Tenk kod Zvezdinog stadiona je, kako čujemo, „maketa“, pribavljen sa leskovačkog otpada i ne smeta ni državnim organima ni Uefi. Oklopno vozilo je pak bilo pravo – njime su se po Beogradu provozali fudbaleri ponovnog učesnika Lige šampiona posle velikog uspeha.
A ako srpske komšije ne vole u nečemu da zaostanu, to su zloba i kancerogeni smisao za humor. Nije dugo trebalo da navijači zagrebačkog Dinama – i oni opet u Ligi šampiona – pred stadion parkiraju traktor.
Tako je krenula nova runda prepucavanja u kojoj su junačke srpske i hrvatske grudi poplavele od busanja. Pristojniji svet se stidi, a oni koji bi da ispadnu baš pametni i iznad situacije kažu da su to, eto, samo dosetke, da se ne valja uzbuđivati.
Mnogi Srbi i mnogi Hrvati i dalje biraju da svoje najveće padove slave kao najveće pobede. Oni su braća u tom posrnuću, jedni bez drugih ne postoje ili se makar dozlaboga dosađuju. Valja samo zaći na neki posećeni portal i pogledati komentare – tamo vlada bratstvo i jedinstvo budala.
Ako se, osim krvožednih, neko i obradovao novoj epizodi večitog nacionalističkog derbija, onda su to vladajući. Ko bi još pričao o bilo čemu drugom nego o ovim „opasnim provokacijama“ – naravno, krivi su uvek oni drugi.
Valja biti konstruktivan i iskoristiti spomeničku pomamu koja od Srbije pravi memorijalni centar starim vladarima, a od Hrvatske livnicu za Tuđmanove biste. Predlog je recimo da se tenk i traktor masovno prave u bronzi i postave u svako srpsko i hrvatsko mesto. Da, mnogo godine posle Vukovara i „Oluje“, podsete one što čekaju na spakovanim koferima iz kakvih država i danas beže.
Luda bi bila igra bubnja ako spoji Zvezdu i Dinamo u istu grupu. Pa da, dok na travi plešu Marko Marin i Dani Olmo, ovi sa tenkom i ovi sa traktorom konačno između sebe reše ono što su počeli na Maksimiru u maju 1990. godine.
Mada, trideset godina, nekoliko ratova i nekoliko desetina hiljada mrtvih kasnije, postoje dve škole mišljenja. Jedna kaže da raspoloženje za nove klanice očigledno postoji, ali je takozvane objektivne okolnosti ne dozvoljavaju. Druga kaže da bi ovi što se danas busaju ipak bili na bezbednoj razdaljini osim ako u igri nije kakva bela tehnika.
Kad se ispod ove epizode podvuče crta, videće se da je više ljudi reagovalo zgroženo na tenkovsko-traktorsku simboliku. To je dobro. To jeste napredak. Nevolja je što ovi drugi i dalje diktiraju tempo, što su glasniji. I što su na vlasti.