Bivši glumac u životnoj ulozi

Glumac, politički klovn, potcenjen čak i od svojih pristalica, poseže za najvišom funkcijom u državi? Zapravo nezamislivo, ali taj čovek ima nešto što nedostaje mnogim političarima i što mu omogućava da nadmaši sebe i postigne vrhunsku formu, posebno u vremenima krize: on izvanredno prenosi poruke. Mnoge njegove rečenice se dugo pamte i na kraju će naći put u udžbenike.

Ronald Regan, koji je 1980. izabran za 40. predsednika SAD, izgovorio je 12. juna 1987. kod Brandenburške kapije najčešće citiranu rečenicu perioda koji se pamti kao kraj Hladnog rata. „Gospodine Gorbačov, otvorite ovu kapiju. Srušite ovaj zid.“

Danas čovek sa sličnom biografijom pozdravlja sunarodnike u video-porukama sa „Slobodni ljudi! Slobodna zemlja!“ Volodimir Zelenski izgovara rečenice poput „Mi Ukrajinci smo miroljubiva nacija. Ali ako danas ćutimo, sutra nas neće biti!“ I kritikuje nedostatak podrške iz inostranstva: „Potrebna nam je antiratna koalicija. Sami branimo svoju državu. Najmoćnije sile sveta samo posmatraju.“

Od „sluge naroda“ do predsednika Ukrajine

Ronalda Regana, koji je umro pre 18 godina, mnogi ljudi u Sjedinjenim Državama još uvek poštuju kao sveca. Zelenski trenutno vredno radi na izgradnji takvog statusa u Ukrajini.

Međutim, nije jasno šta će biti sa njim u narednim danima i nedeljama: kruže izveštaji da Rusija hoće da ga ubije. On sam pretpostavlja da Rusija hoće da ga svrgne sa vlasti. Neprijatelj ga je proglasio metom broj jedan.

Od zabavljača koji se pre nekoliko godina satirično podsmevao korupciji i lošem upravljanju u Ukrajini u popularnoj seriji „Sluga naroda“, Zelenski se razvio u ozbiljnog državnika koji u krizi naizgled bez napora pogađa pravi ton. Možda baš zato što je kao voditelj zabavnog programa, komičar i izuzetan retorički talenat, pre nego što je postao predsednik naučio kojim rečima može da postigne da najveći mogući uticaj.

Dok situacija u Ukrajini izgleda sve gore apeli Zelenskog postaju sve snažniji i patetičniji. Posmatrači smatraju da je njegov govor ubrzo nakon ruske invazije najbolji u njegovom životu. Emotivan, neustrašiv i istovremeno odlučan, on ruskim trupama kaže: „Ako napadnete, videćete naša lica, a ne leđa!“

Ukrajinski predsednik je takođe savršeno savladao umetnost komunikacije na Tviteru. Svakog sata u svet šalje precizne izjave, na primer u petak popodne se zahvaljuje Švedskoj na vojnoj, tehničkoj i humanitarnoj podršcina - na ukrajinskom i engleskom. I završava sažetim apelom: „Hajde da zajedno napravimo antiputinovsku koaliciju!“

Medijski dvoboj sa Vladimirom Putinom

Deo je paradoksalne istorije ovog rata da je Ukrajina vojno inferiorna u odnosu na ruske napadače, ali je Zelenski Putina retorički jasno dobio na poene. Posle zbunjujućeg jednočasovnog govora ruskog predsednika o priznavanju istočnih ukrajinskih separatističkih oblasti, Zelenski svojinm sunarodnicima poručuje: „Ne paničite! Mi smo jaki i spremni na sve. Pobedićemo, jer smo Ukrajina!“ - i time je sprečio masovnu paniku.

Kada ruski predsednik govori o „genocidu“ u istočnoj Ukrajini i o „denacifikaciji“ kao razlogu za rat, to posebno Zelenskom mora da zvuči „smešno“. Šef ukrajinske države je odrastao u porodici koja govori ruski i jevrejskog je porekla. Deda mu je bio Crvenoarmejac, a dedin brat je stradao u Holokaustu.

Zelenski verovatno nikada nije bio toliko popularan u Ukrajini kao sada. Mnogi sunarodnici pre rata sa Rusijom nisu bili srećni što im je on šef države. Kada je preuzeo dužnost pre tri godine, nije mogao da održi obećanje da će okončati sukob u istočnoj Ukrajini. Nije bilo napretka u Minskom sporazumu, već se naprotiv sve polako raspadalo.

A tu je i skandal oko takozvanih Pandorinih papira, u koji je umešan Zelenski - navodni čistunac i borac protiv oligarha.

Istraživanje međunarodne mreže novinara otkrilo je da Zelenskij poseduje ofšor-kompanije koje je indirektno platio jedan oligarh. Ukrajinski predsednik je deo prihoda uložio u londonske nekretnine, a priča se da njegova supruga Elena i dalje zarađuje od ofšor-imovine.

Posle napada Rusije, ponovo preti Hladni rat

Inače, krajem sedamdesetih Ronald Regan je važio za ausajdera - na internim republikanskim predsedničkim izborima za predsedničku kandidaturu 1968. je izgubio od Ričarda Niksona, a 1976. od Džeralda Forda.

Ali onda je 1979. Sovjetski Savez napao Avganistan i Hladni rat se ponovo „razbuktao“. Godinu dana kasnije Regan je pobedio na izborima protiv Džimija Kartera.

Više od četiri decenije kasnije i nakon ruskog napada na Ukrajinu, svet se suočava sa novom verzijom Hladnog rata. Uloga Volodimira Zelenskog u njemu još nije utvrđena.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.