BND dobio licencu za prisluškivanje

Bundestag je juče usvojio reformu BND-a, nemačke tajne službe. Povod za reformu je afera oko američke tajne službe NSA, koja je počela 2013. godine, a u koju je umešan i BND. Nemački agenti su navodno za Amerikance špijunirali evropske saveznike - to proizilazi iz otkrića bivšeg agenta NSA Edvarda Snoudena.

Reforma podelila političare

Sada Velika koalicija povlači konsekvence donošenjem dva zakona kojima uvodi reforme u rad BND. Za koaliciju na vlasti, SPD i CDU/CSU reforma predstavlja osnovu za funkcionalne tajne službe, angažovane u inostranstvu, i bolju kontrolu njihovog rada. Nasuprot tome, kritičari u svemu vide legalizaciju masovnog nadzora.

Bundestag trenutno ima tri organa koji kontrolišu rad tajnih službi: Parlamentarni kontrolni odbor (PKGr), G10 Komisiju za odobravanje mera prisluškivanja i Odbor za odobravanje budžeta tajnih službi. Uskoro će biti formiran i četvrti organ: Njega će činiti sudije i advokati saveznog nivoa koji će kontrolisati korektnost špijuniranja u inostranstvu. Kancelarija kancelarke će ih informisati o brizantnim akcijama, a oni će donositi odluke o špijunaži institucija Evropske unije ili njenih članica.

Osim toga formiraće se kancealarija "stalnog opunomoćenika" sa oko 20 zaposlenih: zadatak je podrška  postojećim organima pri kontroli rada tajnih službi i koordinacija sa drugim kontrolnim instancama.

Time će biti uklonjen "niz nedostataka", kaže Klemens Bininger (CDU), šef Parlamentarnog odbora za kontrolu: Do sada su poslanici imali instrumente za kontrolu tajnih službi, ali "ne i osoblje, a pogotovo ne vremena da se time bave". Zbog toga je, kako je rekao, reforma važna.

Opozicija međutim strahuje da će formiranjem novog organa biti oslabljena parlamentarna kontrola. Postoji ozbiljna opasnost da posebno osetljive informacije budu dostupne samo opunomoćeniku, a ne i poslanicima, kaže Andre Han iz Levice.

Dozvoljeno špijuniranje EU

Drugi zakon reguliše nadzor u inostranstvu, dakle nadzor telefona i internet veza ljudi u inostranstvu od strane BND-a. U te svrhe tajna služba se može priključiti i na internet čvorišta u Nemačkoj preko kojih se odvija razmena podataka iz celog sveta. Do sada je BND smeo da prisluškuje samo pojedine linije i preuzima samo jedan deo podataka. Od danas BND može da se priključi na cele telekomunikacione mreže bez ograničenja. "Full Take" je naziv nove prakse koja je inače sporna.

Podatke koje je BND "pokupila" može da čuva šest meseci i takođe sme da ih proslediti stranim službama kao što je NSA. Naravno samo pod određenim uslovima: Cilj ove saradnje mora biti antiteroristička kampanja, podrška Bundesveru u operacijama u inostranstvu ili informacije o bezbednosti Nemaca u inostranstvu. Izričito je zabranjeno prisluškivanje nemačkih građana i industrijska špijunaža. Poseban sistem filtera će omogućiti da odgovarajuće informacije budu prepoznate i izbrisane.

Prisluškivanje građana i institucija država članica EU i institucija EU je moguće ako se na primer radi o opasnosti za unutrašnju i spoljnu bezbednost Nemačke ili "saznanjima od spoljnog i bezbednosno-političkog značaja". O tome šta to konkretno znači će se od slučaja do slučaja dogovarati sa rukovodstvom tajnih službi u kancelariji kancelarke koja je zadužena za BND.

Nedostatak zaštite za strane novinare

Opozicija na sve to naravno gleda drugačije: Ovaj zakon je "poklon za BND", kaže Martina Rener iz Levice. Reforma legalizue praksu BND-a iz poslednjih deset godina koja je očito bila nezakonita, kaže u razgovoru sa DW, Kontastin fon Noc, poslanik Zelenih u Bundestagu. On takođe sumnja da će sistem filtriranja funkcionisati: Tehnički se uopšte ne može videti ko je Nemac, a ko je stranac, kaže Noc.

Aktivisti za zaštitu ljudskih prava poput Lene Rorbah iz Amnesti Internešenala kritikuju to da zakon ne sadrži posebna pravila za strane novinare i druge profesije poput advokata ili lekara: "Od sada novinari u inostranstvu više nisu zaštićeni". Reforma je protivna ljudskim pravima, kaže ona u razgovoru za DW. Ona nije ništa drugo nego "slobodan prolaz kako bi se ušlo u privatnu sferu svih".

Bivša ministarka pravde Sabine Lojthojzer-Šnarenberger (FDP) je već najavila tužbu protiv novog zakona o BND-u.