Daleko je Jamajka
25. septembar 2017.
Nevolja čoveka čini domišljatim, kaže jedna nemačka poslovica. Sada se to dobro može primeniti na izbore u Nemačkoj. Jer nakon što je dosadašnji manji partner u vladajućoj koaliciji, SPD, u trenutku istorijskog poraza najavio povlačenje u opoziciju, postalo je jasno da Nemačka ide u smeru takozvane Jamajka koalicije – koalicije konzervativaca, Liberala i Zelenih. Angela Merkel (CDU) će, suočena s velikim gubicima, htela-ne htjela morati da krene do neistraženim političkim stazama.
Na pokrajinskom nivou ovakvi savezi su već postojali i još postoje, ali na saveznom nivou bi to bila premijera. Jamajka koalicija je trenutno na vlasti u maloj saveznoj pokrajini Šleziji-Holštajnu, ali tek od juna ove godine pa je još teško reći koliko je stabilna ili nestabilna.
Prvi takav eksperiment na pokrajinskom nivou je započeo krajem 2009. u maloj pokrajini Sarskoj, ali je propao jedva dve godine kasnije, i to ne zbog svađe koalicionih partnera nego zbog svađe unutar Liberala (FDP). Zbog toga je pokrajinska premijerka Anegret Kramp-Karenbauer (CDU) raskinula koalicioni sporazum i saradnju. Od maja ove godine ona vlada sa SPD-om kao manjim partnerom.
Merkelova kao posrednik
A kako „dišu“ potencijalni koalicioni partneri? Jesu li voljni da uđu u ovu šarenu koaliciju u bojama jamajčanske zastave? Angela Merkel je u 12 godina svoje vladavine pribavila imidž dobrog medijatora. Njene pristalice to smatraju kvalitetom, njeni protivnici joj zbog toga prebacuju nedostatak jasne politike. Za pregovore oko Jamajka koalicije bi joj u svakom slučaju mogle biti od koristi njene kameleonske sposobnosti. Javna je tajna, međutim, da i u redovima njene CDU i sestrinske bavarske CSU ima dosta otpora protiv ove opcije.
Oštre parole o unutrašnjoj bezbednosti i politici prema izbeglicama će sigurno biti problem u pregovorima s FDP-om i Zelenima. Pooštrenje zakona o azilu će pre svega biti tačka koju vođstvo Zelenih neće moći da proda svojim članovima. Lakše će biti kompromis među svim stran(k)ama postići po pitanju borbe protiv terorizma. Više policajaca i bolja oprema – oko toga su složni svi potencijalni koalicioni partneri.
FDP i Zeleni moraju da pričaju
Ali Unija će morati da pristane na mnoge kompromise. Dalja ograničavanja građanskih prava i sloboda su s Liberalima i Zelenima teško zamislivi. S druge pak strane će i dve male stranke u potencijalnoj šarenoj koaliciji morati da približe svoje stavove. Liberali, kojih četiri godine nije bilo u Bundestagu, stalno prigovaraju Zelenima da raznim zabranama žele da obesprave građane. Za Zelene su pak Liberali stranka koja pre svega traži mršavi državni aparat, koja interesima privrede daje prednost nad interesima naroda.
I programski i kulturološki ove dve stranke moraju da ulože puno truda da bi ova koalicija mogla da funkcioniše. Važnu ulogu u tome bi mogli da imaju najiskusniji političari u njihovim redovima. Kod Zelenih je to premijer Baden-Virtemberga Vinfrid Krečman koji u svojoj bogatoj saveznoj pokrajini koalira s CDU.
Krečmanov pandan kod liberala je zamenik predsednika FDP Volfgang Kubicki. Ovaj 65-godišnji političar je svoju stranku u Šleziji-Holšatajnu poveo u crno-zeleno-žutu koaliciju. Za njega je ovaj model na saveznom nivou moguća, ali ne i nužna opcija. On je kritikovao SPD što želi da se povuče u opoziciju. Verovatno zato što mu je bilo jasno kakav će to pritisak stvoriti za FDP da uđe u crno-žuto-zelenu koaliciju na saveznom nivou.
To je osećaj koji poznaju svi potencijalni koalicioni partneri Merkelove. Nakon dva katastrofalna rezultata koja imaju zahvaliti učešću u Velikoj koaliciji, javnost će verojatno najlakše oprostiti SPD-u što ovoga puta želi da ostane izvan vlade. Ali Unija, FDP i Zeleni se moraju nekako dogovoriti inače preostaje još samo jedna opcija: novi izbori. Njima bi se najviše veselili desni populisti iz AfD-a. A njih sve stranke u novom parlamentu, uključujući i Levicu, smatraju glavnim protivnikom.