Bundesver povlači avione iz Indžirlika

„Posle višemesečnog spora oko prava nemačkih poslanika da obiđu vojnike Bundesvera u turskom Indžirliku (…) odnosi su upropašćeni“, piše Berliner cajtung: „Turska vlada nije bila spremna da popusti, a nemačka vlada nije htela da dozvoli da je Turska i dalje vuče za nos. Šteta je pričinjena. Nemačko-turski odnos je već dugo teško opterećen, i uopšte ne može da se sagleda kako bi to moglo da se promeni sa ovom turskom vladom. Ministar spoljnih poslova Gabrijel je pokušao sve, ali još i pre njegovog putovanja u Tursku nije izgledalo da će turska vlada da popusti u sporu. Za nemačku vladu nema alternative. Ona mora da povuče vojnike i učiniće to“.

„To je ispravno iz dva razloga. Prvo, da bi se uputio signal. Nakon što je turski predsednik Erdogan na Nemačku mesecima sipao drvlje i kamenje, posle poređenja sa nacistima i hapšenja nemačkih novinara, vreme je da rečima konačno uslede dela. Tako gledano, povlačenje i nije toliko radikalna reakcija“, piše dnevnik „Berliner cajtung“.

List Velt prenosi da je „jedan od razloga za zategnut odnos između Ankare i Berlina hapšenje nemačko-turskog novinara Velta Deniza Judžela. Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu optužio je evropske tajne službe da šalju agente u Tursku, te da bi u slučaju nihovog hapšenja mogle da vrše pritisak kampanja kao što je: novinar je uhapšen. Kada je reč o (tursko-nemačkom) novinaru Judželu, ne radi se o novinarstvu, već o teroru.“

Isti list u drugom članku analizira postupke Ankare: „Predsednik Erdogan tačno zna šta radi. On pušta nemačke poslanike da putuju u Koniju, drugu vazduhoplovnu bazu, ali u Indžirlik – ne. Zašto?  Nemački vojnici u Koniji služe sa avionima tipa Avaks. Avaksi su komponenta NATO. Tu je Erdogan oprezan. Sa NATO-savezom, to jest, Amerikom, on neće da dalje kvari odnose. Nemački avioni tipa Tornado su u Indžirliku, međutim, stacionirani od 2015. na osnovu rezolucije UN protiv IS i zbog obaveze EU da podrži Francusku. Razlog za njihovo stacioniranje su bili napadi IS u Parizu. Tornado-avioni su poslati tamo kao nemački gest podrške partneru u EU.“

„Mora li Nemačka po svaku cenu da reaguje? Tornado-avioni nisu stacionirani na ničijoj zemlji. Oni su u bazi NATO i tamo su sigurni. Erdogan je prvu zabranu obilaska te baze od maja 2016. bio ukinuo. Upornost i strpljenje se isplate. Povlačenje aviona bi značilo sve stvari. Prvo, Berlin popušta pred Erdoganom. Zašto bi to učinio? Avioni su u Indžirliku zbog Francuske. Zar ne bi bilo pametno da se najpre sačekaju rezultati Makronovih parlamentarnih izbora u sledeće dve nedelje, pa da se onda zajedno sa Parizom demonstrira zajedničlki stav spram Ankare? Drugo, avioni će verovatno biti premešteni u neku zemlju van NATO, na primer u Jordan. To bi bilo veliki korak. U Jordanu ne postoji jako prisustvo vojske SAD. Tornado-avioni bi tamo bili najvidljiviji simbol zapadnog ratovanja protiv IS.“

„Konačno napuštamo Indžirlik“, piše Zidojče cajtung: „Ali, okončanje spora oko Indžirlika neće tek tako poboljšati situaciju. Premeštanje u Jordan za nemačke pilote neće biti zadovoljstvo. Bezbednosna situacija je tamo, blago rečeno, komplikovanija. No još veće bi mogle biti opasnosti  koje bi proistekle od daljeg otuđenja sa Turskom. Okretanje leđa Evropi, partner u rastućem sporu sa NATO – onaj ko malo proširi vidik, ubrzo će videti šta može da se desi ako povlačenje iz Indžirlika bude donelo ubrzanje u pogrešnom pravcu. Spor oko šestorih Tornado-aviona je mnogo manje važan od onoga što bi moglo da mu usledi.“

Priredio: Saša Bojić