Da li desničari profitiraju od priče o „korona-diktaturi“?
22. novembar 2020.
Protiv reforme Zakona o borbi protiv širenja zaraza iz različitih motiva glasala je celokupna nemačka opozicija s izuzetkom Zelenih. Protiv su bili Liberali, Levica i Alternativa za Nemačku (AfD). No jedino bi za AfD ovaj potez mogao biti problematičan iz ugla političkog marketinga.
„AfD temu korone nije tako dobro obradila kao što je to bio slučaj s temom migracije“, analizira Edgar Grande iz Naučnog centra za socijalna istraživanja u Berlinu. „Kada je 2015. i 2016. neko hteo stranku koja je protiv politike useljavanja, onda je tu bio AfD i niko drugi“, kaže Grande. Sa borbom protiv pandemije je drukčije.
Ulogu pobunjenika su u poslednje vreme u Bundestagu preuzeli pre svega Liberali (FDP). „Pretite deformisanjem naše parlamentarne demokratije“, rekao je predsednik FDP Kristijan Lindner u parlamentu, kritikujući što kod donošenja mera protiv korona-virusa parlament igra sporednu ulogu. FDP je time oduzeo Alternativi za Nemačku ekskluzivnu ulogu pobunjenika.
Verovatno je to nateralo šefa poslaničke grupe AfD Aleksandera Gaulanda na još žešću retoriku – on je napao „korona-diktaturu“ vlasti. Koliko daleko ova retorika može da ide, pokazuje primer poslanika AfD Bernda Baumana koji je Vladine metode uporedio s onima kojima su nacionalsocijalisti 1933. došli na vlast.
Poređenje neke današnje stranke s NSDAP je na nemačkoj političkoj sceni do sada bilo tabu. Tokom rasprave u Bundestagu, prazna mesta u svom delu parlamenta AfD je popunio plakatima s naslovnicom Osnovnog zakona (ustava) koji je simbolično sahranjen.
Van parlamenta AfD pokušava da iskoristi masovne, i u poslednje vreme nasilne proteste protiv mera Vlade. Ispitivanja pokazuju da je među biračima AfD-a natprosečno mnogo onih koji gaje simpatije prema tim demonstracijama. Kao što je to bio slučaj sa protestima protiv izbeglica i „islamizacije Zapada“, AfD gleda da profitira i od ovih protesta.
Na istoku i dalje jaki
Ipak, popularnost desničara kontinuirano pada. U Bundestagu su najjača opoziciona stranka, a ankete su ih povremeno viđale i na 16 odsto podrške. Danas u anketama znaju da budu i jednocifreni.
S jedne strane, AfD nije do sada profitirala tokom pandemije. Sa druge strane, što je možda i važnije, stranka je žestoko podeljena na radikalno krilo i umereni deo. Premda se procenjuje da oko trećine funkcionera spada u radikalne, oni drže važne pozicije posebno tamo gde je AfD najjača – na istoku Nemačke.
U pokrajinama koje su nekada bile deo DDR, AfD i dalje može da računa na oko 20 odsto podrške u proseku.
U Brandenburgu, gde je zbog ekstremnih stavova iz stranke izbačen predsednik AfD za ovu pokrajinu Andreas Kalbic, za naslednika je izabran političar koji je u jednakoj meri radikalan. I u susednom Berlinu se očekuje izbor radikalnog političara na čelo lokalnog AfD.
Objašnjenje za ovo podeljeno ponašanje unutar AfD daje desničarski publicista i aktivista takozvane „Nove desnice“ Gec Kubiček. Njegova izdavačka kuća je nedavno objavila studiju pod nazivom „Da li će AfD propasti?“
„Razlog za pogrešne odluke vođstva AfD-a leži u njihovoj zapadno-nemačkoj socijalizaciji. Političari na Zapadu još uvek misle da se pokušaji prilagođavanja establišmentu nagrađuju. No AfD ne sme biti igračka masovnih medija i Službe za zaštitu ustavnog poretka“, piše Kubiček.
Kongres uprkos koroni
Služba za zaštitu ustavnog poretka već je pod prismotru stavljala određene odbore AfD, a početkom decembra bi trebalo da odluči da li će cela stranka biti pod nadzorom. To znači da bi domaće obaveštajne službe smele da prisluškuju komunikaciju ili čak ubacuju špijune u stranku.
No pre toga mora biti dokazano da stranka deluje protiv ustavnog poretka Nemačke. Ukoliko potpadnu pod prismotru, to bi moglo da udalji umerene članove stranke od AfD. Jer, nikome nije prijatno da bude prisluškivan kada to može uticati i na privatnu karijeru.
Uoči odluke Službe za zaštitu ustavnog poretka, AfD planira kongres. Ako ga uprkos koroni održi, dve teme bi mogle da budu razlog za sukobe: popunjavanje dva mesta u Predsedništvu i penziona politika.
Naime, smernice za penzionu politiku predstavilo je kako ekstremno krilo oko Bjerna Hekea, šef stranke u Tiringiji, ali i ono umereno koje oličava jedan od saveznih šefova stranke Jerg Mojten. Tako bi svađa oko penzija mogla da pokaže u kom smeru ide AfD.
Idućeg vikenda (28. i 29. novembar) bi 600 delegata AfD trebalo da se okupi na sajmištu u Kalkaru na zapadu zemlje. Trenutno deluje da će kongres biti održan. Komunalne službe su kao uslov postavile da delegati sve vreme drže dovoljno odstojanje i nose maske. Advokati AfD su se žalili sudu protiv te odluke sa argumentom da maske nisu potrebne ako se već drži odstojanje.