Bundestag za pristupne pregovore sa Srbijom

„Raduje me to što će se na savetu Evropske unije govoriti o mogućem početku pregovora o ulasku Srbije u Evropsku uniju", izjavila je u Bundestagu nemačka kancelarka Angela Merkel. „Nema sumnje, Srbija i Kosovo i su poslednjih meseci postigli odlučujući napredak u normalizaciji odnosa. Ali, isto tako, nema sumnje, da se postignuti sporazum mora implementirati. Tek posle potvrde o implementaciji normalizacije odnosa u decembru, može se sazvati prva pristupna konferencija, u januaru 2014. Proces normalizacije mora se nastaviti. Pre pristupanja Srbije Evropskoj uniji mora doći do potpune normalizacije odnosa (Srbije i Kosova)“, izjavila je Angela Merkel.

Lopta je sada kod Srbije

Oliver Lukšić, poslanik liberala (FDP), rekao da je to što je Srbija na dnevnom redu samita Evropske unije znak da EU ostaje magnet za proširenje i da bi nad tim trebalo da se zamisle evroskeptičari. „Sporazumom između Srbije i Kosova od 19. aprila, vlada Srbije napravila je istorijski korak. Sporazum pokazuje novu spremnost da se odnosi sa Kosovom trajno normalizujuju. Taj istorijski momenat je važan za Srbiju, za Balkan i za Evropu. Zbog toga je dobro i važno da nemački Bundestag po tom pitanju pošalje jasan signal“, rekao je Lukšić u Bundestagu.

Govoreći o tome šta je neophodno uraditi Lukšić je rekao: „Važne tačke su poznate: mora se formirati zajednica srpskih opština. U kosovske strukture se moraju integrisati policija i pravosuđe. To su odlučujući koraci u uklanjaju paralelnih struktura. Moramo biti svesni toga da je upravo to, na unutrašnjopolitičkoj sceni u Srbiji, veoma težak i ogroman korak, pre samo nekoliko godina potpuno nezamisliv. Zbog toga je važno da nemački Bundestag taj važan korak pohvali i nagradi, i da mi, s naše strane, pokažemo spremnost da učinimo važan korak. Bilo šta drugo bi u Srbiji unazadilo situaciju, umesto da je vodi ka napretku“, rekao je Lukšić.

Poslanik nemačkih liberala je dodao da je „lopta sada kod Srbije“: „Sve ono što Srbija može sama da uradi, bez Kosova, mora da se uradi. Paralelne strukture se moraju ukloniti, ne sme da se dešava da kosovski carinici na svoja radna mesta mogu da dođu samo vazdušnim putem, da srpski tokovi novca nisu otvoreni i transparentni. I mislim da je važno da ne gledamo samo na sporazum, već da imamo na umu suštinske vrednosti Evrope – pravna država, pravosuđe, organizovani kriminal – da prilikom pregovora u decembru baš to stavimo pod lupu. Nemačka vlada je pitanje pravne države pokrenula u celoj EU i zbog toga to mora biti u centru pristupnih pregovora. Mi ovde možemo samo da otvorimo vrata ka EU, međutim, Srbi moraju sami da koračaju tim putem. Nadam se da će to tako i biti, da će ići nepovratno ka Evropi, da će gledati napred, a ne unazad. Samo tako ceo region ima budućnost“, zaključio je Oliver Lukšić.

Zašto treba glasati za?

Neposredno pred samo glasanje o Srbiji, prilično praznjikavom Bundestagu obratio se i poslanik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Johan Vadeful: „Prošlo je 20 godina od rata u Jugoslaviji, od masakara, od vojne misije NATO… Ja mogu samo da pozdravim i izrazim našu radost zbog što se Srbija odlučila za EU. To je dobro i zbog toga bi trebalo da glasamo – za. Moramo da pazimo da ne bude različitih brzina, zeleni su na to skrenuli pažnju, što znači da ne bude toga da se neke države brže približivaju EU od drugih, koje potpuno gube trku. I zbog toga hoću da skrenem pažnju, mada danas govorimo o Srbiji, da je za žaljenje to što Makedonija ne ide dalje, što nije rešen problem sa imenom. Mogu samo da apelujem na Grčku i Makedoniju da to pitanje reše. To su dva osetljiva pitanja koja moraju da se reše. S jedne strane, naravno Srbija sa svojom geostrateškom situacijom, ali i Makedonija. Obe zemlje žele i trebalo bi da idu u pravcu Evrope i ja mislim da mi moramo da uradimo sve kako bi to bilo moguće.“

„Mi moramo da ostvarimo obećanje iz Soluna. Zapadni Balkan ne pripada Evropi samo geografski već i istorijski. Mi moramo u jednom nadgledanom procesu, ali uvereni smo u povoljan ishod i puni optimizma, te zemlje, jednu za drugom da primimo u EU. S druge strane, iskustvo sa novim članicama, kao što je na primer Bugarska, uči nas da bi trebalo da budemo brižljiviji, a možda i manje brzi. Zabrinuti smo zbog onoga što se događa u toj zemlji. A Kipar nam pokazuje da se osnovna pitanja države moraju rešiti pre ulaska u EU. Nema nikakvog smisla, a to se odnosi na odnos Srbije i Kosova, primiti jednu državu u EU koja svoj odnos sa Kosovom nije razjasnila. Zbog toga je taj proces normalizacije tako strašno važan. Taj proces ne bi dogurao tako daleko da nemačka vlada, posebno kancelarka Angela Merkel, nije insistirala da Srbija i Kosovo to pitanje reše, uz posredovanje EU i Ketrin Ešton.“

Bilo je važno to da se ratni zločinci isporuče, ali je jednako važno i da Srbija razreši svoj odnos sa Kosovom, a i da i mi u Evropi postavimo pitanje priznanje Kosova, da ili ne. Mi ne smemo da ponovimo greške koje smo pravili sa Kiprom. I zbog toga, je nama jako važno da šefovi država i vlada EU, i niko drugi, u decembru, još jednom detaljno stvore sliku o tome kako teče proces implementacije. Zbog toga smo sa zabrinutošću primili vest da gospodin (Krstimir) Pantić, a on je predstavnik republike Srbije, a ne tamo neko, nego predstavnik vlade, na severu Kosova – da će bojkotovati komunalne izbore 3. novembra i da neće sarađivati sa Kosovskim vlastima. To sigurno nije poslednja reč, ali to i slično mora da nas alarmira i to nam pokazuje da i dalje moramo da vršimo pritisak da sporazum zaista i zaživi.“

„Mi sebi dugoročno ne možemo da dozvolimo paralelne strukture na severu Kosova i zbog toga Srbija mora da reaguje i gospodina Pantića urazumi. To važi i za tokove novca koji nisu potpuno transparentni, i za policiju – ni jedna susedna država to ne bi trpela. Za Kosovo treba reći da mora da obezbedi prava manjinama. Na Kosovu su Srbi manjina, a u Evropi mi imamo veoma dobra razrađenu politiku prema manjinama. To je život u Nemačkoj, u Italiji u Poljskoj… Zbog toga Srbi moraju biti zaštićeni, moraju imati svoja prava, moraju imati upravu na komunalnom nivou, ali naravno bez posebnih struktura. Zbog toga se nadamo da će taj proces normalizacije napredovati, mi smo uvereni da će to tako biti, ali smo mi za njegovo nadgledanje. Radujemo se što Srbija želi u EU. To je znak da smo još uvek privlačni. A onda, neka u decembru padne odluka“, zaključio je Vadeful.

Autorka: Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković