Brazil pred velikim izazovima

Najlepši božićni poklon, predsednica Brazila Dilma Rusef dobila je svojevremeno iz Engleske. Londonski institut za privredna istraživanja CEBR saopštio je tada da je Brazil prestigao Veliku Britaniju i postao šesta najuticajnija privredna sila na svetu. Činjenica je da Brazil ostvaruje neverovatni privredni uspeh poslednjih godina. Ta zemlja, koja se do pre dvadeset godina suočavala sa neverovatnom hiperinflacijom i posledicama diktature, danas važi za veoma važnog investitora u oslabljenu evropsku privredu.

„U godini, kada su praktično sve druge zemlje sveta morale da otpuste veliki broj radnika, mi smo zaposlili više od dva miliona ljudi. U godini, u kojoj najveće privredne sila uopšte ne ostvaruju privredni rast ili se suočavaju sa recesijom, mi možemo da računamo da dobar privredni zamah“, reči su predsednice Brazila.

Liderska pozicija nije iznenađenje

Od 2002. je postalo jasno da je ova južnoamerička zemlja na putu da postane jedna od najmoćnijih. Izvoz ribe, soje i raznih ruda, doneo je velike sume novca u zemlju sa tržištem od 195 miliona potrošača. Liderska pozicija u Latinskoj Americi nije nikakvo iznenađenje, ali predsednica Rusef smatra da bi Brazil trebalo da ima znatno veći uticaj u svetu, počev od Saveta bezbednosti UN.

„Najviše telo Ujedinjenih nacija nije moguće reformisati, a da u njemu nema najuticajnijih država u svetu. Dakle, bez Indije i Brazila. Bez zemalja sa veliki brojem stanovnika, koje se već danas smatraju velikim silama u razvoju“, kaže predsednica Brazila.

Izvoz Brazila je veoma uticajan na gotovo svim tržištima. Doduše, to bi ovu zemlju moglo istovremeno da učini ranjivom i zavisnom. Posebnu ulogu u svemu tome igraju česte promene na kursnim listama. Devalvacija dolara i jačanje domaće valute "real" prilično se odrazila na izvoz ove zemlje. Jer to nije ništa drugo nego, nego indirektna posledica previranja na globalnom finansijskom tržištu.

Sledi šok?

Demetrio Magnoli, sociolog i profesor na Univerzitetu Sao Paulo, smatra da bi se brazilska privreda uskoro mogla pretrpeti šok: „Iz ugla svetske ekonomije, Brazil je u osnovi veliki izvoznik sirovina, utočište za kapitala koji profitira od razlika u kamatnim stopama. Brazilska vlada je usled velikih prihoda poslednjih godina mogla da pokrije troškove svoje socijalne politike. Ali neće uvek tako biti. Privredni rast koji Brazil ostvaruje neće biti održiv na duže staze.“

Drugim rečima, Brazil se nalazi pred velikim izazovima. Infrastruktura će morati radikalno da se obnovi, od ulica, aerodroma, železničkih stanica, do elektrana koje su prilično zastarele, jer bliži se Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014, a i Olimpijske igre. Plan za rekonstrukciju i obnovu zemlje morao bi hitno biti osmišljen. S druge strane, u Brazilu je još uvek veliki broj onih koji žive u ekstremnom siromaštvu. Jeste da se broj siromašnih građana od 2002. godine smanjio, ali je i dalje njihov broj zabrinjavajuć - 16 miliona.

Autori: Julio Segador, Rio de Žaneiro / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković