Sujeverni bi rekli da je ovo loše znamenje. Na indonežanskom ostrvu Baliju ovih dana je 20.000 ljudi koji pričaju o situaciji na svetskim finansijskim tržištima. Ali, na početku godišnje skupštine Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke – zemlja se potresla. Niko nije pretrpeo štetu od tog zemljotresa, ali nema sumnje da bi globalnu ekonomiju mogao da oštetiti opasni koktel koji je smućkan prethodnih meseci.
Sa zemljotresom se vremenski poklopila erupcija u Vašingtonu. „Mislim da je Fed poludeo“, izjavio je američki predsednik o Federalnim rezervama, centralnoj banci SAD. Iako je Tramp usred kampanje za izbore za Kongres: to tako ne ide! Postoji dovoljno razloga što centralne banke moraju biti nezavisne, a vlade i predsednici ne smeju da se mešaju u monetarnu politiku.
Donaldu Trumpu smeta povećanje referentnih kamatnih stopa. Ali čuvari dolara to ne rade proizvoljno kako bi razljutili predsednika. Oni trezveno posežu za ekonomskim podacima i pomno ih analiziraju. Uvideli su da američkoj ekonomiji preti pregrejavanje.
No pad berzi ne može se objasniti samo havarijom koju svojim kritikama izaziva g-din Predsednik. Globalnoj ekonomiji preti višeglava aždaja. Tu je trgovinski spor privrednih divova SAD i Kine. Uz to kriza u Pakistanu, koja bi u ponor mogla povući i druge azijske zemlje.
Brdo dugova koje je svet nagomilao iznosi 182 biliona dolara – da li iko uopšte može da zamisli koliko je to para? Tome treba dodati nerazjašnjenu situaciju oko Bregzita i ogromne dugove Italije, treće ekonomija evrozone po veličini.
Definitivno je prerano proglasiti smak sveta. I dalje postoji niz stabilizirajućih faktora. Tu je veoma robusna američka privreda. I za privrede zemalja evrozone trenutno ne postoji opasnost zaraze kriznim virusom.
Ali mora se tačno pogledati gde vrebaju opasnosti: Američka privreda cveta zahvaljujući stimulansima kao što su poreske olakšice i protekcionističke mere poput kaznenih carina. S druge strane, može se očekivati bumerang kada se američka ekonomija nađe na udaru protivmera trgovinskih partnera – pri čemu pojam partner treba shvatiti uslovno.
Dugovi su velika tema u mnogim zemljama u razvoju. Tako na primer Argentina još nije istinski prevazišla veliku krizu od 2001. i noktima se drži za ivicu provalije. Kako investitori novac radije ulažu u SAD, jer tamo za njega više dobiju, zemlju ponovo zahvata kriza koju prate rast cena, mere štednje, otpuštanja radnika. To je vrzino kolo.
Slično je i sa Turskom: Jedan od najuspešnijih ekonomskih modela, koji je pre 15 godina kreirao tadašnji premijer Erdogan, sada demontira današnji predsednik Erdogan. U međuvremenu je mutirao u autokratu.
Pate i siromašne zemlje – kao što je Pakistan. Oni su se previše uzdali u bogate Kineze, sa gigantskim programom Novog puta svile, i sada doživljavaju katastrofu. Oni su se u toj meri zadužili u okviru kineskog projekta da su MMF morali da mole za milijarde kredita. To je začarani krug jer opet znači štednju i gubitak radnih mesta.
To nije prvi mali krah ove godine. Još u februaru je došlo do kraha finansijskih tržišta. Ali, nakon par dana sve se stabilizovalo i ponovo krenulo nabolje. To bi i sada moglo da se desi.
Ako kvartalni bilans velikih američkih preduzeća bude koliko-toliko zadovoljavajući, to će doprineti spuštanju tenzija. Isti efekat bi mogao imati napredak u pregovorima o Bregzitu. Ali, ako je sve više zemalja u kriznom modusu, pre ili kasnije će postati gadno – recimo za nemačku privredu, koja je snažno orijentisana na izvoz. Spremite kokice i gledajte.