CDU i SPD: zapadni Balkan ostaje u centru pažnje

Nemačka je početkom godine pokrenula diplomatsku ofenzivu s ciljem da vrati region zapadnog Balkana visoko na listu prioriteta Evropske unije. Berlinski proces, koji je 2014. pokrenut dobrim delom i na inicijativu Angele Merkel, nastavlja se i posle izbora, nakon odlaska nemačke kancelarke s političke pozornice.

Ali, šta je s kontinuitetom te politike? DW je razgovarao s predstavnicima stranaka koje će najverovatnije da formiraju buduću koaliciju u Nemačkoj, kao i sa predstavnicima parlamentarnih stranka s levog i desnog ruba političkog spektra u Bundestagu.

-DW-dosije: Izbori za Bundestag 2021.

Demohrišćani na liniji Angele Merkel

Demohrišćani (CDU/CSU) su u poslednjih 16 godina kontinuirano na vlasti i sigurno je da su oni, s kancelarkom Angelom Merkel na čelu, bili nosioci spoljnopolitičkih smernica Nemačke na zapadnom Balkanu, a u tom delu Evrope bili su aktivni i tokom dramatičnih devedesetih.

Spoljnopolitički portparol poslaničke grupe CDU/CSU Jirgen Hart, u razgovoru za DW tvrdi da nemački demohrišćani i dalje ostaju pri svojoj dosadašnjoj politici kada je u pitanju zapadni Balkan, a posebno kada je reč o EU-perspektivi svih zemalja tog regiona.

„Mi želimo da zemlje zapadnog Balkana postanu članice EU“, kaže Hart, ali u istom dahu dodaje: „Nisu u svim zemljama regiona isti izazovi, ali nas kao Nemce posebno zanima da li se zaista implementiraju sve odluke vezane uz pitanja pravne državu. U mnogim zemljama još uvek je prisutan visok stepen opasnosti od korupcije i organizovanog kriminala i to je ono što naravno interesuje i građane u Nemačkoj.“

Hart kao jedan od najvećih problema u regionu vidi nerešen odnos između Srbije i Kosova. On u svakom slučaju, kaže političar CDU, mora biti rešen pre ulaska Srbije u EU i zato je važno da se pregovori pokrenu s mrtve tačke. Ipak, jedno je za demohrišćane jasno: „Na kraju tog procesa očekujemo da Srbija prizna Kosovo kao samostalnu državu sa samostalnom vladom. Od toga smo trenutno veoma udaljeni, ali smatram da bi to trebalo da bude cilj pregovora“, odlučan je Hart.

Kada je u pitanju ideja o promeni granica, spoljnopolitički portparol Demohrišćana u Bundestagu zastupa poznat nemački stav. „Ideju promena granica treba jasno odbaciti, ne samo u BiH, već i u zemljama koje okružuju BiH. Tu bih jasno spomenuo Srbiju kojoj treba staviti do znanja da se pitanje članstva u EU ne povezuje samo s Kosovom, već i sa ponašanjem kada je u pitanju BiH. Ali, mislim da se sve to može rešiti razgovorima.“

Šmit je dobar izbor

Drugi veliki spoljnopolitički zalogaj na zapadnom Balkanu jeste pitanje unutrašnjeg uređenja Bosne i Hercegovine. I tu je nemačka vlada, s Hartovom stranačkom koleginicom Angelom Markel, ove godine pokrenula inicijativu slanjem političara CSU Kristijana Šmita na poziciju Visokog predstavnika u BiH.

„Ja sam vodio brojne razgovore sa Kristijanom Šmitom i održavali smo svakodnevni kontakt. Mislim da on jasno vidi da je već godinama – van formalnih struktura koje tamo vladaju – stvarnost veoma daleko od pomirenja između različitih etničkih grupa. Tu bi trebalo obaviti još mnogo posla na nivou društva. I tu je potreban trud, ne samo građana BiH, već i susednih država, kao i EU. Mislim da je Kristijan Šmit prava osoba koja je u stanju da se uhvati u koštac s tim problemom.“

Kontinuitet zagarantovan i nakon izbora

Hart ne sumnja da će politika Nemačke prema zapadnom Balkanu i nakon izbora biti u znaku kontinuiteta.

