Borba za aerodrome i putnike

Niskotarifne kompanije pomeraju čitavo tržište avioprevoza. I dva najveća među njima, Lufthanzin ogranak Eurovings i irski Rajaner, ove godine su značajno povećali broj letova i odredišta. Ali šire se i drugi, poput mađarskog Viz Era koji je proširio svoju ponudu u Nemačkoj za dobru četvrtinu. A obzirom da su odredišta u Evropi i oko Mediterana već prilično dobro pokrivena, sve više od takvih prevoznika leti i do interkontinentalnih destinacija po načelu njihove osnovne poslovne politike: No frills – nikakav poseban komfor, dakle samo najosnovnije.

Kada je reč o nemačkim aerodromima, ovog leta će pasti i poslednji bastioni običnih aviokompanija. To je na primer bio Frankfurt gde je udeo low cost prevoznika jedva četiri odsto, ali sad je Rajaner tamo stacionirao čak dva svoja aviona na golemi bes „domaćina" tog aerodroma, nemačke Lufthanze. Njeni menadžeri se ljute zbog niskih cena karata kojima se hvali došljak na Fraport, ali isto tako kuju planove za svoj Eurovings koji će doći u Frankfurt već na leto.

Rajaner protiv Lufthanze

I na aerodromu u Minhenu do sad nije bilo mnogo povoljnih letova, ali tamo će upravo Eurovings već ovog leta postaviti četiri aviona koji će opsluživati oko 30 odredišta. I Minhen je zapravo prvo „otkrila" konkurencija, francuska Transavia – ogranak Er Fransa, ali i tamo sada počinje borba za putnike.

Tu su i avioni propalog prevoznika Er Berlin i neki od njih će biti postavljeni na aerodrome u Beču i Palma de Majorki. Kako se navodi u upravi Lufthanze, flota njenog Eurovingsa će do kraja godine narasti na 114 aviona, a sledeće godine će još biti integrisan i belgijski ogranak Brisel Erlajn. Tada će imati preko 160 aviona.

Rajaner se već hvali da je već aviokompanija koja prevozi najviše putnika u Evropi i isto tako širi svoju ionako veliku flotu od 372 aviona. Sve je prisutniji i na nemačkim aerodromima odakle je prošle godine leteo na 190 odredišta – ove godine već 245. To znači 2.000 letova sedmično iz Nemačke i prema Nemačkoj. Iako se širi i na drugim aerodromima – pogotovo na malenim, regionalnim aerodromima gde onda Rajaner diktira uslove pod kojima će leteti – uzdanica su baze u Berlinu, Nirnbergu i Hamburgu. Na berlinskom aerodromu Šenenfeld planira da se proširi i Izi Džet koji je do sada uglavnom bio oprezan na nemačkom tržištu.

Druga liga, ali ista pravila

Mnogi od tih prevoznika već lete ili imaju ambicije za prekookeanske letove, ali tu brzo nestaju prednosti u ceni karata kako je oni računaju. „Avion se ne može koristiti još intenzivnije nego što se koristi inače", objašnjava nam stručnjak aviotransport Štefan Nagel iz hamburške agencije Prologis Strategy. A onda navodi i druge tačke u troškovima: „Posada aviona takođe mora da prenoći na odredištu, a kerozin kao glavni trošak na dalekim odredištima je jednako skup za sve prevoznike."

Pa ipak, mnogi od tih „jeftinih" pokušavaju i tu da budu jeftiniji od drugih. Najnoviji pokušaj je onaj španskog prevoznika IAG, ogranka Iberie koji želi da iz Barselone redovno leti u SAD. Preko bare već lete i Eurovings i ambiciozni Norvegian.

Nagel upozorava i na druge probleme: teško je skupiti dovoljno putnika koji baš sa jedne tačke u Evropi žele baš na istu tačku u Americi u određenom terminu. To još funkcioniše na velikim aerodromima u Parizu i Londonu, donekle u severnoj Italiji i Barseloni. U Nemačkoj je to mnogo komplikovanije jer ona nije tako koncentrisana oko samo jedne metropole. A to znači i da niskotarifni prevoznici moraju dobro da planiraju kako bi redovno punili avione sa 300 sedišta.

Do Amerike za 69 dolara

Još jedan problem na interkontinentalnim linijama su, kako Štefan Nagel kaže „beli slonovi" u floti prevoznika. To znači da je samo nekoliko velikih aviona i tu je i Eurovings doživeo fijasko kad je bilo golemih problema u nabavci i dostavljanju rezervnih delova za avion koji je čitavo vreme stajao na Kubi. I to zajedno sa putnicima, nakon čega su usledili katastrofalni napisi u medijima o nesposobnosti tog  prevoznika.

Ali i proizvođači aviona već nude modele koji su praktično tek „frizirani" modeli aviona koji inače lete na kratkim destinacijama tih povoljnih prevoznika. Rajaner je obično veran najmanjem Boingu, modelu 737. Firma sada nudi i model Maks 8, ali i Erbas nudi A321 Neo LR. Ti avioni će sigurno doneti mnogo više živosti i konkurencije i na tržištu prekookeanskih letova.

Norvegian prvi želi da pošalje svoje Boinge preko Atlantika i to bez međusletanja na Islandu kao što čini Vau Er. Norvežani nude let do američkih provincijskih aerodroma Providens i Njuburg na Istočnoj obali, ali cena je zaista izuzetna: već za 69 dolara preko Atlantika. Od 2018. Norvegian želi da leti preko okeana i iz Diseldorfa.