Cena solidarnosti sa Francuskom
30. novembar 2015.Dojče vele: Profesore Hake, nemačka Vlada sada učestvuje u borbi protiv „Islamske države“. Biće angažovana dva izviđačka aviona, kao i fregata za zaštitnu pratnju francuskog nosača „Šarl de Gol“. Da li je to već borbena misija?
Prof. Kristijan Hake: Ne, ne verujem. To je „nešto između“, kako bi se to reklo na novom nemačkom. Ali to je ipak promena u poređenju s dosadašnjim angažmanom jer Francuzi su pokazali da su vrlo nezadovoljni s nama nakon napada u Parizu pre dve nedelje. Nemačka vlada je zato morala da poveća angažman. To je već nešto više, ali mi još uvek nismo ni blizu toga da budemo na istom nivou s ostalim partnerima u borbi protiv IS. Mi ne nadlećemo ciljeve, već koristimo izviđačke avione. Moramo takođe da kažemo da nismo iskoristili priliku da iskažemo solidarnost. Kao i obično, reagovali smo tek s pola srca i to nakon što je to od nas zatraženo. Kasno i sa oklevanjem. Dakle, smatram da sve to još uvek nije zadovoljavajuće.
Fransoa Oland upravo vrši snažan pritisak na saveznike. On želi snažnu podršku u borbi protiv IS. Da li su dva izviđačka aviona i fregata to što Oland želi od Nemačke?
U svakom slučaju, francuski ministar spoljnih poslova je izrazio da je Francuska zadovoljna. Pretpostavljam da je Francuska sigurno želela više, ali i već je mnogo i to šta Nemačka radi. Ukoliko razmislite i o supstancijalnom povećanju broja nemačkih vojnika na više stotina i uz to o delimičnom premeštanju u kritični deo na severu Malija, onda je to već mnogo. Mi se pokrećemo i ja mislim da time u borbi protiv terora može biti postignut veliki napredak.
Borbene misije Bundesvera se u Nemačkoj uvek posmatraju vrlo kritično. U društvu se to u svakom slučaju vrednuje drugačije nego vojni angažman Amerikanaca ili Britanaca. Koliko je taj angažman opasan?
Moj berlinski kolega Herfrid Minkler govori o „postherojskom društvu“ kod nas u Nemačkoj. To je odgovarajući opis. Mi jednostavno još uvek nismo potpuno shvatili vezu između spoljne politike i vojnog instrumenta. Zbog toga mi nemamo celokupnu strategiju. Sve što se ovde događa, vrlo je parcijalno i tu društvo mora, kako se to danas kaže, da bude obuhvaćeno. Nemačka kancelarka ima vrlo istančan osećaj za javno mišljenje, kao i za dominantno pacifističko raspoloženje u Nemačkoj. Sada se čini kao da postoji mali pomak u kabinetu, da se, kako gospođa Merkel, tako i minisarka odbrane Fon der Lajen i ministar vanjskih poslova Štajnmajer slažu kada je reč o tom angažmanu. Štajnmajer verovatno najviše profitira jer, pogledajte, u ratu i ratnim situacijama kao što je ova, diplomatija nije samo prilika za priču, već i za angažman. Jačina, težina i poštovanje neke zemlje u diplomatskim pregovorima naravno odlučujuće zavise od toga koju vojnu jačinu ta zemlja sa sobom nosi. Tako će nemački ministar spoljnih poslova prilikom svojih enormnih mirovnih nastojanja, koje je pokazao prošlih nedelja na Bliskom istoku i naravno u Ukrajini, od toga profitirati. Njegova pozicija će time biti ojačana.
Sada Rusi žele da u Siriji koriste moderne rakete za protivvazdušnu odbranu. Nakon svega što mi znamo, te rakete nisu uperene protiv IS, nego u cilju zaštite Asada. Koja sporedna opasnost vreba za nemačke izviđačke avione?
Tu sigurno postoje i tehničko-taktički problemi. Tamo se razilaze osnovni interesi. Ne postoji zajednički anti-IS front. Amerikanci i dalje žele da, zajedno sa Saudijcima i Turcima, sruše Asada, dok na drugoj strani Rusija, naravno, podržava Asada. To su ogromne suprotnosti. Mi visimo tu negde između, i ja bih hteo da Nemačka ipak jače podrži rusku poziciju, dakle da se najpre obrati pažnja na IS. A onda sledi pitanje hoće li Asad ostati kao prelazno rešenje i nakon toga morati da ode. Sve s to stvari koje moramo da sačekamo. Mi ovde imamo veliki interes, a to je da IS bude ugušen jer Nemačka ima najveći priliv izbeglica iz Sirije. To je za mene odlučujući argument zašto mi sada tamo na licu mesta moramo da delujemo i vojno. Uvek se govorilo da je potrebno ukloniti uzroke izbegličke krize i tu važi naravno najpre da moramo više nego do sada da podržavamo izbegličke kampove u okviru UN, i kao drugo da vazdušnim napadima više potisnemo IS.
Vojnim angažmanom Bundesvera, Nemačka će automatski postati prioritetni cilj terorista IS. Da li je to cena solidarnosti sa Francuskom?
To je sporno. Ne kažem da je to perfektno rešenje, ali šta je alternativa? Ako ništa ne radimo, onda u okviru NATO i naročito u očima naših komšija Francuza ispadamo nepouzdani i kukavice. Onda ćemo možda jednog dana doći u situaciju da ćemo mi biti teško pogođeni terorističkim napadima i čekati na solidarnost drugih. Ako sada ne učestvujemo, onda ni sa nama kasnije neće biti solidarni.
Kristijan Hake je profesor emeritus na Univerzitetu u Bonu.