Boing 737 Maks: povratak problematičnog aviona
18. novembar 2020.
Bila je to najduža zabrana letenja za neku vrstu aviona u civilnom avio-saobraćaju. Od 13. marta 2019, do danas, Boing 737 Maks ne sme da leti. Ali uskoro bi zabrana mogla da bude ukinuta.
Očekuje se da će američka Savezna uprava za civilno vazduhoplovstvo (FAA) u sredu (18. 11.) da objavi uputstva s pojedinostima koja moraju da budu ispunjena da bi Boing 737 Maks mogao ponovo da bude uveden u linijske letove u putničkom saobraćaju.
-pročitajte još: Lufthanza nastavlja da otpušta radnike
„Ameriken erlajns“ (American Airlines) je već za 29. decembar 2020. u sistem za rezervacije letova uvrstio taj Boingov avion na liniji između Njujorka i Majamija.
Zabrana je uvedena za čitav svet nakon dva pada aviona tog tipa pri čemu je poginulo 346 ljudi. Utvrđeno je da je jedan od presudnih uzroka pada bio način funkcionisanja novog sistema za regulaciju leta MCAS (Maneuvering Characteristics Augmentation System), ali i nedostatak obuke pilota za upravljanje tim sistemom, što nije sprovedeno zbog štednje.
Skandal s nadzorom
Istovremeno, utvrđeni su skandalozni propusti vlasti u nadzoru proizvođača aviona Boinga. FAA je prepustila nadzor samom Boingu – a sve to nanelo je ogromnu štetu imidžu i poslovanju najvećeg proizvođača aviona na svetu.
Istovremeno, doveden je u pitanje i sistem izdavanja dozvola za letenje novih aviona, koji je već decenijama etabliran širom sveta. Naročito je problematična uloga FAA čije odluke su gotovo automatski sledile i sve druge uprava za civilno vazduhoplovstvo u svetu.
Evropska agencija za bezbednost letova (EASA), sa sedištem u nemačkom Kelnu, već je najavila da će vrlo brzo da sledi odluku FAA o ponovnoj dozvoli za letove Boinga 737 Maks. Pre toga, evropska agencija izrazila je zadovoljstvo zbog promena na tom tipu aviona, naročito u sistemu MCAS.
-pročitajte još: Korona: Strah od letenja
Ništa dakle više neće sprečavati ni evropske avio-kompanije da tu vrstu aviona vrate u linijski saobraćaj. Ipak, Evropska agencija EASA zahteva dodatni razvoj još jednog, takozvanog sintetičkog senzora, koji će omogućiti nesumnjivo prepoznavanje stanja aviona u letu. Ali, na razvoju takvog senzora radiće se paralelno s ponovnim letenjem tog tipa aviona, jer je za to potrebno i do dve godine.
Uprkos smanjenom broju putnika zbog pandemije, vraćanje Boinga 737 Maks je u interesu bar jedne evropske avio-kompanije. „Taj avion je ključ naše strategije budućnosti“, kaže šef Rajanera (Ryanair) Edi Vilson. „Što pre se on vrati, tim bolje. Mi smo spremni, jer s Boingom 737 Maks možemo dalje da smanjujemo troškove.“ Ta irska avio-kompanija za jeftine letove je najveći kupac tog modela u Evropi. Naručila je 135 aviona 737 Maks. Pritom ona nije bila među onim kompanijama koje su pre zabrane imale takav model u svojoj floti u Evropi. „Polazimo od toga da ćemo najkasnije na leto iduće godine da letimo Maksom“, kaže šef Rajanera.
Većini avio-kompanija se ne žuri
U Sijetlu i okolini parkirano je 470 aviona 737 Maks, od čega je „Norvidžen er šatl“ (Norwegian Air Shuttle) naručio 110, „Turkiš erlajns“ (Turkish Airlines) 75, a TUI-Grupa 72. Ali, nikome od njih se ne žuri da preuzimu svoje avione.
„Zbog virusa se nikome ne žuri – osim Boingu“, kaže Šon Broderik, stručnjak za bezbednost u avio-saobraćaju američkog portala „Evijejšn vik“ (Aviation Week). Jer, avio se plaća tek prilikom preuzimanja, a do tada parkirani avion donose samo troškove proizvođaču.
U međuvremenu su brojni kupci odustali – od nekadašnjih gotovo 4.400 narudžbina, stornirano je 1.043, ili prebačeno na neke druge vrste aviona umesto Boinga 737 Maks. Samo u oktobru broj narudžbina je smanjen za 448 aviona. Boing je u međuvremenu nastavio s proizvodnjom tog modela, nakon što je pet meseci pauzirao.
„Od 470 gotovih aviona, trenutno oko 60 nema kupca“, kaže Broderik. „Ali avio-kompanije generalno žele Maks, jer su s njim mnogo efikasnije.“ Taj avion bi trebalo da leti i na dugačkim destinacijama, kanadski „Vestdžet“ (WestJet) ga je već predvideo za prekoatlantske letove.
-pročitajte još: Parking za avione – unosan posao zbog korone
Kako to objasniti korisnicima?
Svi piloti obučeni za 737 Maks moraju najpre da prođu dodatnu obuku, čim vlasti odobre procedure, uslove i sadržaje. Trening traje ukupno pet sati i obuhvata, između ostalog, dva sata leta na simulatoru i jedan sat obuke u avionu. To kod velikih avio-kompanija s više hiljada pilota može da traje mesecima. Kod „Amerikan erlajnsa“ s 2.500 pilota obuka je recimo planirana do marta iduće godine.
I nije važno samo imati na umu pilote velikih zapadnih avio-kompanija. Nesreće s Boingom 737 Maks dogodile su se naime u Indoneziji i Etiopiji. „Mora se voditi više računa o globalnim standardima za pilote i o tome kako će oni izaći na kraj s ’Maksovom filozofijom’. To je pouka iz nesreća“, kaže Šon Broderik. Ali isto tako teško će biti avio-kompanijama da objasne svom osoblju i svojim putnicima da sad lete avionom koji je na lošem glasu kao problematičan.
„Za neke putnike će biti problem što će strah od ulaska u Maks biti veći od straha od korona-virusa“, smatra Broderik. „Amerikan erlajns“ već planira dalekosežne akcije, recimo kružna putovanja za saradnike ili putnike koji mnogo lete. A predviđeno je i razgledanje aviona 737 Maks na aerodromima, kao i onlajn-razgovori s pilotima i avio-mehaničarima. I evropske avio-kompanije, recimo „Tuiflaj“ (TUIfly) u Nemačkoj, planiraju akcije kojima žele da Boing 737 Maks prikazati kao bezbedan avion.