Biće to dug put Srbije ka EU

Duga je bila lista obećanja nove vlade u Srbiji, kada je pre godinu dana stupala na vlast: više reformi, manje birokratije, više investicija, manje dugova. Na listi nisu bili  – priznanje Kosova i pristupni pregovori sa EU. A upravo to je najveće dostignuće ove vlade, za koju su mnogi mislili da će unazaditi Srbiju, piše Zidojče cajtung i nastavlja:

„Iznenađujuće pragmatičan kurs nove vlade zasniva se na spoznaji da bi Srbija bez ulaska u EU, politički, ekonomski i društveno pala na još niže grane u Evropi. Za sprovođenje ovog kursa je zaslužan pre svega Aleksandar Vučić, snažna figura na srpskoj političkoj sceni.“

List napominje da je posle dugotrajnih pregovora Beograda i Prištine, sklopljeni sporazum između Srbije i Kosova doduše omogućio obećanje Brisela da će se sa pristupnim pregovorima početi početkom 2014. godine, ali da Srbija pre toga mora ne samo da reši brojna otvorena pitanja sa Kosovom, nego i da implementira sporazum.

Ni razgovori sa EU neće biti laki. Privreda je zastarela, državni aparat je glomazan, nije sprovedena nijedna od reformi obećanih pre godinu dana. Državni dug je veliki i raste, a ionako većinski siromašnom stanovništvu predstoje bolne mere štednje. Osim toga, zbog loših iskustava sa Rumunijom i Bugarskom, gde su posle ulaska u EU i dalje cvetali korupcija i nepravda – Brisel će sa Beogradom u ranoj fazi hteti da razgovara o pravosuđu, građanskim pravima, vladavini prava i borbi protiv korupcije. A upravo tu je stanje u Srbiji katastrofalno, piše Zidojče cajtung.

List navodi i političke skandale iz protekle godine: Pre nekoliko meseci vicepremijer Aleksandar Vučić iznenada je saopštio da je policija prisluškivala političare visokog ranga. Od obećane istrage - ništa. Još gora je afera oko Ivice Dačića, koji se u svojoj kancelariji sastajao sa mafijašem bliskom Darku Šariću. Ni taj skandal nije doveo ni do Dačićeve ostavke, niti su ga osudile diplomatije EU i Nemačke, niti je osnovan anketni odbor. Zemlju u kojoj takvi događaji ostaju bez posledica, čeka još veoma dug put do spremnosti za ulazak u EU, zaključuje Ziddojče cajtung.

Hrvatska odbija izručenje kriminalaca

Oko 20 ljudi je na međunarodnoj poternici za ubistvo ili zlostavljanje dece - čak i u Nemačkoj. Međutim, Hrvatska ne želi da ih izruči. Razlog je zakon koji je donet neposredno pred ulazak u Evropsku uniju i koji štiti bivšeg šefa obaveštajne službe.

Nova članica EU, Hrvatska, bori se protiv ekstradicije 20 osumnjičenih osoba, piše "Jutarnji list" a prenosi Špigel. Preko međunarodne poternice, njih traže Austrija, Slovenija i Nemačka, i to za ubistva, trgovinu drogom, silovanje, falsifikovanja ili zlostavljanje dece.

Razlog je novi zakon koji je Skupština donela samo dva dana pre pristupanja EU. Zakonom se zabranjuje izručenje osobe, ako je delo počinjeno pre 7. Avgusta 2002. Hrvatska je 1. jula 2013. zvanično ušla u EU.

Kontroverzni i po brzom postupku zakon, donet je očigledno da zaštiti posebno bivšeg šefa obaveštajne službe Hrvatske Josipa Perkovića, za kojim je izdata međunarodna poternica. Perković je osumnjičen da je još 1983. za vreme Jugoslavije izdao nalog za ubistvo jednog disidenta u Bavarskoj. Za hvatanje Perkovića tužilaštvo je raspisalo poternicu uz nagradu od 12.000 evra.

Od ekstradicije izgleda neće biti ništa

Nemački zahtev za izručenje generala, kod hrvatskih vlasti je stigao još početkom jula, ali neće biti razmatran, kaže direktor policije Vlado Dominik. Perković se nalazi u Hrvatskoj, ali očigledno ne u pritvoru. Nemačko tužilaštvo traži inače i pet Perkovićevih saučesnika.

Špigel takođe navodi da nemačka kancelarka Angela Merkel nije došla u Zagreb na slavlje povodom ulaske Hrvatske u EU  - zvanično zbog toga što je već imala ugovorene obaveze. Međutim, u Hrvatskoj se priča da je pravi razlog otkazivanja – slučaj Perković.

Po kuloarima se priča i da je pravi razlog spornog zakona, to što Perković kao dugogodišnji obaveštajac, zna previše detalja o ilegalnim i tajnim akcijama Jugoslavije i kasnije Hrvatske. Tajne službe Jugoslavije i zemalja koje nastale njenim raspadom uvek iznova se optužuju za ubistva brojnih vladinih kritičara u inostranstvu", završava Špigel onlajn.

Priredila: Dijana Roščić
Redakcija: Jakov Leon