1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Bregzit: Igra u kojoj protivnici jure jedni ka drugima

2. jun 2020.

Pregovori o budućem odnosu Evropske unije i Velike Britanije su u slepoj ulici i postoji realna opasnost da propadnu. Da bi se to izbeglo, London bi morao da zatraži produženje roka za postizanje dogovora.

https://p.dw.com/p/3d7HM
Foto: Reuters/S. Dawson

„Nismo nešto posebno napredovali“, izjavio je glavni pregovarač Evropske unije Mišel Barnije za list „Sandej tajms“ prošlog vikenda. To diplomatska formulacija u stvari znači: zaglavili smo se. Poslednja planirana runda razgovora o trgovinskom sporazumu između dveju strana započela je u ponedeljak (1.6), ali niko ne očekuje iznenadni uspeh. Baš kao što je to bilo i sa izlaskom, tako je i s pregovorima nakon toga – obe strane krivicu prebacuju na onu drugu, a postići sporazum trenutno izgleda nemoguće.

Sredinom maja obe strane su otvoreno iskazale svoju frustraciju. Barnije je upozorio da je potrebno postići pravi napredak u poslednjem krugu, jer u protivnom neće ništa biti od dogovora do samita EU koji je planiran za kraj juna. Tada bi moralo da se odluči da li uopšte vredi da se nastavlja sa pregovorima. Nekoliko meseci nakon letnje pauze nije dovoljno za sastavljanje tako složenog ugovora.

Britanski pregovarač Dejvid Frost napisao je tada prilično šturo pismo Barnijeu: EU bi trebalo dobro da promisli o tome da li će Britaniji da ponudi trgovinski ugovor tako „lošeg kvaliteta“. „Bilo koja demokratska zemlja“ bi ga odbacila, napisao je između ostalog Frost u pismu i dodao da bi Evropljani trebalo da budu ljubazni i promene svoj pregovarački mandat. Diplomate iz EU, s druge strane, tvrde da se trenutno ništa ne menja, te da je mandat i dalje u rukama Barnijea.

-pročitajte još: DW-dosije o Bregzitu: Rastanak

Pregovori trpe zbog toga što se odvijaju gotovo isključivo preko interneta, odnosno video-konferencija, a pored toga, vlade su zabrinute i zbog korona-krize. Raskorak između dveju strana i dalje je veliki. I još: pregovori o Bregzitu stalno se svode na pitanje ko će prvi da se pomeri sa pozicije u kojoj se ukopao?

Veliko razmimoilaženje: Dejvid Frost i Mišel Barnije
Veliko razmimoilaženje: Dejvid Frost i Mišel Barnije

Džonson ne želi produžetak pregovora

Ne želimo više nikakve produžetke – Dejvid Frost je to izjavio, glavni zagovarač Bregzita Majkl Gouv potvrdio, a premijer Boris Džonson u to se zaklinje. S druge strane, većina stanovništva Britanije se, prema istraživanjima, zalaže upravo za produšetke – iako u Dauning stritu to ne žele da čuju. I većina ekonomista upozorava da bi bilo suludo već postojeću ekonomsku krizu zbog korona-virusa opteretiti novim carinama i kontrolama u trgovini sa EU. Ipak, čini se da Vlada želi da svoju zemlju baci s litice Bregzita nakon 31. decembra, odnosno okončanja prelaznog perioda.

Do sada se smatralo da će Džonson ponovo igrati na sreću do poslednjeg trenutka, ali da će onda da zatraži produžetak. Sada, međutim, stručnjak Piter Kelner, bivši šef odeljenja za istraživanje javnog mnjenja na britanskom institutu „YouGov“, veruje da je premijer u proteklih nekoliko nedelja prokockao svoj politički kapital, uglavnom zbog koronske afere sa svojim savetnikom Dominikom Kamingsom: „Boris Džonson se srušio, sam je pao sa stene. Njegov položaj je politički dosta oslabio. Čak i ako bi želeo produžetak, ne bi više mogao da ga sprovede.“

Manjina tvrdih zagovarača Bregzita među Dononsonovim torijevcima sada igra važniju ulogu, a mnogi poslanici te stranke pretpostavljaju da do kraja godine sporazuma neće biti. „Oni znaju da će izlaz iz prelaznog perioda imati ekonomske posledice, ali veruju da će sve to biti stavljeno pod tepih zbog korone.“ Osim toga, konzervativci polažu velike nade u trgovinski sporazum sa SAD. Kelner tu, međutim, nije optimista: „Mislim da su šanse za to veoma male.“

U čemu su razlike?

Pre svega se radi o fer konkurenciji, „level playing field“, a koja je obezbeđena potpisivanjem političke deklaracije prilikom Bregzita. „Izgleda da EU želi Britance za to da uhvati“, procenjuje Kelner. Boris Džonson je smatrao da je ta klauzula besmislena i verovao je da može da je protumači kako želi.

Boris Džonson, oslabljeni premijer
Boris Džonson, oslabljeni premijerFoto: picture-alliance/AP Photo/M. Dunham

Ali to je sada centralni zahtev Brisela: Velika Britanija mora da prizna najvažnija pravila vezana za tržište rada, zaštitu životne sredine i državnu pomoć EU kako bi dobila pristup unutrašnjem tržištu EU. Razlog za to je veličina i geografska blizina Ujedinjenog Kraljevstva, s Britancima se ne želi „konkurencija naniže“.

„Mi smo suverena zemlja“, kaže pregovarač Dejvid Frost. On ne želi da dozvoli da Evropljani diktiraju pravila. U principu, Frost se zalaže za jednostavan trgovinski sporazum, onakav kakav je Unija zaključila sa Kanadom ili Japanom. Zašto Britanci ne bi imali ono što su dobili drugi?

-pročitajte još: Oni odlaze jer su tako „British“

Bitno drugačiji stavovi

„Nije pametno sada galamiti. To nikada nije bila dobra strategija u odnosima sa EU“, kaže trgovinski stručnjak Sem Lou Centra za evropske reforme“. Evropska unija je od početka jasno stavila do znanja da će trgovinski sporazum povezati s načelom „level playing field“, tako da je vlada u Londonu unapred znala šta može da očekuje.

Lou takođe smatra da su pregovori u zastoju zato što postoji suštinsko političko neslaganje koje pregovarači Barnije i Frost nisu mogli sami da reše. „Jedan priča jedno, drugi drugo, a obojica čekaju da Boris Džonson porazgovara s liderima EU o tome da li žele sporazum ili ne. A to će se dogoditi tek kasnije ove godine.“

Za sada ne deluje kao da neka strana prbiližava stavove onoj drugoj. Javnost i dalje ima priliku da posmatra igru u kojoj protivnici jure jedni prema drugima. Poslednji put je direktan sudar izbegnut u zadnji čas. Da li će se to ponovo desiti – niko ne zna.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android