Buča, Irpin, Gostomelj, Marijupolj, Trostjanec – spisak ukrajinskih mesta koja u očima svetske javnosti simbolizuju grozote ruskoga agresorskog rata postaje sve duži. Muškarci vezanih ruku ubijeni metkom u potiljak, žene ubijene iz vatrenog oružja samo zato što su se usudile da izađu iz podruma, škole i bolnice razorene bombama – izgleda da je u ovom ratu nasumično ubijanje civila karakteristično za postupanje Rusa protiv Ukrajinaca. Društvene mreže su zaista preplavljene izveštajima ukrajinskih očevidaca i potresnim slikama nakon oslobađanja nekih mesta.
-pročitajte još: Zločini u Buči: Gnev i nove sankcije
Nekada Nemci, sada Rusi
Jedno od mesta takvih ruskih varvarskih zločina – u međunarodnoj javnosti daleko manje poznato nego Marijupolj ili Buča – jeste Peremoga. I to selo, pedesetak kilometara istočno od Kijeva, nakon jednomesečne okupacije gotovo potpuno je razoreno i opljačkano. Tragična sudbina Peremoge ima poseban značaj.
To selo se do 1945. zvalo Jadlivka i već je jednom bilo simbol zločina okupatora. U Drugom svetskom ratu Nemci su potpuno spalili Jadlivku – to je bila zverska odmazda za napade partizana. Nakon rata selo je ponovo izgrađeno i preimenovano u Peremoga – što na ukrajinskom znači pobeda.
Šest decenija kasnije sam kao student imao priliku da sarađujem na jednom posebnom projektu – mladi Nemci i Ukrajinci su godinama u letnjim radnim akcijama obnavljali školu u Peremogi. Taj znak pomirenja koji sam doživeo impresionirao me je za čitav život kao i mnoge druge u Ukrajini i Nemačkoj. Činiti dobro kako bi se zajednički nadvladali zločini ranijih generacija – to je poseban temelj za pravo prijateljstvo, za zajednički pogled u budućnost. Najbolja garancija da se grozote prošlosti nikada više ne ponove.
Prijateljstvo nakon pomirenja s Nemačkom
Srećan sam što današnju Nemačku i Ukrajinu povezuje prijateljstvo koje počiva na istim vrednostima kao što su demokratija i sloboda. Uz svu opravdanu kritiku iz Ukrajine zbog sumnjivih nemačkih poslovnih odnosa s Rusijom i nepodnošljivog dugogodišnjeg gledanja kroz prste diktatoru u Moskvi, Nemačka ipak u najtežem trenutku stoji uz Ukrajinu – da li tako što podržava izbeglice ili tako što isporučuje oružje za samoodbranu.
Osam decenija nakon nemačkog, Ukrajinu sada gazi ruski rat uništenja. Kao i nemački okupatori nekada, i današnji okupatori ne pokazuju nikakvo saosećanje s civilnim stanovništvom. Za Nemce su Ukrajinci tada bili „ljudi niže rase“. Za Ruse su oni danas smrtni neprijatelji koje treba eliminisati, jer oni njihovu težnju za slobodom i samoodređenjem doživljavaju kao egzistencijalnu pretnju svom ruskom postimperijalističkom poimanju sebe.
Mržnja prema „ukrajinskim izdajnicima“
U glavama većine Rusa nikada nije prestala da postoji njihova izgubljena imperija. A okretanje Ukrajine prema Zapadu u tom šokantno retrogradnom načinu razmišljanja predstavlja veleizdaju. Čak 86 odsto Rusa, prema najnovijim anketama nezavisnog ruskog instituta za istraživanje javnog mnjenja Levada, odobrava intervenciju ruske vojske u Ukrajini.
U staljinističkom društvu, kakvo je ponovo nastalo pod Vladimirom Putinom, za „neprijatelje naroda“ uvek je važila najstroža kazna. To su Ukrajinci znali i pre ovog rata, i u Peremogi. Samo 30 kilometara od toga sela, u jednom predgrađu Kijeva, neposredno pre Drugog svetskog rata sistematski su ubijene hiljade Ukrajinaca i pokopane na mestu ubistava u jednoj šumi – samo zato što ih je moskovski režim Josipa Visarjonoviča Staljina proglasio neprijateljima. Danas su svi Ukrajinci izdajnici i neprijatelji ako ne dočekuju okupatore aplauzom.
Ukrajinci mogu samo da pobede
Koliko god šokantno bilo ubijanje i pljačkanje okupatora, toliko ohrabruje uspešna odbrana Kijeva i drugih gradova. Zapadni partneri se ne smeju obeshrabriti u podršci Ukrajini svim sredstvima, čak ni u slučaju dalje eskalacije Moskve. Jer, pobeda Ukrajinaca protiv ruske despotije bila bi šansa za čitavu Evropu. Evropu koja se upravo na strani Ukrajinaca ponovo definiše kao zajednica vrednosti.
Radi se o mirnoj budućnosti Evrope. Samo u slučaju neuspeha ovog sramotnog napada decenijama negovani ruski kult rata mogao bi da dobije pukotine. Agresivna diktatura u Moskvi svoje sopstveno stanovništvo omamljuje ratom uz pomoć masovne propagande. Perfidno je to što taj zločinački režim svoj legitimitet bazira na mitu sovjetske pobede nad nacističkom Nemačkom. Dokle god se Rusi u svom revizionističkom ludilu osećaju nepobedivo, trajnog mira u Evropi biti neće. Jer, dok smo mi u Evropi iz Drugog svetskog rata naučili da se takve strahote više nikada ne smeju ponoviti, u Rusiji je veoma omiljena slogan „možemo to da ponovimo“ (можем повторить). Pritom se ne radi o ničemu manjem nego o osvajanju Berlina.
Peremoga znači pobeda. Razoreno selo će nakon pobede nad agresorom Rusijom biti ponovo izgrađeno. Da li će Rusi barem nekoliko generacija kasnije razmišljati o sudbini tog sela, kao nekada Nemci – to zavisi od toga šta će na ruševinama ovog rata još ostati od Putinovog zločinačkog režima.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.