„Mislim da će u nemačkoj politici prema zapadnom Balkanu i dalje vladati kontinuitet i to bez obzira na to koja stranka će voditi buduću vladu i koji ministar će voditi spoljne poslove. Sigurno će na drugim planovima spoljne politike doći do promena – i to ne ako Armin Lašet (CDU) bude na čelu vlade, već i ako recimo bude formirana koalicija Socijaldemokrata, Zelenih i Levice. Ali, kada je u pitanju zapadni Balkan, mislim da stanovnici tog regiona mogu očekivati da će Nemačka ostati pri svom kursu i da će Berlin unutar EU ostati zastupnik interesa zapadnog Balkana, pogotovo što se tiče perspektive punopravnog članstva. Ipak, moram reći i da unutar EU mora da bude obavljeno mnogo posla kad je u pitanju uveravanje partnera u potrebu očuvanja te perspektive“.

I Socijaldemokrate za kontinuitet

Nils Šmit je spoljnopolitički portparol stranke koja trenutno ima najviše izgleda da, nakon izbora 26. septembra, izađe kao najjača politička snaga. Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) je i poslednje četiri godine učestvovalo kao manji partner u radu savezne vlade, a vicekancelar Olaf Šolc ima dobre šanse da nasledi Angelu Merkel na mestu kancelara.

Šmit, kao i njegov demohrišćanski kolega Hart, ističe da se perspektiva ulaska zemalja zapadnog Balkana u EU ne dovodi u pitanje. „Mi imamo zemlje na zapadnom Balkanu koje, uprkos tekućih pregovora o pitanjima pravne države ili razvoja demokratije, prave korake unazad umesto unapred, kao što je to primer sa Srbijom. U Srbiji se susrećemo s više nego očiglednim ograničenjima slobode medija, te ograničenjima delovanja političkih stranaka. Zbog toga Srbija, kad govorimo o važnim Kopenhaškim kriterijumima, nije napredovala nego je nazadovala.“

Pitanje priznanja Kosova i za nemačke Socijaldemokrate osnovno je pitanje napretka na zapadnom Balkanu. „Mi nećemo u EU moći da primimo zemlje koje imaju nerazrešena granična pitanja sa susedima. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga nam je potrebno rešenje otvorenog pitanja između Srbije i Kosova. Potrebno nam je i zbog toga kako bi sve članice EU mogle da priznaju Kosovo“, zaključuje Šmit.

Šmit podržava Šmita

Šmit takođe smatra da je odlazak nemačkog političara Kristijana Šmita na funkciju Visokog predstavnika u BiH – dobar potez. „Gospodin Šmit je na novi položaj otišao uz nadstranačku podršku, on je veoma iskusan političar koji dobro poznaje BiH. Ta zemlja ima mnogo problema, poput izbornog zakona koji funkcioniše po etničkim kriterijumima, pitanje centralnih organa... Naša želja je da BiH postane funkcionalna država koja će na kraju postati i članica EU.“

Nils Šmit smatra da je Hrvatska veoma važan pomagač kada se radi o EU-perspektivi susednih zemalja, ali i kada je u pitanju rešenje problema u BiH. „Zemlje koje su već u EU i dobro poznaju region veoma su važni partneri i za nemačku vladu. Hrvatska tu ima i posebnu odgovornost da i dalje pruža otpor insistiranju hrvatske zajednice u BiH na secesiji i da i dalje podržava celovitost BiH“, rekao je političar SPD u čijoj nadležnosti se u poslednje četiri godine nalazilo i Ministarstvo spoljnih poslova s Hajkom Masom na čelu. A Mas je, uz Merkel, bio jedan od motora nemačke diplomatske ofanzive na zapadnom Balkanu.

„Prilično sam siguran da će se pojačane diplomatske aktivnosti Nemačke u tome da se zapadni Balkan zadrži visoko na lestvici prioriteta Evropske unije nastaviti i nakon izbora, bez obzira na to koja politička konstelacija da dođe na vlast. Po tom pitanju među demokratskim strankama u parlamentu vlada veoma stabilan konsenzus“, zaključuje Nils Šmit u razgovoru za DW.

Drugi deo DW-istraživanja o odnosu nemačkih parlamentarnih stranaka prema zapadnom Balkanu u kojem govore predstavnici Levice i AfD možete pročitati OVDE.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.