiv osećaj, koji ne znam da li ću više ikada u životu doživeti.“

Poslednjih godina, od recimo ruskog sastava TaTu, mi više nismo imali evrovizijsku zvezdu na međunarodnoj muzičkoj sceni. Šta je razlog tome, da li je problem u samoj Evroviziji, organizaciji...?

„Mislim da jeste, zato što je to zatvoreno za evropske zemlje, mada i Sertab (turska pobednica) je bila na MTV-ju, vrtela se puno. I to je to, otprilike se više niko nije pojavio. Ja mislim da je problem u marketingu. Mislim da iza jedne takve pobede, kao što je evrovizijska pobeda, tek onda treba da se krene u napad, da se nađu dobri menadžeri, da se nađe dobra ekipa saradnika i mislim da je to cilj. Znači može lako da se dostigne jedan MTV, VH1 ili neka evropska karijera, samo je potrebno imati dobre saradnike i dobre ljude. Mislim da je problem u tome, što ljudi kada pobede na Evroviziji misle da su završili sav posao, a u ustvari tu sav poseo tek treba da krene. Zato i nemamo prave evropske zvezde sa Evrovizije... Ranije je na Evroviziji bila i Selin Dion, Aba (ABBA)... sada su nažalost nekako promenili i parametri evrovizijski, akcenat je na scenskom nastupu, na šljokice, glamur, na vatromet na bini, dakle više na neku šokantnost, nego na samu pesmu ili samog izvođača.“

Šta je najbolji recept za pobedu na Evroviziju, ako ga uopšte ima? Da li Srbija treba da nastavi da se na Eurosongu predstavlja pesmama poput, pesme Željka Joksimovića, koje su ostvarivale najbolje rezultate?

„Ja ne vidim zašto bismo to menjali ako smo prethodnih godina imali i te kako značajne rezultate. Ali zavisi, svake godine se menja.. svake godine, pobednička pesma za sobom nosi novi talas koji će biti aktuelan na sledećoj Evroviziji. Tako da sada pobedom Dime Bilana i te ar en bi pesme, mislim da će sada na Evroviziji biti više takvih pesama. Videćemo, pošto se menja i sistem glasanja – 50 posto žiri, 50 odsto publika. Tako da će sada u mnogome promeniti ta situacija.“

Neizbežno pitanje: kakvi su dalji planovi Jelene Tomašević? Koncerti, turneje ili novi album?

„Još uvek se moj aktuelni album reklamira, tako da neću još uvek početi da skupljam nove pesme, ali razmišljam o tome svakodnevno i da na novom albumu uključim još neke autore pored Željka Joksimovića. Što se daljih planova tiče, oni su svakako vezani za moj prvi album prvenac, da snimim još nekoliko spotova, da se družim sa publikom na koncertima, na živim nastupima sa kojim se krenuli još prošle godine, tako da je to nešto što mi je u planu za neku blisku budućnost. E sad šta će biti do kraja godine, ne znam (smeh).“

Intervju: Jakov Leon