1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Blokada proširenja EU: Makronova površna računica

3. februar 2021.

Francuski građani načelno se protive prijemu Srbije i komšiluka u EU, ali, kako pokazuje jedna nova analiza, o toj temi znaju malo i nije im previše važna. Zašto je onda Jelisejska palata spustila rampu?

https://p.dw.com/p/3onGr
Foto: Yoan Valat/AP Photo/Yoan Valat

Dve godine su prošle otkako je bivša francuska ministarka za Evropu Natali Loazo u Beogradu izjavila da od proširenja Evropske unije nema ništa – dok se sama EU ne reformiše. Ta jasna poruka čula se otada nekoliko puta i od samog predsednika Emanuela Makrona.

-pročitajte još: Nova metodologija proširenja EU – šta to znači u praksi?

Izabran kao liberalna nada i brana od evroskeptičnog Nacionalnog saveza (do 2018. Nacionalni front, prim.ur), Makron je od ulaska u Jelisejsku palatu stavio na led proširenje EU na šest država Zapadnog Balkana. To dobro znaju u Skoplju i Tirani, jer je Makron u jesen 2019. bio blokirao početak pregovora sa Briselom, uprkos zelenom svetlu Evropske komisije.

„Naravno da mu za vratom sedi desno-populistička opozicija koja ne želi više doseljenika u Francuskoj, te ionako brblja protiv EU. Ali, zbog toga sigurno ne bi trebalo potkopavati zajedničku politiku EU“, pisalo je tada u komentaru Bernda Rigerta, dopisnika DW iz Brisela.

Francuzi slabo mare za Balkan

Od pretpostavke da Makron minira proširenje EU zarad političkih poena kod kuće polazi i opsežna analiza Fondacije za otvoreno društvo objavljena u utorak (2. februar).

„Makronova administracija je jako obazriva“, kaže za DW Srđan Cvijić, jedan od autora istraživanja. „Mislim da oni suštinski nisu protiv proširenja na Zapadni Balkan, ali se plaše posledica ako bi postojala percepcija da su to podržali.“

Na prvi pogled deluje da su Makronovi stratezi u pravu – proširenje je među Francuzima nepopularno kao malo gde na kontinentu. U ispitivanju koje su sproveli Cvijić i kolege, čak 59 odsto Francuza je izjavilo da bi prijem Zapadnog Balkana bio loš, dok samo 22 odsto kaže da je dobar.

Slično izgleda i kada se pitanje postavi za pojedinačne zemlje. Dok bi ogromna većina Francuza pozdravila prijem Norveške (81%) ili Islanda (75%), to u slučaju drugih zemalja podržava tanka manjina: od Crne Gore (27%), Ukrajine (26%), Severne Makedonije (25%), Srbije (22%), BiH (20%), Albanije (20%), Kosova (15%) do Turske (12%).

Međutim, stvar se menja kada pitate Francuze koliko bi proširenje EU uticalo na njihove živote. Čak trideset odsto misli da bi prijem Turske „mnogo uticao“ na njihove živote, dok za Zapadni Balkan to kaže tek osam odsto ispitanika. Više ljudi misli i da bi prijem Turske „donekle“ uticao na njihove živote (23%) u odnosu na prijem balkanskih zemalja (20%).

Istraživači su nalaze proverili i kroz dubinske razgovore u fokus-grupama. Zaključuju da najveći broj Francuza ne pridaje značaja pitanju proširenja na Zapadni Balkan, kao i da o tome nemaju čvrste, nepokolebljive stavove. „Malo je verovatno da bi to pitanje jako uticalo na ponašanje glasača“, pišu autori.

Intuicija i površna istraživanja

U jednom tekstu agencije Blumberg (novembar 2019) sugeriše se da se scenario za Makronove evropske manevre – od zahteva za reformom EU, manjom zavisnošću od NATO, pa do protivljenja proširenju – ne stvara u Jelisejskoj palati, nego ga pišu stratezi „Republike u pokretu“. Taj Makronov pokret u stalnoj je kampanji i potrazi za popularnim potezima svog šefa.

„Moja hipoteza je da Francuzi nikada nisu radili pravo istraživanje javnog mnjenja za pitanje Zapadnog Balkana, već da su se oslanjali na intuiciju i na površna istraživanja gde se ljudi samo pitaju da li su za proširenje“, kaže o tome Cvijić. „Balkan im nije od preteranog strateškog značaja, pa su odlučili da je manje riskantno da blokiraju priču.“

Kako su našli autori studije, samo 22 odsto javnog mnjenja ima čvrst negativan stav o proširenju EU na Srbiju i susedne zemlje. Među njima većina ionako ne misli dobro o Evropskoj uniji.

„Protivljenje proširenju je manifestacija protivljenja Francuza Evropskoj uniji, onako kako je oni doživljavaju. Dakle, nema posebnih predrasuda prema zemaljama Zapadnog Balkana“, objašnjava Cvijić.

Duga istorija skepse prema proširenju

Makron nije usamljen u guranju proširenja EU pod tepih. U aprilu 2019, uoči izbora za Evropski parlament, u televizijskoj debati kandidata za poslanike jedno od pitanja je glasilo: „Da li Srbiju treba primiti u EU do 2025. godine?“ Od dvanaest kandidata, samo dvoje je reklo „Da“, jedan je bio uzdržan, a ostali su rekli „Ne“.

Tema ima dugu istoriju u političkom Parizu. Još je Žak Širak kao predsednik privoleo građane da glasaju za Evropski ustav 2005. godine obećavši im promenu francuskog Ustava – tako da građani na referendumu moraju da potvrde prijem svake nove članice EU. Tada se glasno govorilo da bi Turska mogla da postane članica, prema čemu su Francuzi uvek gajili otpor.

Ustav je kasnije izmenjen, ali je prag za prijem novih članica i dalje visok. Umesto referenduma, one se mogu primiti i ako dvodomni parlament iznađe tropetinsku većinu. Iz stalnog opreza pred neke sledeće izbore, Makron, međutim, ne zagovara proširenje.

„Francuzi jesu na neki način spustili rampu. Ali, ako bi obratili pažnju na egzaktne podatke, možda bi revidirali stav“, kaže Cvijić, uz prognozu da bi to moglo da se desi posle izbora za Evropski parlament 2024. godine. „Da je Francuska na pozicijama Berlina, da forsira proširenje EU, onda bi sve imalo drukčiji ishod“, zaključuje naš sagovornik.

Makrona pak iduće godine čekaju neizvesni izbori na kojima juri svoj drugi mandat. Bilo bi čudo sve osim da u drugom krugu opet mora da se suoči sa šeficom Nacionalnog saveza Marin Lepen. Prema anketama koje prenosi magazin Politiko, trenutno Lepen u javnom mnjenju ima tesnu prednost (26%) u odnosu na predsednika (24%).

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android