Crkvene banke u Nemačkoj obrću milijarde

U Nemačkoj ima gotovo 3.000 banaka. Od onih velikih, pa preko privatnih i štedionica, sve do zadružnih banaka kao što su Folksbanka ili Rajfajzen banka. Ali, ima i banaka za koje čovek nikad ne bi očekivao da se u današnje vreme bave finansijskim uslugama. Postoje dve banke koje pripadaju evangelističkoj crkvi i pet koje pripadaju katoličkoj crkvi. I one obrću milijarde evra.

Evangelistička banka KD (Bank für Kirche und Diakonie) sa sedištem u Dortmundu raspolaže kapitalom od oko sedam milijardi evra i spada među najveće zadružne banke u Nemačkoj. Katolička banka BiB (Bank im Bistum Essen) raspolaže kapitalom od oko 6,5 milijardi evra.

Onaj ko želi da otvori račun u nekoj od tih banaka, ne mora da se izjašnjava o svojoj verskoj pripadnosti. Jer, i KD i BiB su univerzalne banke koje nude usluge privatnim licima, od kredita za kupovinu automobila, do finansiranja kupovine nekretnine.

Začetak u 1920-im

Banka KD je, kao i većina drugih crkvenih banaka, osnovana 1920-ih godina kao zadruga za finansiranje crkvenih i karitativnih ustanova.

„Naš osnivač, teolog Martin Nimeler, hteo je da sagradi dečiji vrtić, ali od štedionica i banaka nije mogao da dobije kredit za tu svrhu“, priča Ekehard Tizler, predsednik Uprave KD-banke.

Težište rada banke nije se promenilo još od osnivanja, kaže Tizler: kreditiranje projekata Crkve i Diakonije. Pritom se radi o socijalnim stanovima, bolnicama, obdaništima i školama. „Rado finansiramo i socijalne i ekološke projekte. Za to smo izdvojili kredite u visino od oko tri milijarde evra“, kaže.

Tizler kao primer navodi izgradnju jedne kuće za pomoć mladima u evangelističkom dekanatu Minhen. Osim toga, banka KG kreditira i izgradnju socijalnih stanova, kao i sanaciju starih zgrada kako bi stariji ljudi koji tamo već dugo žive mogli tu da ostanu da stanuju i u starosti.

Uslovi kredita često povoljniji

Naravno da crkve mogu da dobiju kredite za finansiranje svojih projekata i kod poslovnih banaka, ali crkvene banke tu imaju određene prednosti, kaže Štefan Paul, profesor na Rurskom univerzitetu u Bohumu.

Crkvene banke su, dodaje, oduvek investirale u „gradnju i održavanje, modernizaciju i proširenje tih zgrada i na tom području im je težište“. Uz to su uslovi kod crkvenih banaka često povoljniji nego kod velikih banaka.

Naravno da ni crkvene banke ne poklanjaju novac, ali se tu ipak ne radi o maksimiranju profita, nego o podsticanju socijalnih projekata, kaže Tizler. Pritom se, kako objašnjava, te banke trude da uspostave dugoročne odnose sa klijentima, i to kroz korektne i povoljne uslove.

Kad banke daju povoljne uslove, to ne ide na njihovu štetu. U tom smislu se crkvene banke ne razlikuju od poslovnih. Tako je KD-banka sa svojih 250 službenika u prošloj godini ostvarila čistu dobit od 11,8 miliona evra.

Vlasnicima to donosi dividendu od oko četiri odsto. Većinu vlasničkih udela drže članovi crkvenih institucija.

Poređenja radi: štedionica Šparkase Dortmund sa oko 1.250 službenika i oko 300.000 klijenata ostvarila je dobit od oko osam miliona evra.

Pretvaranje u univerzalnu banku

Pored uobičajenih klijenata iz Crkve i Diakonije, banka KD  danas ima i oko 28.000 privatnih klijenata, koji su često poslom ili kroz volonterski rad povezani s Crkvom ili Diakonijom.

Procenat privatnih klijenata u bilansu banke u međuvremenu iznosi oko deset odsto. Finansijski stručnjak Štefan Paul nije iznenađen time što mnogi klijenti koriste crkvene banke kao univerzalne. „Brojni klijenti cene kad sve usluge dobiju od jedne banke. Ne žele da kupovinu kuće finansira jedna, a na primer kupovinu automobila druga banka.“ Osim toga, kamate koje crkvene banke nude svojim klijentima za štednju po viđenju ili oročenu štednju nisu ništa lošije nego kod velikih poslovnih banaka ili štedionica.

To važi i za katoličku zadružnu banku BiB. I tu je težište rada na finansiranju socijalnih ustanova, od nege starijih i nemoćnih, pa do bolnica.

Banka BiB zapošljava gotovo 180 službenika i ima bilans od 6,5 milijardi evra. To je novac kojim BiB želi nešto da pokrene, kaže predsednik Uprave Peter Gilman. „Mi smo crkvena banka koja s 4,5 milijarde evra ima jedan od najvećih kreditnih portfolija.“

U socijalno-ekološku poslovnu politiku te banke spada i fond kojim se širom sveta finansiraju mikrokreditni instituti koji u zemljama u razvoju ljudima stavljaju na raspolaganje mikrokredite. „Našim fondom za mikrokredite finansiramo više od 750.000 ljudi širom sveta.“

Okretanje privatnim klijentima

U poređenju s velikim bankama kao što je na primer Dojče banka, crkvene banke deluju kao patuljci. Dojče banka je 2023. godine imala više od 90.000 zaposlenih i bilans od 1.300 milijardi evra.

Ali, crkvene banke ostavljaju utisak da mogu da usklade novac i etiku. Svakako, presudno je i za crkvene banke da poslovanje bude pozitivno. Tako je BiB prošle godine dobila 1.500 novih privatnih klijenata, a ta tendencija je u porastu.

Gotovo 15 odsto poslovnog obima otpada na privatne klijente, kaže šef Uprave Gilman. „Privatni klijenti su važna ciljna grupa za banku koja je orijentisana socijalno-ekološki. Mi nismo banka koja se koncentriše samo na institucije, već želimo da budemo prisutni i među širokim slojevima društva.“

A prisustvo u društvu znači i finansiranje potrošačkih kredita i kredita za nekretnine. Da bankari BiB-a dobro znaju svoj posao, vidi se iz bilansa prošle godine. Nakon odbitka svih poreza, čista zarada iznosila je više od 30 miliona evra.

Ni povoljni krediti za crkvene ustanove ne daju se bez zarade. Tako je dividenda za članove crkvene zadružne banke povećana na 3,5 odsto. „U našoj banci etika i rendita idu zajedno i pristaju jedna uz drugu“, kaže šef Uprave katoličke zadružne banke BiB Peter Gilman.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku