Dabar na jelovniku

Pre nekoliko stotina godina monasi su ga redovno jeli u posne dane – bio je to njihov način da izbegnu stroga crkvena pravila. Dabar ima rep bez dlaka koji pomalo podseća na peraje i delimično živi u vodi. Zato je, prema mišljenju monaha, mogao da prođe i kao riba. Danas se dabrovina ponovo vraća na trpezu. Na internetu se razmenjuju recepti za pečenje s knedlama, gulaš ili dinstanu dabrovinu.

Dabrovi su zaštićena vrsta, ali su se u Bavarskoj u međuvremenu tako razmnožili da je dopušten odstrel više od hiljadu primeraka godišnje. Meso se ne sme prodavati, ali lovci smeju da iskoriste ono što ulove. „Kada ubijete životinju, nikako ne bi trebalo baciti ulov“, kaže Tomas Šreder iz Bavarskog lovačkog društva. Postoje različita mišljenja o tome da li su dabrova leđa, šape ili rep poslastice. „Monasi su znali šta je dobro“, kaže Šreder.

S tim se slaže i lovac i gostioničar Jirgen Fisl iz mestašca Altenštat an der Valdnab blizu Nirnberga. Kaže da je ukus sličan divljači, recimo srnetini. Uz dopuštenje vlasti on zajedno sa svojim prijateljima jede dabrovinu. „Većina lovaca ih jede, bilo bi šteta ne jesti ih. To je ekološko meso“, priča Fisl. On dabrovinu priprema poput govedine: „Meso se zapeče, zalije i onda se lagano dinsta.“ Kaže da je jednom probao da pohuje i rep, ali da mu se nije svidelo.

Štetočina?

Dabrovi su početkom 20. veka u Nemačkoj bili skoro potpuno iskorenjeni jer su lovljeni zbog krzna i mesa. Zahvaljujući strogoj zaštiti, njihov broj se znatno povećao. To raduje zaštitnike prirode, ali ne i seljake. Naime, ovi glodari im uništavaju kukuruzna polja, ruše stabla i grade brane na rekama i potocima. A onda zbog tih brana često dolazi do poplava na okolnim poljima i livadama. Prošle godine je samo u Bavarskoj prijavljena ukupna šteta u visini od 600.000 evra.

No dabrovi ne čine štetu samo na selu, nego i u gradovima. U četvrti Pasing u Minhenu pojedini građani koji stanuju u blizini gradskog parka već su postavili oko svojih kuća električne ograde da bi zaštitili vrtove od tog nepoželjnog suseda. Zbog svega toga Valter Hajdl, predsednik Udruženja bavarskih seljaka, traži preispitivanje odluke o zaštiti. „Umjesto na listi zaštićenih vrsta, dabru je mesto na jelovniku.“

Zabranjeno jesti mačke i pse

Dok se u Bavarskoj servira dabrovina, u drugim delovima Nemačke na sto dolaze pečeni rakun i nutrija. Nakon Drugog svetskog rata u razrušenoj i izgladneloj Nemačkoj u loncu su često završavale i mačke. Danas je zakonom zabranjeno konzumiranje mesa od majmuna, psa i mačke, ali ne i životinja kao što su dabar ili jazavac. Jedino je propisano da se njihovo meso najpre mora podvrgnuti veterinarskoj kontroli.

Pravi gurmani očito dabrovinu ne vide kao novi delikates na nemačkim tanjirima. Manfred Konke, izdavač gastro-vodiča Gault&Millau, priča da je poslednji put to meso jeo 1988. godine u jednom restoranu u Ahenu. Onde mu je tadašnji poznati kuvar Gerhard Gartner servirao dabrovinu s marmeladom od luka. „Ako se dobro sećam, dabar je imao ukus poput dosadne teletine i nakon dve sedmice je skinut s jelovnika restorana.“