Blerovo (skoro) povlacenje - Busovo priznanje - 11. septembar

Veliki broj nemačkih dnevnih listova je na naslovnoj strani doneo vest iz Londona o tome kako je britanski premijer Toni Bler najavio povlačenje sa funkcije šefa Laburističke stranke do kraja sledeće godine. Beskompromisan je komentar koji je tim povodom objavio list «Zidojče cajtung» pod naslovom «Blerov nedostojan kraj». «Naposletku, svejedno je kada će se Toni Bler povući – sada, za Novu godinu ili na leto», piše ovaj list: «svejedno, jer on je već sada samo po imenu premijer Ujedinjenog kraljevstva. U praksi, Bler otelovljuje ono što se u Americi zove patka koja kvače o tome kako bi da visoko leti, ali koja ne može da se odvoji od tla, jer premijer uz velike napore tetura ka kraju – figura za smeh i prezir. (...) Već sada se ne može prevideti da je nedostojno natezanje oko termina povlačenja nije samo narušilo ugled Blera kao državnika, več i njegove mogućnosti za delanje na funkciji šefa vlade. Šta on misli, da navedemo samo jedna primer, da postigne svojim putovanjem na Bliski istok, koje je na programu sledeće nedelje? Bler pokazuje za njega netipičan ali isto toliko eklatantan nedostatak političke rafiniranosti – kako kakav gost debelokožac koji ne namerava da ustane sa sofe iako domaćini prevrću očima i stalno pokazuju u pravcu vrata», piše «Zidojče cajtung».

Štampa se bavila i priznanjem američkog predsednika Džordža Buša da je CIA imala ili ima tajne zatvore u inostranstvu. Evo kako to komentraiše list «Švebiše cajtung» iz Lojtkirha: «Na prvi pogled, priznanje o postojanju zatvora CIA i podnošenje novih smernica o načinu na koji amrička vojska treba da postupa za zatvorenicima izgledaju kao ohrabrujući korak američkog predsednika. Ali, ko pažljivije gleda, uočiće nijanse. Dok Buš vojskuk vezuje za Ženevsku konvenciju, službi CIA i ubuduće dozvoljavati da sprovodi svoje mračne akcije. U praksi se nije ništa bitno promenilo», piše «Švebiše cajtung».

«Handelsblat» koji izlazi u Diseldorfu objavio je sledeće redove: «Umesto da se pospe pepelom po glavi, Buše je ovu meru ofanzivno branio kao važan doprinos odbrani zemlje... Detaljno je nabrojao i sve informacije koje su gotovo same od sebe potekle iz zatvorenika osumnjičenih za terorizam i sprečile dalje napade... Sada mora da se poneki Bušovi partneri u evropskim prestonicama osećaju izigrani, jer oni su u svojoj odanosti stalno izvrdavali pitanja o praksi koju sprovodi CIA», piše «Handelsblat».

Dnevnik «Berliner cajtung»: «Onaj ko je slućao američkog predsednika, zna da on nije ništa priznao iz ubeđenja, već pod pritiskom. Bušova politika, koju je on sprovodio ne obazirući se ni na koga, poput nekog moharha, protivreči zakonima i duhu najstarije demokratije na svetu – demokratije koju predsednik želi da izveze u čitav svet», poručuje komentator lista «Berliner cajtung».

Nemački listovi su inače već danas naveliko počeli da obeležavaju petogodišnjicu napada na zgrade Svetskog trgovinskog centra i Pentagona od 11. septembra 2001. «Zidojče cajtung» je strane 6 i 7 prelomio kao veliku duplericu čiji naslov sadrži sledeću poruku: «21. vek počinje novim civilizacijskim sukobom koji vlada čitavim svetom». Uz spektakularnu fotografiju Menhetna snimljenog iz vazduha i niz manjih slika na kojima se vide Bin Laden, Amerikanac koji tuguje za žrtvama napada sa kolenima i glavom na zemlji posutoj cvećem i američkim zastavama, i zatim, prema hronologiji događaja, Mohamed Ata snimljen kako prolazi kontrolu na portlendskom aerodromu, pa zapaljeni tornjevi u koje su se zaboli avioni, pa pomaganje povređenima, pa Džordž Buš sa megafonom, pa oblaci dima nad nekim poljima u Avganistanu, pa rušenje spomenika Sadama Huseina u Bagdadu i na kraju zatvorenici iza rešetaka Gvantanamo beja, dovoljno je navesti samo dva podnaslova odgovarajućih tekstova «Sukob islamista sa zapadom će dugo trajati» i: «Amerika je naučila da živi sa činjenicom da država sme da kontroliše gotovo sve».