Insekti – budućnost ishrane i u Evropi
13. jun 2019.Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) smatra da čovečanstvo u budućnosti neće moći da se prehrani bez insekata. Ono što je u nekim delovima Azije i Afrike uobičajeno, trebalo bi da postane normalno i u zapadnim zemljama.
Međutim, većini ljudi na Zapadu gadi se i sama pomisao na to da jede hamburger od crva ili kobasicu od skakavaca. Ali moglo bi i drugačije: insekti bi mogli da igraju važnu ulogu u održivoj proizvodnji ribe, mesa i jaja.
Holanđani su ti koji u Evropi prednjače u korišćenju insekata. U gradiću Bergen op Zom na jugu te zemlje tako je nedavno otvorena najmodernija farma insekata na starom kontinentu. Prema navodima firme „Protiks“, to je prva fabrika na svetu u kojoj se uzgaja crna vojnička muva (Hermetia illucens) i koja se prerađuje u stočnu hranu.
U Holandiji za sada ima 25 farmi na kojima se uzgajaju insekti. U Evropskoj uniji je upotreba mrtvih insekata kao hrane dozvoljena samo za uzgoj ribe i za kućne ljubimce, ali se očekuje da će to biti dozvoljeno i za uzgoj svinja i živine. Holandsko preduzeće „Protiks“ uzgaja i insekte brašnare kao hranu za živinu, jer su oni izuzeti od zabrane u EU.
Šta govori u prilog upotrebi insekata za stočnu hranu?
1. Insekti su bogati belančevinama
Insekti za veoma kratko vreme svoju hranu pretvaraju u belančevine. Od čvrste mase tela insekata, na belančevine otpada između 35 i 60 odsto. Kod cvrčaka čak 77 odsto otpada na belančevine. Insekti ne sadrže gotovo ni malo ugljenih hidrata, imaju veoma malo masti, a to znači i veoma malo holesterola. Pritom su bogati vitaminima, mineralima i retkim elementima.
2. Manje će se uvoziti soja i riblje brašno
Evropa trenutno sama proizvodi oko 25 do 30 odsto biljnih proteina za sopstvene potrebe, ostatak mora da uvozi. Najomiljeniji i najjeftiniji izvor belančevina trenutno je soja.
Nakon Drugog svetskog rata potrošnja mesa u stalnom je porastu. Zato je porasla i potreba za sojom koja se prvobitno koristila samo za dobijanje ulja.
U poslednjih 20 godina proizvodnja soje u svetu više je nego udvostručena. Evropljani soju uvoze većinom iz Severne i Južne Amerike, pre svega iz Brazila, Argentine i Paragvaja.
Nemačka je najveći uvoznik soje u Evropskoj uniji. Oko 80 odsto uvezene soje u Evropi se koristi za stočnu hranu.
U budućnosti bi proteini od insekata mogli da zamene biljne proteine u stočnoj hrani, pre svega u uzgoju živine, svinja i ribe.
3. Manje štete za životnu sredinu
Uzgoj soje i trgovina sojom ima brojne negativne posledice za životnu sredinu. Na to ekološki aktivisti upozoravaju već godinama. U zemljama u kojima se soja uzgaja krče se šume i savane kako bi se stvorile njive za uzgoj.
Intenzivna poljoprivreda dovodi do erozije tla, a smanjuje se i raznolikost vrsta. Korišćenjem veštačkog đubriva i pesticida zagađuju se vode.
Uz to, transport soje s jednoga kraja zemlje na drugi dovodi do mnogo veće emisije štetnih gasova nego što bi to bio slučaj s korišćenjem proteina od insekata.
4. Insektima je potrebno manje hrane
Za razliku od sisara, insekti imaju mnogo kraći ciklus rasta. Oni svoju hranu brže pretvaraju u meso i brže rastu. Potrebno im je manje hrane i vode, mogu da se uzgajaju na veoma malom prostoru i stvaraju manje otpada štetnog po okolinu.
Uzgoj u novoj firmi u Holandiji doneće nauci i nove podatke o uzgoju insekata – recimo koje bolesti ili koji higijenski problemi se javljaju prilikom masovnog uzgoja, kao i to da li je i tu neophodno korišćenje lekova.
5. Proizvodnja kao deo zatvorenoga kruga
Nova farma insekata u Holandiji, tvrdi menadžment, radi po načelu zatvorenog kruga. Ostaci biljne hrane koriste se kao hrana za insekte, a oni se koriste u proizvodnji stočne hrane bogate belančevinama.
Ipak, ni insekti ne žive samo od otpada, ni oni ne mogu da se hrane bilo kakvim otpadom. I oni najbolje rastu ako im je na raspolaganju besprekorna hrana.