Borba protiv korone na šesnaest načina
29. avgust 2020.
Stalna zasedanja Angele Merkel i pokrajinskih premijera od početka krize su, u očima mnogih, ponovo uzdigli kancelarku kao staloženu menadžerku kriza. Ali, ta zasedanja od početka kriju začkoljicu: svaki od šesnaest pokrajinskih premijera – a tu ih ima iz redova Demohrišćana, bavarskih konzervativaca, Socijaldemokrata, Zelenih i Levice – mogao bi posle sastanka da ode kući i ne sprovede baš ništa dogovoreno.
Jer, Zakon o zaštiti od zaraznih bolesti je u isključivoj nadležnosti pokrajina. Ko mora u karantin i koliko, gde se nose maske, kakva su okupljanja dozvoljena, da li rade restorani – o tome pokrajine same odlučuju i centralna Vlada u Berlinu može samo da škrguće zubima ili moljaka.
Šesnaest pokrajina je i šesnaest različitih situacija. Od Bavarske i Hesena gde je poslednjih dana beleženo 15 novozaraženih na 100.000 stanovnika, do pet istočnih pokrajina gde je ta brojka od pet do petnaest puta manja. Nisu iste ni političke situacije, niti načini kojim pokrajinske vlasti žele da poboljšaju rejting. Tu se ide od čvrste ruke bavarskog premijera Markusa Zedera, do sasvim drukčijeg odnosa u Saksoniji-Anhlatu.
To je, naime, jedina pokrajina koja je na sastanku u četvrtak odbila da uvede novčanu kaznu od najmanje 50 evra za građane koji ne nose masku tamo gde je to propisano, poput prodavnica i javnog prevoza. U Bavarskoj recimo kazne idu do 250 evra.
Promene za putnike koji dolaze ili se vraćaju iz Srbije
Pojedini političari i novinski komentatori nastavljaju da se žale na „šareni ćilim" mera kojim je prošarana Nemačka. To se dobro videlo kada su đaci posle letnjeg raspusta seli u školske klupe – dok je u Severnoj Rajni-Vestfaliji u srednjim školama obavezno celodnevno nošenje maske i one se smeju skinuti samo na kratko u dvorištu, u Hamburgu je upravo obrnuto – u dvorištu se obavezno nose, a na času smeju da se skinu.
Pa ipak su u četvrtak Merkel i pokrajinski premijeri došli do niza zajedničkih zaključaka. Ljude iz Srbije koji žive i rade u Nemačkoj ili tamo imaju kakva neodložna posla, najviše će zanimati to da se, verovatno od 1. oktobra, ukida testiranje na samom ulasku u Nemačku (na aerodromu ili autoputu).
Umesto toga, došljaci, odnosno povratnici sa rizičnog područja, moraju u kućni karantin od dve sedmice, a mogu i da se, posle pet dana karantina, testiraju pa da okončaju karantin ranije ukoliko su negativni.
Za njih takođe važi pravilo da moraju da se prijave nadležnim lokalnim zdravstvenim vlastima. Oni koji dolaze avionom, vozom ili brodom za to dobijaju karton koji popunjavaju i daju pri izlasku iz prevoznog sredstva. Oni koji dolaze kolima - moraju da jave Gesundheitsamt-u i tamo ostave svoje podatke.
Uopšte, kancelarka Merkel je pozvala da se ne putuje u „rizične zemlje" ako se baš ne mora. Na listi „rizičnih oblasti" koju redovno osvežava Institut „Robert Koh" nalazi se oko 150 država i regiona, među kojima i ceo Zapadni Balkan. Od nedavno su na listi i prostori unutar Evropske unije: cela Španija osim Kanarskih ostrva, dve dalmatinske županije, regioni Pariza i Brisela, više rumunskih okruga…
Putovanje u te oblasti, tako se smatra, ne sme da padne na teret svih koji žive u Nemačkoj. Zato će u slučaju kršenja karantina biti propisane „osetne" kazne. Takođe, ubuduće pravo na odštete neće imati oni koji svesno otputuju u rizičnu oblast, a onda zbog toga moraju u karantin i ne mogu da rade.
Privatna slavlja, kako gde
Dogovoreno je da se u celoj Nemačkoj do kraja godine zabrane velike priredbe na kojima nije moguće praćenje kontakata i pridržavanje mera odstojanja. Time su pogođene i sportske utakmice, ali će za njih do kraja oktobra biti izrađen poseban koncept – do tada će stadioni biti prazni.
Nasuprot tome, nije došlo do dogovora o tome koliko ljudi može da se okupi na privatnim zabavama i slavljima. Ta brojka trenutno ide od najviše 25 u Hamburgu, do 100 u Saksoniji i Baden-Virtembergu.
Roditelji bi u celoj Nemačkoj trebalo da dobiju pet dodatnih dana bolovanja za negu deteta ukoliko im zatreba. Samohrani roditelji – deset dana. Zbog mogućnosti da neka škola ili pojedino odeljenje bude poslato u karantin ako izbije korona, smesta je još 500 miliona evra opredeljeno za digitalizaciju škola kako bi se olakšala nastava na daljinu.
Javni radio Dojčlandfunk u jednom komentaru navodi da su različita pravila još jedan dokaz „sitničarenja": „Svuda različita pravila za svadbena veselja, iako gosti dolaze iz cele Nemačke. Nemaš masku u autobusu? U Magdeburgu to ne košta ništa, u Berlinu može da košta 500 evra. Sve to zajedno ne doprinosi prihvatanju mera, veće je voda na vodenicu onih koji negiraju da korona uopšte postoji ili da je opasna."
nr (ard, dlf, dw)