Marin Lepen baš i nije preterano obzirna prema političkim protivnicima. A u te protivnike se ubraja i Nemačka. Komšija je, prema mišljenju te francuske nacionalistkinje, jedan od krivaca za ekonomsku i političku krizu u kojoj se, prema njenom mišljenju, nalazi „Velika nacija“. Zajednička valuta evro, za Lepenovu je ništa drugo nego – „političko oružje“ Nemaca. „Nemačke komande“, Francuskoj su oduzele samostalnost. A islamski teror se, zahvaljujući izbegličkoj politici Angele Merkel, prelio i na Francusku.
Sve su to razlozi zbog čega bi se Nemačkoj trebalo odupreti svim sredstvima, poruka je šefice desno-ekstremnog Nacionalnog fronta. Rešenja koja nudi te stranka zvuče jednostavno i brutalno, potpuno po ukusu ograničenih duhova: ukinuti evro, izaći iz Šengenske zone, izaći iz Evropske unije.
Ne može se više biti neutralan posmatrač
Politikom ograničavanja od drugih, Lepenova je postigla to da je smatraju kandidatkinjom sa najviše šansi na ovogodišnjim predsedničkim izborima. U svakom slučaju, u prvom krugu bi mogla da osvoji najveći broj glasova. Trenutno je podržava četvrtina biračkog tela, a ostaje otvoreno koliko će birača na kraju zaista da glasa za Marin Lepen. Nakon „bregzita“ i pobede Donalda Trampa na američkim izborima, sve je moguće. Ukoliko Francuska zaista napusti zonu zajedničke valute, zajedništvo Evropske unije došlo bi do svojih granica. Bez nemačko-francuskog tandema, nestao bi i osnivački mit EU, a raspad bi postao realna opcija.
Bilo bi krajnje vreme da propast evropske ideje prihvatimo kao nešto što je realna opcija. Ta opasnost neće se umanjiti ako je ignorišemo. To važi kako za nemačku vladu, tako i za one kojima je stalo do nemačko-francuskog prijateljstva. To na kraju krajeva znači da više nije dovoljno biti neutralan posmatrač onoga što se događa takoreći s druge strane Rajne.
Pogled na „bregzit“ pokazuje zašto je sada krajnje vreme za rasprave o Evropi i to kao sastavni deo nacionalnih predizbornih kampanja. Mnogi su, naime, bili sigurni da će proevropske snage skeptike u Velikoj Britaniji moći da uvere u prednosti koje donosi Evropska unija. Ali, kao što danas znamo, ta namera neslavno je propala. Razlog za to su, s jedne strane laži i strahovi o EU koje su širili zagovornici „bregzita“, a s druge, činjenica da zaista nije bilo jake osobe koja bi propagirala prednosti Evropske unije. To je nešto što se u francuskim predsedničkim izborima ne sme ponoviti.
Ispružena ruka s druge strane Rajne
Zato bi nemačka politika morala da preuzme ulogu promotera zajedničke evropske budućnosti. To znači da trebalo jače reklamirati svakodnevne uspehe Evropske unije koji su toliko očigledni da se često i ne primećuju – poput prelazaka preko granica bez čekanja, pravne sigurnosti i u ostalim zemljama EU, pravno zagarantovanih ljudska prava. Spisak je dugačak. Evropska unija nije samo birokratija i upravo ti uspesi zajedničke Evrope trebalo bi da budu nešto na šta su svi ponosni.
Mešanje u kampanju ovakvim porukama, kako nemačkih političara, tako i predstavnika civilnog društva, bila bi investicija u zajedničku budućnost. Onome kome je projekat EU prirastao srcu, taj će pronaći i prave odgovore na pitanja o potrebnim reformama. Ispružena ruka preko Rajne, koja je praoca Evropske unije Roberta Šumana upisala u istoriju, pravi je odgovor na huškanje Marin Lepen.