Borci protiv mreža

Prema Svetskoj fondaciji za prirodu dimenzije slučajnog ulova neželjenih morskih životinja mogu da se izraze ovako: svaka dva minuta umire mali kit, delfin ili morsko prase. Ugroženo je 26 vrsta morskih ptica. Polovina svih ulovljenih ajkula na svetu su kolateralna šteta ilegalnog ribolova. Stradaju stotine hiljada morskih kornjača, pa čak i koralni grebeni.

Upotreba mreža stajačica je jedan od glavnih krivaca za neželjeni slučajni ulov. Ove posebno velike mreže namenjene su pasivnom ribolovu i često se u njih hvataju i životinje koje ribolovci ne žele. Organizacija za zaštitu mora „Morski pastir“ je počevši od januara 2016. godine, pokrenula kampanju „Operacija mreža stajačica“.

„Želimo da zaustavimo ilegalni ribolov i vlastima pružamo informacije na osnovu kojih mogu da krivično gone vlasnike brodova“, kaže za DW Sidarta Čakravarti, kapetan broda „Stiv Irvin“ koji je u floti „Morskog Pastira“.

Jeftine i jednostavne mreže

Mreže stajačice se sastoje od četvrtastih ribarskih mreža postavljenih vertikalno u vodu, sa plovcima duž vrha mreže i olovnim tegovima duž linije na dnu. Lovi se pasivno, što znači da se riba sama hvata u mrežna oka. U pokušaju da kontrolišu negativne uticaje ovih vrsta mreža, Ujedinjene nacije su 1992. godine zabranile upotrebu mreža stajačica dužih od 2,5 kilometra. Međutim, kapetan Sidarta procenjuje da su mreže koje se danas koriste dužine do 20 kilometara.

Mreže stajačice su postale popularna, komercijalna metoda ribolova zbog njihove ekonomičnosti: odjednom se hvataju velike količine ribe. I – što je veća mreža, tim veći i ulov. Takve mreže su „relativno jeftine i jednostavne za korišćenje, pre svega zato što brodovi relativno male snage mogu da se koriste za njihovo postavljanje u moru. Time se smanjuje potrošnja skupog brodskog goriva“, navodi se u jednom izveštaju Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu (FAO).

Međutim, u istom izveštaju FAO objašnjava da ta vrsta mreža može da ugrozi posao ribara. Mreže stajačice stvaraju neravnotežu u konkurenciji sa drugim ribolovcima, dok kolateralna šteta dovodi do uništavanja morskih resursa. Osim toga, ono što neko smatra neželjenim ulovom neko drugi ciljano lovi, pa se i tako stvaraju novi sukobi.

Ažuriranje zakona

„Međunarodni propisi su zastareli“, kaže Čakravarti. „Morski pastir“ koristi svoju malu flotu da blokira operacije brodova i ometa raspoređivanje mereža stajačica. Ali Čakravarti kaže da se međunarodni zakoni ne ažuriraju i da vlade ne kažnjavaju nelegalni ribolov. Pri tom, ove mreže daju brz trenutni ulov, ali takođe istrebljuju riblji fond. Brodovi na otvorenom moru su uglavnom u nadležnosti države pod čijom zastavom plove.

Smanjenje kolateralne štete pri ribolovu, umnogome zavisi od poštovanja postojećih međunarodnih propisa – poput zabrane ekstra dugačkih mreža stajačica. Za to je potrebna politička volja – i pravilno upravljanje morskim resursima. Prema Globalnoj komisiji za okeane trenutno su pravni okviri za upravljanje otvorenim morima loši, a i loše se sprovode.