Crna Gora i bauk Hambantota

Hamburški nedeljnik Cajt je doneo obiman tekst pod naslovom „Kineski auto-put u Crnoj Gori“. Autor Ulrih Ladurner podseća u uvodu da je Crna Gora kandidat za pristupanje Evropskoj uniji, a da se zadužila u Kini, pa je sada zbog toga EU pod pritiskom:

„Crna Gora je mala evropska zemlja s velikim problemom. Ona ne može da plati svoje dugove. Vlada je 2014. uzela kredit u visini od 944 miliona evra kod kineske državne banke Eksim kako bi finansirala džinovski projekat auto-puta. U julu stiže prva rata za naplatu i to znači finansijski tesnac. Ministar finansija zemlje koja ima svega 600.000 stanovnika upozorava da njegova država ne može da vraća tolike dugove, pa je Crna Gora kao kandidat za članstvo u EU zamolila Brisel za pomoć. A tamo na tako nešto i ne pomišljaju: „Ne plaćamo kredite trećim državama’. Od tada Crnom Gorom kruži bauk zvani Hambantota“.

Autor objašnjava da Šri Lanka, azijska ostrvska zemlja, 2017. više nije mogla da vraća kineske kredite, pa je morala da na 99 godina Kini ustupi najveću luku u zemlji, Hambantotu. Kina je tako otpisala dugove. Od tada Kinu bije glas da manje zemlje gura u zavisnost.

„Diplomatija dužničke klopke“ – tako glasi ružan izraz za to koji je skovao indijski geostrateški analitičar Brahma Čelejni. Kritičari koji misle slično čak prebacuju Kini da duž svog „Pojasa i puta“ želi da stvori vazalne države“.

-pročitajte još: Crna Gora: Dužnička klopka se zatvara

„Lokalni podizvođači bliski Đukanoviću“

U tekstu autor potom nabraja kineske investicije u Evropi – grčku luku Pirej, kao i delove grčke železnice, i trgovački put koji vodi preko Severne Makedonije, Srbije i Mađarske. Spominje se strah u Crnoj Gori da će morati da ustupe deo teritorije. Autor citira Vanju Ćalović iz nevladine antikorupcijske organizacije Mans: „Moguće je da se radi o luci Bar“.

List podseća da crnogorski auto-put sa 21 milion evra po kilometru spada u najskuplje u Evropi. „Do sada je završena samo jedna deonica od 40 kilometara – a samo ona je progutala skoro celu sumu kineskog kredita. Pada u oči da sa početkom izgradnje auto-puta postaju glasne i optužbe za korupciju. Vlada Mila Đukanovića je 2014. dogovorila kredite“, podseća autor i dodaje: „Bitan deo sume od kredita preusmeren je na lokalne podizvođače radova bliske Đukanoviću. I sadašnja vlada je do sada odbila da obelodani sve te ugovore.“

Crna Gora među osam rizičnih zemalja

Američki Centar za globalni razvoj (CGD) je 2018. analizirao 68 zemalja koje su uključene u kinesku inicijativu „Pojas i put“. Prema rezultatima analize, osam od 68 zemalja rizikuju da upadnu u dužničku klopku. Crna Gora je među tih osam.

U tekstu se osim toga navodi da analiza nije mogla da dođe do generalne mustre po kojoj bi Kina postupala, jer Peking odlučuje od slučaja do slučaja. Navodi se primer iz 2011. kada je Peking otpisao dugove Tadžikistanu, ali je zato dobio 1.158 kvadratnih kilometara spornog graničnog područja.

„Iste godine Kina je oprostila deo kubanskih dugova koji iznose nekoliko milijardi, a dogovorenim reprogramiranjem Kubu je samo još jače vezala za Kinu“, piše „Cajt“.

-pročitajte još: Dušan Reljić: „EU mora da podrži Crnu Goru“

Peking neće u Pariski klub

Takođe se navodi da je Institut za svetsku privredu iz Kila u martu objavio rezultate istraživanja u kojem je analizirao sto kineskih kreditnih ugovora: „Iz rezultata proizilazi da Kina insistira na apsolutnoj tajnosti ugovora. Zato Peking ne želi da bude član Pariskog kluba u kojem su okupljene 22 države koje daju kredite. U toj instituciji se ovako ophodi sa kreditima koji ne mogu da se otplate: svi poverioci obelodane potraživanja i zajednički se traži rešenje u kojem se sve strane ravnopravno tretiraju. Kineski ugovori za kredite čak zabranjuju dužnicima da reprogramiraju dugove u koordinaciji sa drugim poveriocima. Kina hoće da pregovara bilateralno, a to povećava pritisak na dužničku zemlju.“

„Kakvog smisla ima auto-put?
U crnogorskom slučaju nemački autor navodi reči srpskog ekonomiste Aleksandra Kovačevića koji ima principijelna pitanja: „Jedno od njih glasi kakvog smisla uopšte ima gradnja auto-puta? Zvanični odgovor glasi da auto-put povezuje Beograd i Bar, i tako podstiče crnogorsku privredu“.

-pročitajte još: Evropska vrludanja oko Zapadnog Balkana

Kovačević takođe kaže da luka Bar uopšte nije razvijena za tako nešto, a u Beogradu čak i ne postoji terminal za prijem robe. „Dakle, obrazloženje nije uverljivo. Srpski ekonomista ukazuje da je u Crnoj Gori stalno postavljao pitanje zašto im je potreban auto-put. Novi odgovor glasi – turizam. A Kovačević na to odgovara da su leti plaže u Crnoj Gori ionako krcate“.

Hrvatski primer

„Takva teško razumljiva strukturna politika u regionu nije ništa novo. Sa sličnom argumentacijom je 2008. građen i auto-put u Hrvatskoj koji je povezao lučki grad Rijeku sa Zagrebom. Evropska investiciona banka finansirala ga je sa 210 miliona evra iako je, prema Kovačeviću, korist bila poprilično upitna. Na Balkanu ima još primera takvih investicionih leševa“.

Nemački novinar podseća i da je Crna Gora planirajući auto-put predočila planove i evropskim finansijerima, ali su oni više puta odbili projekat zbog očigledne ekonomske neisplativosti.

„Zašto je Podgorica ipak ušla u projekat? Vanja Ćalović iz Mansa pretpostavlja da je korumpirana politička kasta nanjušila veliki posao. Ona sluti da je otišlo ’mnogo novca u nepoznate kanale’.“

„Ako Kinezi dozvole“

Prema nemačkom autoru, očito je da je Kina videla svoju šansu da poveća uticaj na zapadnom Balkanu. „Šta to može da znači, pokazuju Mađarska i Grčka. U tim zemljama postoje značajne kineske investicije i obe zemlje su prethodnih godina više puta uložile veto na rezolucije Evropske unije koje su kritikovale Kinu.“

„Crna Gora nije samo kandidat za članstvo u EU, već i članica Severnoatlanskog pakta. Ako bi Kina proširila svoj uticaj na Crnu Goru, sedela bi jednog dana praktično za stolom sa NATO i sa EU. A Brisel to ne može tek tako da dozvoli.“

„Portparol Evropske komisije je izjavio: ’Komisija je primila dopis iz Crne Gore i radi na odgovoru’. Verovatno će EU podržati Crnu Goru u pregovorima o reprogramiranju duga. Ako Kinezi to dozvole“, zaključuje nemački „Cajt“.

Priredio Dragoslav Dedović

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.