Blajburg i Jasenovac – svojatanja i osude

Novinar Andreas Ernst piše za švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung o tome kako  „ophođenje sa fašističkom prošlošću i danas stvara podele u hrvatskom društvu, a sada bi jedna ekspertska komisija trebalo da utemelji ozbiljniju debatu“. Hrvatski premijer Andrej Plenković je osnovao grupu stručnjaka koja bi trebalo da smisli kako bi država i društvo trebalo da se odnose prema spornoj prošlosti. Autor potom objašnjava kako je spomen-ploča sa natpisom „Za dom spremni!“ (koja, kako kaže, po tonu odgovara pozdravu Heil Hitler!) postavljena u blizini Jasenovca izazvala aktuelne polemike.

„Do raspada Jugoslavije devedesetih godina“, piše Ernst, „država i partija su određivale sliku istorije. Ona je bila uglavnom crno-bela. Nasuprot brutalnim fašističkim okupatorima iz Nemačke i Italije sa njihovim lokalnim kolaboracionistima – hrvatskim ustašama i srpskim četnicima – stajala je herojska oslobodilačka armija Srba, Hrvata i muslimana. Njena pobeda je donela Jugoslaviji slobodu i socijalizam“.

„Liste mrtvih se friziraju“

„Ta priča je od osamdesetih godina sve češće dovođena u pitanje. Nova, nacionalnohrvatska, elita na Jugoslaviju je gledala kao na tamnicu naroda u kojoj dominiraju Srbi. Iz te perspektive, ustaška država (1941 - 1945) je izgledala kao preteča samoodređene Hrvatske. Ali, ta država nije bila ni nezavisna ni čisto hrvatska. Samo zahvaljujući podršci sila Osovine ona je vladala i Bosnom i Hercegovinom. U njeno stanovništvo je spadala i gotovo petoprocentna manjina Srba, muslimana, Jevreja i Roma. Pola miliona ljudi je platilo životom strahovladu i građanski rat.“

Autor navodi da je i pored toga, 45 godina kasnije, „prvi predsednik nezavisne Hrvatske i bivši partizanski general“ Franjo Tuđman hteo da spomen-park u Jasenovcu služi kao sećanje na sve Hrvate – počinioce, žrtve, ustaške borce i partizane. „I kao što je socijalistička politika sećanja bila slepa na levo oko, neohrvatska je bila slepa na – desno.“ Diskusija je postala diferenciranija, ali slika epohe svetskog rata još uvek stvara podele u društvu, primećuje Andreas Ernst, pominjući i blajburški masakr sa „50.000 žrtava“ i „večito ponavljanje sukoba oko pravog sećanja, sukoba bez mere u takmičenju oko broja žrtava: „Liste mrtvih se friziraju i masakri fašista i partizana suprotstavljaju jedni drugima“.

Autor primećuje da nema dovoljno ozbiljnih debata zasnovanih na činjenicama, a nema ni spremnosti da se sasluša druga strana. On navodi da je važno da se diskutuje i o vremenu posle 1945. kako bi se tematizovale i akcije osvete. „Ali potrebno je i držati se činjenica: ustaške jedinice su na području tadašnje Hrvatske počinile genocid. Tako da bi njihove oznake – u koje spada i pomenuta tabla iz Jasenovca - trebalo zakonski zabraniti. Isto tako je dokazano da su partizanske jedinice za vreme rata i posle njega vršile ratne zločine i svetile se. I njihovim žrtvama se mora odati pošta.“

Slovenija i izbeglice – šta dalje?

Dnevnik Velt se bavi „Strahom“ Slovenije „od sledećeg izbegličkog talasa“. Novinarka Sonja Gilert je razgovarala sa slovenačkim ministrom spoljnih poslova Karlom Erjavecom o tome kako se njegova zemlja priprema za mogući porast broja izbeglica – ako Turska poništi dogovor sa Evropskom unijom. Erjavec je naglasio baš to – da je za Sloveniju „dalje održavanje tog ugovora ekstremno važno“ jer u suprotnom njegova zemlja ne bi mogla da savlada „migracioni talas iz država na Balkanskoj ruti“. Osim toga, to bi se odrazilo i na stabilnost na Zapadnom Balkanu, „koja je već uzdrmana: u Makedoniji su održani izbori, ali izgleda da ne može da se formira jaka vlada. Između Srbije i Kosova su odnosi vrlo zategnuti, a ima i problema u Bosni i Hercegovini. I odnosi između Hrvata i Srba su opterećeni. Tome treba dodati i rasprostanjen islamizam u regionu. A i pitanje granice između Slovenije i Hrvatske još nije raščišćeno – čekamo na presudu arbitražnog suda“.

Erjavec je objasnio i da je Slovenija dopunila Zakon o strancima tako da pod „vanrednim okolnostima može da zabrani migrantima ulaz; Slovenija u slučaju novog izbegličkog talasa ne bi bila samo tranzitna zemlja. U EU su neke zemlje pojačale svoje granične kontrole. Tako postoji opasnost da Slovenija postane slepa ulica za migrante.“ Slovenački ministar spoljnih poslova je naveo i da će ograda na granici sa Hrvatskom ostati na svom mestu dokle god je moguć nov tals izbeglica; da će, ako Austrija zatvori svoju granicu i ona zatvoriti svoju – osim za stara i bolesna lica i decu. I da se nada da se to neće desiti.