Da li je ova zemlja na putu ka vojnoj diktaturi?
10. novembar 2018.
Budući predsednik Brazila Žair Mesias Bolsonaro je bivši pripadnik desantno-padobranskih jedinica. Njegov zamenik Hamilton Murao je penzionisani general. Polovina kabineta buduće brazilske vlade mogla bi da se sastoji od bivših pripadnika vojske. Stoga je posmatrači nazivaju "vojna vlada".
Budući ministar odbrane - takođe bivši general - to negira. "To nema nikakve veze sa vojnom vladom. Niko ovde ne pomišlja na vojnu intervenciju niti na autoritarizam", kaže Augusto Heleno za list "O Globo": "Angažuju se sposobni ljudi čiji je kvalitet zemlja dugo previđala. Malo je ljudi koji poznaju Brazil tako dobro kao mi. Razum nalaže da iskoristimo znanje stečeno u vojsci."
Odbrana diktature
Sredinom 80-ih Brazil se, nakon 21 godine diktature, vratio demokratiji. Od tada su svi kabineti isticali vrednost civilnog karaktera vlade. Vojska je bila podređena Ministarstvu odbrane, na čijem je čelu bilo civilno lice. Izbornom pobedom Bolsonara vojska je na svim društvenim poljima izbila na prvo mesto. Njegova poruka glasi: suzbiti trostruku krizu, koja se ogleda u ekonomskom padu, eskalaciji nasilja i rastućoj korupciji, koju je izazvala partijska demokratija svojim igrama oko podele funkcija i vlasti .
Od ulaska u politiku devedesetih godina Bolsonaro brani diktaturu i one koji su sprovodili torturu - za njega su oni heroji hladnog rata. Suočavanja sa prošlošću i vojnom diktaturom nije bilo i zato je ona ponovo društveno-prihvatljiva, rezimira politikolog Oliver Stuenkel iz Fondacije Getulio Vargas u Sao Paolu. "Na vojsku se sada gleda kao na garanta reda".
Prema ispitivanju javnog mnjenja koje je sproveo institut Datafolha u junu ove godine, 78 odsto Brazilaca ima poverenje u vojsku. Vrhovni sud, međutim, uživa poverenje 57 odsto stanovnika a Kongres i političke partije uživaju poverenje svega 31 procenat građana zemlje.
"Deo društva je stalno želeo povratak u prošlost koja je predstavljena kao slavna i taj osećaj se mešao sa odbacivanjem Radničke partije PT i antikorupcionog pokreta. Sve to dovelo je do eksplozivne mešavine koja je rezultirala izborom Bolsonara" kaže policijski oficir Robson Rodriges da Silva. Za ovakvo stanje u zemlji Bolsonaro je okrivio levo orijentisanu Radničku partiju i njenog osnivača Lula da Silvu, koji je od 2003. do 2010. bio predsednik Brazila.
Vojska i moral
Ovo je i kriza morala, kaže Bolsonaro: nema poštovanja prema institucijama, nema ljubavi prema domovini i tradicionalnim porodičnim vrednostima. I upravo zato se vojska oseća pozvana da nešto uradi: broj državnih škola, koje vode vojnici i policajci, naglo raste.
Još uvek te škole predstavljaju jedan posto obrazovnih ustanova. Ali, kako kaže Bolsonaro, one trebaju da budu uzor za društvo. U svim školama treba da se uvedu predmeti: etika i građansko obrazovanje a istorijske udžbenike bi trebalo preraditi, kako bi se u vezi sa preuzimanjem vlasti 1964 uneo stav koji zastupa vojska. Predsednik Vrhovnog suda Dias Tofoli je pre nekoliko sedmica izjavio da umesto puča više voli da koristi formulaciju "Pokret iz 1964". Učenici u Brazilu bi uskoro mogli da slede ovaj primer.
Mnogi vojnici vide sebe kao spasitelje domovine, kaže policijski oficir Rodriges: "Oni imaju mesijansku viziju i smatraju se zaštitnicima i spasiteljima društva. Drugi su hteli da umesto stranaka zastupaju ekonomske interese, pre svega industrije oružja. Oni smatraju da je sada došao momenat da zaposednu državni aparat."
Ove grupacije imaju jaču podršku i u Kongresu. Blok poslanika pod nazivom Bancada da bala, koji ima radikalne poglede po pitanju unutrašnje bezbednosti, je po procenama Političkog instituta sindikata DIAP od 35 nakon izbora porastao na 61-og člana. U Senatu je Bancada doživela svoj politički debi jer je predstavljena sa 15 senatora, među kojima je i Bolsonarov sin Flavio.
Članovi ovog bloka žele da legalizuju naoružavanje građana. Za likvidaciju bandi od strane vojske i policije žele da uvedu regulativu o nekažnjavanju. "Ovaj strogi politički kurs je popularan ali bi mogao imati katastrofalne posledice", upozorava Robson Rodrigez. Kao komandant jedinica za red i mir (UPP) koje operišu u favelama Rio de Žaneira, on je naučio da više nasilja nije rešenje problema. "Ovo je glupa militarizacija, koja nije praćena obukom policije niti ulaganjem u siromašne slojeve društva. "
Privilegije za vojsku i policiju
Naredna kriza preti reformi penzionog sistema. S obzirom na rekordni deficit u Penzionom osiguranju, ministar privrede Paulo Guedes bi hteo da smanji izdatke za službenike u vojsci. Defizit po glavi vojnih penzionera je 16 puta veći nego kod normalno osiguranih službenika. Bolsonaro je u ponedeljak odstupio od ove namere i izjavio da će policajci i vojska biti izuzeti.
Uznemirenost raste i u stanovništvu. Nakon što je institut za istraživanje javnog mnjenja Datafolha ovoga leta objavio kako je zabeleženo rekordno poverenje u vojsku (78 procenata), najnoviji podaci iz oktobra pokazuju da polovina stanovništva strahuje od vojne diktature. 31 odsto njih veruje da je rizik od preuzimanja vlasti od strane vojske trenutno posebno visok.