Cipras oseća gnev ulice

To je prvi generalni štrajk od kako je Aleksis Cipras u januaru stupio na vlast: predstavnici državnih službenika ADEDY i najvećeg sindikalnog udruženja privatnog sektora GSEE, pozvali su na štrajk. To znači da će se, između ostalog, štrajkovati u školama, bolnicama, transportu, ali tu su i advokati, farmaceuti i novinari koji žele da štrajkuju. Štrajkovaće se protiv povećanja poreza i planiranih reformi penzija. Već u poslednjih nekoliko dana bilo je sporadičnih štrajkova u Grčkoj, a naredne sedmice, grčki poljoprivrednici žele da protestuju protiv svoje vlade i Evropske unije.

Kao opozicioni lider, Cipras je satanizovao mere štednje međunarodnih kreditora. Jorgos Cogopulos iz atinskog trusta mozgova ELIAMEP kaže za DW: „Vlada ne samo da je progutala mere štednje, već mutira u istaknutog zagovornika štednje“. Uostalom, levičar Cipras je tokom leta doneo svoj paket mera štednje, koji upravo sprovodi.

Zbog toga, gnev demonstranata nije kao obično uperen samo protiv kreditora, već prvenstveno protiv samog Ciprasa: „On je obećao mnogo i ljudi su mu verovali“, kaže Cogopulos. Inspektori kreditora u sredu (11.11.) su se vratili u Atinu da provere napredak grčki reformi. Prema izveštajima medija, vlada želi da ove sedmice odradi sva sporna pitanja, kako bi bila puštena još jedna tranša kredita – za sada dve milijarde evra.

Vladajuća stranka poziva na demonstracije

Novina u istoriji Grčkih štrajkova: vladajuća stranka Siriza poziva ljude da masovno učestvuju u generalnom štrajku. Štrajk je usmeren „protiv neoliberalne politike i ucene ekonomskih i političkih centara moći koji se nalaze unutar i van zemlje“, objašnjava odeljenje Sirize za politiku tržišta rada u pisanom saopštenju. U svakom slučaju, bitka za pristojne penzije i plate ne prestaje, pišu partijski stratezi.

Pobuna protiv svoje sopstvene vlade? „Ne, ne“, kaže Peti Perka, državna sekretarka u Ministarstvu saobraćaja Atine. Učešće u štrajku može se posmatrati kao pritisak, ali i kao podrška vladi, kaže ona i dodaje: „Ako ljudi izađu na ulice i bore se, onda vlada ima dodatno oružje u pregovorima. Može da se pozove na mase.“

Za politikologa Cogopulosa ambivalentan odnos grčke levice u vezi sa protestima objašnjava taktičkim razlozima: „Nova vlada još uvek je u potrazi za pravim odnosom prema štrajku. Ne sme da ga odobrava, ali ne može ni tek tako da ga osudi – jer na kraju krajeva, levica je do nedavno sama demonstrirala protiv mera štednje.“

Raste nasilje

Ponekad protesti nisu samo verbalni. Prošlog petka (6.11), konzervativni poslanik Jorgos Komucakos napadnut je prilikom demonstracija ispred grčkog parlamenta. Sumnja se da iza toga stoje desničarski ekstremisti. Tukli su ga pesnicama u lice. Dan ranije, maskirani mladići upali su u knjižaru u centru Atine i prekinuli književno veče kako bi protestvovali protiv prisustva socijalističkih političara.

Novine „Katimerini“ pišu o jednom drugom, čudnom događaju: strani eksperti koji su došli sa zadatkom eksterne evaluacije Univerziteta u Atini, početkom novembra su bili verbalno napadnuti od strane besnih studenata, koji su ih osim toga gađali voćem i na kraju primorali da napuste univerzitet.