Da li je Srbija "talac Milorada Dodika"?

Iako Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić u septembru nisu Miloradu Dodiku pružili direktnu podršku referendumu o Danu Republike Srpske (RS), predsednik Srbije odlučio je da u ponedeljak 9. januara ipak ode u Banjaluku i prisustvuje obeležavanju tog dana. Tamo će biti i nekoliko ministara iz vlade Srbije, ali ne i premijer, koji će tada biti u zvaničnoj poseti Indiji. Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, Vučić je tim povodom rekao da je odlazak u Banjaluku slobodan izbor članova Vlade. „Srbija mora da čuva integritet BiH, jednako koliko voli RS i koliko čuva integritet RS", dodao je on.

Nikolićeva odluka ponovo je dovela do zatezanja odnosa Srbije i BiH, pa ga je član predsedništva BiH Bakir Izetbegović zamolio da razmisli da li treba da ide u Banjaluku, i podsetio da se u februaru očekuje njegova poseta Sarajevu. Nikolić je odgovorio da nema nameru da odustane od odlaska u Banjaluku i listu "Kurir" izjavio da ne priznaje „ucene" i da njegov odlazak tamo ne ugrožava buduću posetu Sarajevu. Time, rekao je, ne provocira nikoga, ali za njega nije moguće da zaboravi da postoji RS.

Odlukom Ustavnog suda u BiH, 9. januar je kao praznik ukinut, a obeležavanje „nepostojećeg praznika RS", kako su naveli neki mediji, podsetilo je na ranije najave predsednika RS Milorada Dodika da će organizovati i referendum o otcepljenju RS od BiH. Takav potez u skladu je sa onim što radi većina političara na Balkanu - umesto da rešavaju probleme, oni samo stvaraju nove i stare produbljuju, ocenio je portparol opozicione Liberalno demokratske partije (LDP) u Srbiji Jovan Najdenov.

Srbija talac nacionalizma i Milorada Dodika

„Srbija je i dalje u velikoj meri talac nacionalizma, a što se tiče BiH - talac Milorada Dodika. To teranje inata Tomislava Nikolića je nešto što nikoga ne treba da iznenadi, jer od kada je postao predsednik Srbije, konstantno radi na tome da Srbija i ostale zemlje u regionu ne dođu do dogovora koji bi podrazumevao pomirenje i konačno otpočinjanje regionalne saradnje", kaže Najdenov u razgovoru za DW.

Ni za analitičara Dejana Vuka Stankovića, odluka Nikolića da ode u Banjaluku nije neočekivana, ali on veruje da to ne šteti mnogo „već narušenim odnosima“ Srbije i BiH. „I da Nikolić ne ode u Banajluku, odnosi BiH i Srbije ne bi bili bolji, jer postoji latentna i teško rešiva kriza u odnosima Srba i Bošnjaka u samoj BiH".

Prema mišljenju Najdenova, Republika Srpska „svoju sreću neće naći ukoliko tera  inat ostatku BiH". „Naprotiv, ona će svoj puni smisao dobiti tek kada bude potpuno poštovana od strane Bošnjaka i Hrvata u BiH".

Razlog za zabrinutost? 

Referendum o danu RS neke je analitačare u Srbiji podsetio na referendum posle kojeg je 1992. godine u BiH izbio rat. „Kada se samo setim referenduma, koji su nazivali referendum-dum-dum i pretvorili ga u rat, a opšta situacija u regionu je veoma napeta, nisam sigurna da će se ovo sve tako glatko završiti", rekla je tim povodom u intervjuu Radiju Slobodna Evropa novinarka i bivša predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Gordana Suša.  Dodikova najava da bi 2017. godina mogla biti godina referenduma o otcepljenju RS od BiH, nailazi zato na oštre kritike dela javnosti  u Srbiji.    

„Ono što radi Dodik apsolutno ne iznenađuje, i Srbija mora na svaki način da utiče koliko god da je to moguće u pravnom i političkom smislu, da zaustavi to divljanje Milorada Dodika, kojeg smo svi svedoci već dugo ovde na Balkanu", kaže Najdenov.

Najave o novom referendumu, međutim, ne zabrinjavaju Dejana Vuka Stankovića. „Taj referendum nije izvestan u bližoj budućnosti jer nema podršku u regionu, uključujući i Srbiju. Eksplicitnu, ni implicitnu, nema podršku ni u Rusiji, iza koje se Dodik politički vešto krije".

On ocenjuje da novi referendum niko osim krugova oko Dodika ne bi posebno podržao, jer on vodi u još veće političke i druge sukobe. „Prioriteti su drugi. Mir, stabilnost i saradnja u BIH i regionu, posebno ako se uzme u obzir da je evropska perspektiva čitavog regiona nešto od čega niko, barem ne deklarativno ne odustaje".

Kada bi ipak bio održan, dodaje Stanković, referendum o otcepljenju RS od BiH bi doveo u pitanje budućnost BiH, „antagonizovao Hrvate i Bošnjake“, posebno u kontekstu priče o hrvatskom entitetu u BiH. „Na Balkanu, to sve tako ide. Jaka politička retorika, vodi ka još otvorenijoj političkoj distanci, nacionalnom hermetizmu, koji na kraju završava u sukobima", kaže za DW Dejan Vuk Stanković.

Umesto da jača zategnute odnose, Beograd treba da svim svojim snagama utiče na to da ojača evropske vrednosti, ne samo u Srbiji, već i na prostoru celog Balkana, naglašava Najdenov. "Treba da bude normalno da predsednik Srbije, zemlje koja  je odlučila da definitivno postane član EU, i napravi taj korak ka pridruženju porodici evropskih naroda, ode u Sarajevo, da ode u Zagreb, i da se oko toga ne diže nikakva pompa ili prašina".

Politika Srbije prema BiH u 2017.

Iako je godina počela zatezanjem odnosa Beograda i Sarajeva, Dejan Vuk Stanković ne očekuje značajne promene u politici Srbije prema BiH. „Politika se neće menjati. Nastaviće se podrška Dejtonskom sporazumu, kao osnovi za organizaciju i funkcionisanje BiH. Dakle, uvažavanje teritorijalnog integriteta i političkog suvereniteta BiH, uz prihvatanje nužnosti da se razumeju prava Srba u Bosni".

Prema mišljenju Jovana Najdenova, teško je predvideti kako će se razvijati odnosi Srbije i BiH, ali ključna stvar je da Srbija paralelno rešava probleme koji nju opterećuju i one koje ima sa zemljama u regionu. „Nije tu samo pitanje BiH, vidimo da prethodnih dana ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić pokušava da zbog svojih političkih pozicija, uoči predstojećih izbora posvađa Srbiju sa susedima, sa Crnom Gorom, sa Makedonijom, sa Hrvatskom, posle svega onoga  što smo imali prethodnih meseci i godina u odnosima sa tim zemljama".

Srbija, dodaje on, mora da sarađuje sa zemljama u regionu, i treba konačno da stavi tačku na politiku sukoba. „Srpski političari, ali i političari u drugim zemljama u regionu treba da shvate da politika sukoba ne može i ne sme biti alternativa normalnom životu, jer su svi građani u regionu svesni da bez normalnog suživota i saradnje, bez konačnog pomirenja, Balkan neće doživeti sudbinu koje su doživele zemlje razvijenog sveta", zaključuje Jovan Najdenov.