Neizvesni izbori i strah od incidenata
29. avgust 2020.
Izbori su u demokratskim društvima po definiciji „praznik demokratije" ali su u Crnoj Gori odavno nešto drugo – bespoštedna bitka za vlast u kojoj se ne biraju sredstva i u kojoj je svaki izborni dan pun incidenata.
Nešto slično najavljuje se i za nedelju kada građani ponovo biraju između višedecenijske vlasti Demokratske partije socijalista (DPS), najdugovečnijeg evropskog lidera Mila Đukanovića, i opozicije koja veruje da bi, uz pomoć Srpske pravoslavne crkve (SPC), konačno mogla srušiti, kako kažu, 30-godišnju diktaturu.
I vlast i opozicija su ove izbore proglasili istorijskim: vlasti zbog toga što se opet i po ko zna koji put mora odbraniti država od velikosrpskog nacionalizma a opozicija zato što je uverena u smenu vlasti kao nikad do sada.
Međutim, umesto razrešenja višegodišnje političke krize realnije je očekivati da će izbori samo doneti još veću polarizaciju u društvu. To smatra i politička analitičarka Daliborka Uljarević.
„Nažalost, niti su ovo istorijski izbori niti će oni okončati trajuću političku krizu i doprineti potrebnom društvenom koncenzusu oko ključnih pravaca razvoja Crne Gore. Previše istorije a premalo racionalnog pristupa, održava nas u začaranom krugu prošlosti i nesposobnosti da se nosimo sa izazovima a koji su sada povećani zbog pandemije koronavirusa", kaže Uljarević za DW.
Tenzije dovedene do ključanja
I pred ove izbore tenzije su podignute na najveći mogući nivo. Tako su crnogorska policija i Tužilaštvo upozorili da se na dan izbora ponovo spremaju nemiri i da postoje ekstremne grupe koji bi mogle izaći na ulice i proglasiti izbornu pobedu, očigledno aludirajući na opoziciju.
U gotovom istom tajmingu nadležni su nešto slično objavili i pred izbore pre 4 godine a onda je usledio slučaj „državni udar", koji je rezultirao zatvorskim kaznama za lidere opozicionog Demokratskog fronta (DF). Opozicija poručuje da neće nasilno otimati vlast niti izlaziti na ulice ali i jedni i drugi nagoveštavaju da bi mogli proglasiti izbornu pobedu.
„Policija i Tužilaštvo u obavezi su da, ako imaju saznanja da se neki nemiri spremaju, to preveniraju a ne da šire paniku. Na drugoj strani, deo opozicije doprinosi tim tenzijama kroz predizborni stav da svaki rezultat koji nije pobeda opozicije ne može biti priznat, što predstavlja oblik posrednog pozivanja na ulice. Čini se da se ni na jednoj strani ne razmišlja da su ovakvi istupi igranje sa vatrom", smatra Daliborka Uljarević.
U danima pred izbore nastavljena je mobilizacija prosrpskih glasača opozicije ponovnim pokretanjem litija protiv Zakona o slobodi vjeroispovesti. I SPC je otvoreno ušla u političku utakmicu pa je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije najavio da će prvi put u životu, sada u svojoj 82.-oj godini, izaći na parlamentarne izbore, pozivajući građane da glasaju protiv vlasti.
Ni vlast ne sedi skrštenih ruku i mobiliše svoje glasače. Tenzije je dodatno podigao premijer i nosilac liste DPS-a na izborima Duško Marković koji je poručio da će u nedelju žestoko odgovoriti opoziciji i da će se, nakon poraza na izborima, „SPC i njeni sveštenici vratiti u manastire i crkve a da će onim sveštenicima koji proklinju njih i Crnu Goru otvoriti granice i vratiti ih njihovim kućama".
Funkcionerska kampanja i pomoć crkve opoziciji
Nikad kraća i neobičnija predizborna kampanja zbog koronavirusa fokusirala se na medije i društvene mreže jer su bili zabranjeni tradicionalni politički mitinzi.
Čelnici DPS-a, koji su istovremeno predsednici države i Vlade, protrčali su Crnom Gorom i posetili skoro svaki grad davajući obećanja, stavljajući još jednom znak jednakosti između partije i države.
„Vlast je nastavila da obilato koristi sistem kojim upravlja, a što se reflektuje kroz takozvanu funkcionersku kampanju, uz izbegavanje suštinskih direktnih sučeljavanja sa opozicijom. Opozicija je pozicionirala identitetska pitanja poput pitanja crkve, računajući da im upravo to donosi najbolji izborni rezultat uz najmanje napora. Direktno i javno uključivanje SPC u kampanju će pomoći opoziciji ali i DPS-u, čiji je jedan od stubova delovanja otklon od crkve. Ali, mnogo važnije, to će odmoći oblikovanju građanske Crne Gore jer opredeljivanje za ili protiv u ovom pitanju nas kao društvo značajno vraća unazad u inače sporom i bremenitom demokratskom razvoju", smatra Uljarević.
I ova kampanja protekla je u znaku afera i tvrdnji o pritiscima vlasti na birače pa se pojavio snimak na kojem „partijska komesarka" DPS-a kaže da u Vojsku Crne Gore mogu ući samo oni „koje prepoznaje teren" da su simpatizeri DPS-a.
Aktuelizovana je i afera „Možura", koja je povezana sa slučajem na Malti, koji je istraživala ubijena novinarka Dafne Karuana Galicija.
Nakon svega, očekuju se nikad neizvesniji izbori jer po anketama ni DPS sa strankama manjina ni opozicioni Demokratski front (DF) i Demokrate nemaju natpolovičnu podršku.
Iako DPS tvrdi da su te ankete lažne i da će ubedljivo pobediti, veruje se da je izgubio deo podrške zbog spornog crkvenog zakona pa bi ključ buduće Vlade mogao da leži u opozicionim građanskim strankama SDP-u i URI od kojih su prvi, naizgled, bliži DPS-u a drugi DF-u i Demokratama.
„Buduća vlada pred sobom ima nikad težu situaciju i videćemo da li će ona biti u stanju da ispuni čitav mandat, ma ko je vodio. Pozicija građanskih stranaka biće važna, ali treba imati u vidu da su one te koje su i najslabije danas i teško je tu davati precizniju kombinatoriku bez izbornih rezultata. Međutim, na široj ravni, porazno je što je Crna Gora 14 godina nakon obnove nezavisnosti raspolućenija nego nakon te zaista istorijske odluke koja je, takođe, delila naše društvo", zaključuje Uljarević.
Rezultat zavisi od izlaznosti
Jedan od ključnih faktora na svim izborima u Crnoj Gori do sada bila je izlaznost. Kad je bila niža, vlast je lagano pobeđivala, ali kada je bila oko ili preko 70 posto, bilo bi neizvesno.
Istraživač javnog mnjenja Miloš Bešić je uveren da će ovog puta biti manja izlaznost od toga.
„Da li to nužno ide u u prilog DPS-u? Ne. Ovoga puta može se desiti da glasači DPS-a apstiniraju, a da opozicioni u većem broju izađu na birališta, a sve ovo zbog Zakona o slobodi veroispovesti. Ovaj Zakon je motivisao prosrpske birače da izađu i glasaju, i demotivisao deo DPS glasača koji su vezani za SPC", kaže Bešić.