Da li će „žuti prsluci“ srušiti Makrona?

Protesti nisu ništa neuobičajeno u Francuskoj. Ali „žuti prsluci“ su drugačiji. Pokret bez jasnog organizatora nikao je na društvenim mrežama i čine ga radnici od kojih mnogi nikada ranije nisu bili na ulicama. Besni su zbog novih akciza na gorivo koje vide kao napad na svoj novčanik, a ne prilog zaštiti životne sredine i državnom budžetu. To samo pojačava osećaj da politička kasta u Parizu ne mari za njih.

U subotu je Pariz ličio na bojište. Vodeni topovi, suzavac, barikade. „Makrone, lopove!“, uzvikivale su stotine ljudi na Jelisejskim poljima. U glavnom gradu je bilo oko 8.000 demonstranata, ukupno oko sto hiljada širom Francuske. Nezadovoljnici su bacali cigle ka policiji, zapalili kamion, oštetili izloge i saobraćajne znakove. Povređeno je 29 ljudi, od toga pet policajaca.

„Sram bilo one koji su nasilni prema drugim građanima i novinarima“, napisao je predsednik Emanuel Makron na Tviteru. „Nema mesta nasilju u ovoj Republici.“ U nedelju dana na ulicama je bilo oko 300.000 ljudi – dve osobe su smrtno stradale, a povređeno je preko šest stotina.

„Makron kao derište“

Kristof Kalenšon je takođe na ulicama. Ovaj zanatlija u svojim pedesetim neumorno protestuje na jugu zemlje, u departmanu Vokliz. Prošle godine je glasao za Makrona, ali sada neće da čuje za njega. „Makron se ponaša kao derište i naprosto ne razume nas, ljude sa sela, iako mi činimo više od 60 odsto populacije“, kaže Kalenšon za DW.

„Naša kupovna moć konstantno opada, a mnogi od nas moraju kolima na posao – ove akcize su poslednja kap“, dodaje on, uveren da će protesti oboriti vlast.

No Kalenšon je zanimljiv iz još jednog razloga. On je spontano postao osoba kojoj se mediji obraćaju kada žele nešto da znaju o protestima na jugu Francuske. Jer nema zvaničnih organizatora, samo jedan ogranak velikog sindikata „Moć radnika“ pridružio se demonstrantima iz solidarnosti.

To znači da Makron zapravo nema sa kim da pregovara. Ali za taj problem je dobrim delom i sam kriv, kaže Stefan Vanih, šef agencije za istraživanje javnog mnjenja SCP. „Predsednik je podrivao posrednička tela kakva su sindikati i unije poslodavaca otkako je došao na vlast. On preferira da se obraća direktno ljudima“, kaže Vanih za DW.

On veruje da su Makrona zatekli žestoki protesti što pripisuje nedostatku iskustva francuskog lidera. Makron (40) nikada ranije nije izabran na neku funkciju, čak ni u lokalnoj politici.

„On sprovodi reforme iz perspektive računovođe“, dodaje Vanih. „Povećanje akciza mu možda deluje smisleno, ali njegove reforme pojačavaju duboki osećaj nepravde među onima koji već jedva spajaju kraj sa krajem. Posebno jer ove mere dolaze nakon što je povećao porez za penzionere, a smanjio onaj za investitore.“

Jačanje desnice?

Drugačije misli Aleksis Spajr, sociolog sa Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja. On veruje da je Makronova strategija jasna. „On je aktivno odlučio da ne uzima u obzir zahteve demonstranata kako bi očuvao kredibilnost kao prvak u zaštiti klime.“

To delom ima veze sa time što se bliže izbori za Evropski parlament i što Makronovo biračko telo mahom čini liberalno građanstvo, dobro obrazovani stanovnici gradova. Ipak, trenutno tek 25 odsto Francuza misli da je Makron dobar predsednik. Tako loše u prvoj polovini mandata stajao je samo  prethodnik Fransoa Oland, dok je recimo Nikola Sarkozi imao još 44 odsto podrške.

Politikolog Stefan Vanih je ubeđen da Makronov tvrdi stav prema protestima neće imati dobre efekte u biračkom telu. Neke ankete pokazuju da dve trećine Francuza podržava „žute prsluke“. „Više ljudi će glasati za desničarske partije kakva je bivši Nacionalni front. Trenutni događaji pojačavaju njihov gnev prema eliti prestonice koja ne razume njihove potrebe“, dodaje Vanih.

Jačanje desnice bi bilo po volji Malika Mahjua (20) koji pripada mlađoj generaciji, manje zastupljenoj na protestima. Ovaj student organizuje izlazak na ulice u Lilu. Ranije je bio član Nacionalnog fronta, a sada je u ekstremno desnoj strancu „Ustaj, Francusko“.

Pa ipak student za DW kaže da ovo nema nikakve veze sa partijama. „Protestujem jer vidim kako se moji roditelji, kao i mnogi drugi ljudi iz radničke klase, muče da spoje kraj s krajem. Ljudi mojih godina treba da se bore za bolju budućnost.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android