Borba za vlast u Kijevu

Ukrajinski ministar privrede Ajvaras Abromavič, izjavio je da se na ostavku odlučio zbog pritiska na njega i njegov resor od strane političara stranke predsednika Petra Porošenka. „Moj tim i ja ne želimo da budemo smokvin list za otvorenu korupciju“, izjavio je Abromavič. On je naveo i konkretnu osobu: Ihor Kononenko, zamenik šefa poslaničkog kluba stranke predsednika Porošenka, biznismen i Porošenkova osoba od poverenja. Bivši ministar privrede mu, između ostalog, prebacuje da je svoje ljude postavio na određene pozicije u profitabilnim državnim preduzećima u hemijskoj i metalskoj industriji. Kononenko te optužbe odbacuje. Tim slučajem bavi se i antikorupcijski tim osnovan prošle godine.

Ambasadori hvale ministra privrede

Porošenko je pozvao ministra privrede da ostane u njegovoj vladi. Međutim, teško mu je da u to uveri samog Abromaviča. Ukrajinski mediji navode da je bivši ministar privrede iz svog biroa već odneo lične stvari. Formalno bi o ministrovoj ostavci trebalo da glasa parlament, ali trenutno nije jasno da li za to postoji većina. Čak su i neki njegovi najbliži saradnici podneli ostavke.

Koliko je situacija zaista ozbiljna pokazuje neobično brza reakcija ambasadora zapadnih zemalja, među koje spada i Nemačka. Nekoliko sati nakon ostavke, oni su u kratkom saopštenju izrazili žaljenje zbog odluke ministra privrede koji je „pokazao istinske reformske rezultate u Ukrajini“.Oni su pohvalili njegove zasluge za stabilizaciju krizom pogođene ukrajinske privrede, kao i njegov angažman za više transparentnosti u borbi protiv korupcije.

Da li je zapadna pomoć Ukrajini u opasnosti?

Abromavič je jedan od ključnih ministara u vladi premijera Arsenija Jacenjuka. Četrdesetogodišnji Abromavič, inače rođen u Litvaniji, jedan je od tri ministra stranog porekla koji su na tim pozicijama godinu i po dana. On je, pored ostalog, bio zadužen da stvori uslove za dobijanje kredita Međunarodnog monetarnog fonda u iznosu od nekoliko milijardi evra. Ukrajini je taj novac neophodan kako bi izbegla bankrot pred kojim se stalno nalazi.

Eksperti smatraju da je takva finansijska pomoć sada u opasnosti. „Zapadni partneri bi Porošenku mogli da postave ultimatum“, kaže Hlib Višlinski, direktor u kijevskom Centru za privredne strategije. Ukoliko nema reformi, neće biti ni novca. „Ukrajina nema drugih izvora“, kaže Višlinski. Sličnog je mišljenja i nemački politikolog koji živi u Kijevu, Andreas Umland. On ne isključuje mogućnost da poslednji događaji u Kijevu najavljuju veliku krizu vlade u Kijevu.

Zahtev za ostavkom premijera Jacenjuka

Predsednik parlamenta, Volodomr Hrojsman, upozorava na mogućnost izbijanja „ozbiljne političke krize“, a premijer Jacenjuk rekao je da ceni mišljenje onih koji su podneli ostavke, ali dodaje i da je podnošenje ostavke isto što i „bežanje sa fronta“. On kritikuje verbalne napade na njegovu vladu i govori o borbi za vlast i „prljavoj političkoj realnosti“.

Jacenjukova fotelja je trenutno uzdrmana. Prema rezultatima poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja, samo je mali broj ispitanika za njegovu stranku. Pre svega iz stranke predsednika Porošenka, sve se češće upućuju kritike zbog korupcije i traži njegova ostavka. Politički posmatrači, kao što je Serhij Rudenko iz Kijeva, smatraju da iza Abromavičeve ostavke stoji borba za vlast između predsednika i premijera.

Bez Jacenjukovih poslanika u parlamentu ne bi bilo nove većine što bi značilo da bi se Ukrajina našla pred vanrednim izborima. Mnogi posmatrači u Kijevu uvereni su da samo pritisak Zapada može da spreči raspad vlade i koalicije u parlamentu.

Kononenko, kojeg optužuje ministar privrede, svoju funkciju zamenika predsednika poslaničkog kluba Porošenkove stranke zamrzao je sve do kraja istrage. Upitno je da li će to pomoći u prevazilaženju krize. Vlada će 16. februara pred parlamentom predstaviti bilans dosadašnjeg rada. Posmatrači očekuju turbulencije i ne isključuju nove ostavke, pa čak i glasanje o poverenju.