Brisel: zelene nuklearke za Francuze i zeleni gas za Nemce

Cilj Komisije EU je jasan: u cilju zaštite klime Evropska Unija do 2050. treba da bude tako reorganiozovana da više uopšte neće emitovati takozvane gasove sa efetktom staklene bašte. Sve što treba da se uradi Brisel sažima pod nazivom „Green Deal” – projekat koji košta mnogo novca. Privatni investitori bi trebalo ciljano da ulažu u zelene izvore energije – a za to su potrebne transparentne smernice.

Evropska komisija (EK) je sada napravila prve predloge tih smernica - za takozvanu taksonomiju - i poslala ih državama članicama. Osnovna poruka glasi: Pod određenim uslovima, ulaganja u gasne i nuklearne elektrane treba da se klasifikuju kao klimatski prihvatljiva.

Ovi predlozi se smatraju klasičnim kompromisom između stava Francuza, koji se oslanjaju na nuklearnu energiju i ističu njene prednosti na putu ka ekonomiji bez CO2, i linije Nemaca, koji se povlače iz nuklearne energije krajem 2022. i zalažu se gas kao enregent u fazi tranzicije kao potpuno obnovljivim izvorima energije.

Šta je tačno zeleno - po Briselu?

Konkretno, nacrtom EK je predviđeno da se ulaganja u nove nuklearne elektrane mogu klasifikovati kao zelena - ako sistemi ispunjavaju najnovije tehničke standarde i ako se najkasnije do 2050. predstavi poseban plan za rad odlagališta visokoradioaktivnog otpada. Uslov je i da nova nuklearna postrojenja dobiju građevinsku dozvolu do 2045. godine.

Investicije u nove gasne elektrane takođe treba da budu klasifikovane kao zelene - u prelaznom periodu. Na primer, relevantna je količina emisije štetnih gasova. Za postrojenja koja budu odobrena posle 31. decembra 2030. bilo bi dozvoljeno samo do 100 grama takozvanih CO2 ekvivalenata po kilovat satu energije – računato u odnosu na predviđni životni ciklus elektrane.

Reakcije u Nemačkoj - u vezi s nuklearkama

Planovi Brisela da nuklearnu energiju klasifikuje kao održivu naišli su na jednoglasnu kritiku u Berlinu.

Ministar ekonomije i zaštite klime Robert Habek rekao je za ARD da se radi o „stvaranju zelenog i održivog tržišta finansijskih investicija - a ovo je falsifikovanje etikete. Predlozi Evropske komisije razvodnjavaju dobru etiketu za održivost." Ovde se posebno osvrnuo na radioaktivni otpad – „i zato je ova taksonomska odluka pogrešna", rekao je političar Zelenih.

Ministar finansija Kristijan Lindner je za „Zidojče cajtung” rekao: „Dobro je poznato da nemačka vlada ima drugačiji stav po pitanju nuklearne energije." Portparol Vlade je ranije rekao da je Berlin i dalje uveren da se nuklearna energija ne može klasifikovati kao održiva.

Reakcije u Nemačkoj - u vezi s gasom

Dok je nemačka Vlada zauzela jasan i jedinstven stav o nuklearnoj energiji, mišljenje o klasifikaciji gasnih elektrana kao održivoj investiciji - očigledno nije tako jasno.

U izjavi za Rojters portparol Vlade je pozdravio predlog Brisela da klasifikuje prirodni gas kao tranzicionu tehnologiju u borbi protiv klimatskih promena. S obzirom na predviđeno ukidanje proizvodnje električne energije na ugalj i u nuklearkama u Nemačkoj, prirodni gas je „važna tehnologija za premošćavanje", rekao je on. Međutim, detalji koje je predložila Evropska komisija tek treba da se analiziraju, rekao je on.

Lindner je takođe je pohvalio planove Brisela u vezi sa gasom. „Realno, Nemačkoj su potrebne moderne gasne elektrane kao tranziciona tehnologija jer se odričemo uglja i nuklearne energije", rekao je Lindner za „Zidojče cajtung". „Iz perspektive klimatske neutralnosti, ti sistemi bi kasnije bili u mogućnosti da se koriste sa vodonikom.

Zbog toga je nemačka Vlada takođe vodila kampanju da relevantne investicije za elektrane za gas budu efektivno moguće. „Zahvalan sam što je Komisija očigledno prihvatila te argumente", rekao je Lindner. „Sa naše tačke gledišta, moguća su dalja poboljšanja."

Prva reakcija ministra ekonomije i klime Roberta Habeka zvučala je nešto drugačije. „Upitno je da li uključiti fosilni gas u taksonomiju." Prema Habeku, savezna Vlada Nemačke će sada na miru da pogleda predloge, „ali ne mogu da zamislim da će biti odobreni". On se nada da će biti promena, ali je priznao da je Komisija EU u „jakoj poziciji".

Male šanse da predlog Brisela ne prođe

Razlog: Trenutni plan se može sprečiti samo ako se okupi najmanje 20 zemalja EU, koje predstavljaju najmanje 65 odsto ukupnog stanovništva EU, ili najmanje 353 člana Evropskog parlamenta. Ovo se smatra malo verovatnim jer su, pored Nemačke, samo zemlje poput Austrije, Luksemburga, Danske i Portugala jasno protiv klasifikovanja nuklearne energije kao zelene.

Osim toga, 27 vlada članica EU o predlogu iz Brisela treba da se izjasne do 12. januara. A to je - samo jedna radna sedmica.

Priredila: Dijana Roščić

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu