„Cumtobel“ dobija 50.000 evra po radniku?
22. jul 2017.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 29. januara ove godine – tada još kao premijer – bio „posebno srećan". Tog je dana obznanio da će definitivno fabriku u Nišu otvoriti austrijska kompanija Cumtobel koju je Vučić opisao kao „Mercedes u svetu najnovijih tehnologija rasvete“. I tu nije pogrešio – ova firma sa sedištem u Dornbirnu na krajnjem zapadu Austrije jeste lider na evropskom tržištu rasvetnih sistema, zapošljava skoro 7.000 radnika i godišnje obrće 1,3 milijardi evra. Prema najavi, Cumtobel će u Nišu investirati 30 miliona evra.
Jeftina radna snaga u Nišu
U austrijskoj kompaniji ne skrivaju zašto idu u Srbiju. Lokalni list Foralberger nahrihten izvestio je sa skupštine akcionara Cumtobel Grupe AG na kojoj je generalni direktor firme (CEO) Ulrih Šumaher na bojazni sindikalaca i sitnih akcionara odgovorio da neće biti prebacivanja radnih mesta iz austrijske pokrajine Foralberg u Srbiju, već da je investicija u Nišu „dugoročno osiguranje za Foralberg“.
Alfred Felder iz Upravnog odbora kompanije je pojasnio da je razmatrano osam istočnoevropskih zemalja te da je Srbija ponudila najbolje parametre među kojima je naveo: dovoljno radne snage – uz opasku da je nezaposlenost u Nišu oko 30 odsto, zatim niske zarade, dobru infrastrukturu i logistiku. I još da srpska vlada daje osam miliona evra podsticaja.
Kako je objašnjeno, 70 odsto komponenti će u Niš stizati iz Austrije, a na jugu Srbije će se sklapati za šta „u prvoj fazi“ treba da bude uposleno 150 radnika. To bi značilo da je vlada u Beogradu Cumtobelu osigurala subvencije, podsticaje ili druge olakšice u ukupnom iznosu od 53.333 evra po radniku! Ukoliko bi se zarada kretala kao u sličnim fabrikama stranih investitora u Srbiji – negde između minimalne i prosečne – ova suma je dovoljna da Cumtobel pokriva troškove radne snage punih deset godina.
Ta računica se, doduše, menja ukoliko u Nišu narednih godina bude uposleno još radnika. No, iako sve strane govore o dugoročnoj investiciji, za sada se niko nije pohvalio ukupnim brojem radnika koji se očekuje niti kada bi oni, osim prvih 150, mogli da budu zaposleni.
U obraćanjima srpskih zvaničnika do sada nije bilo reči o iznosu podsticaja, osim izjave gradonačelnika Niša Darka Bulatovića da bi lokalna samouprava trebalo da „donira“ deset hektara zemljišta.
Takođe, nije jasno kako se najave austrijske kompanije da će se u Nišu samo sklapati proizvodi uklapa sa najavama direktora Privredne komore Marka Čadeža da je ovo prilika za niški region „da se polako vraća na ono što je nekada umeo jako dobro da radi, a to je da stvara inovativnu tehnologiju i dobre stvari“.
Zatvoren pogon u Uzingenu
Inače lokalni austrijski i nemački listovi su do sada više puta pisali o mogućem gubitku radnih mesta u tamošnjim fabrikama zbog odlaska Cumtobela u Niš. Recimo u varošici Uzingenu blizu Frankfurta na Majni zaista je zatvoren pogon sa 150 radnika što j izazvalo štrajk, protest sindikata i ogorčenost radnika zbog, kako je tumačeno, selidbe proizvodnje u jeftinu Srbiju.
„U novom pogonu u Srbiji bi trebalo da se proizvode upravo artikli čija cena na tržištu polako pada zbog velike konkurencije“, pisao je tada lokalni Uzinger ancajger: „Jeftinijom proizvodnjom bi Cumtobel bar u određenim tržišnim segmentima trebalo da ostane konkurentan. Ali istovremeno želi i da se etablira na tržištima jugoistočne Evrope.“
Oko 35 odsto akcija kompanije je pod kontrolom porodice Cumtobel, oko 60 odsto je u posedu manjih akcionara.
Kamen temeljac
Za dolazeći petak je planirano polaganje kamena-temeljca fabrike od 40.000 kvadratnih metara u Nišu. To će, nema sumnje, ponovo dati zgodne slike srpskih političara i stranih investitora. Možda tada javnost bude obaveštena o finansijskoj konstrukciji dolaska Cumtobela u Niš i sredstvima koja za to izdvajaju građani Srbije kroz budžet ili besplatno zemljište. Početak proizvodnje se očekuje poslovne 2018/2019. godine, a srpski mediji su prenosili da će to ipak biti kalendarska 2018. godina.
Cumtobel Grupa već je prošle godine otvorila projektni centar u Beogradu. Centar koji je u Srbiju preseljen iz Poljske zapošljava elektroinženjere i arhitekte.