Dejtonski sporazum na prodaju

U Bosni i Hercegovini  ponovo je aktuelno pitanje gde se nalaze originali Dejtonskog sporazuma, koji pripadaju BiH i Srbiji. Na Palama je uhapšen Željko Kuntoš, koji je verziju sporazuma na engleskom jeziku, za koju tvrdi da je original i koja je navodno nestala 2008. godine, pokušao da proda za 50.000 evra.

Ne zna se šta je više poražavajuće, činjenica da je jedan od najvažnijih dokumenata pronađen u privatnoj kući ili da su institucije BiH tako postale predmet ismejavanja.

„Mi smo našli svoj primerak"

„Mi smo imali informaciju da se taj dokument nalazi kod te osobe. Što se tiče originalnosti, ovaj primerak pripada Republici Srpskoj. Originalna verzija na engleskom jeziku. Još ćemo dati na određena veštačenja da vidimo ali smatramo da je to taj primjerak zbog načina na koji se dokument našao kod tog lica“, kaže direktor policije RS Darko Ćulum.

MUP RS kaže da se radi o originalu, što je potvrdio i predsednik RS Milorad Dodik, dadavši da se radi o primerku koji pripada RS: „Eto, mi smo našli svoj primerak Dejtonskog sporazuma, sada ostaju ovi drugi, neka i oni dostave svoje primerke".

Po jedan primerak Dejtonskog sporazuma, pored Srbije i Hrvatske, bio je namenjen srpskoj i hrvatskoj strani u BiH, dok je jedan bio u posedu delegacije na čijem čelu je bio Alija Izetbegović. Taj primerak bi trebalo da se nalazi u Predsedništvu BiH, odnosno u Ministarstvu spoljnih poslova, ali je 2008. godine, tadašnji hrvatski član Predsedništva, Željko Komšić rekao da dokument ne postoji i da je izgubljen. Nakon što se pojavila informacija da se u arhivu Predsedništva ipak nalazi jedan primerak originalnog dokumenta, nije jasno ni kad je pronađen niti da li je ovaj, pronađen na Palama, kopija.

„Ne iznenađuje me sve to. Ja samo znam da ga 2008. godine nije bilo, niti je iko rekao tada do postoji primerak sporazuma za BiH“, kaže Komšić.

I Srbija bez dokumenta

Dejtonski mirovni sporazum, čiji Aneks 4 predstavlja Ustav BiH, što je najviši akt jedne zemlje, parafiran je u vojnoj bazi Rajt Paterson kod Dejtona u američkoj državi Ohajo, gde se i nalazi jedan primerak sporazuma. Za sada se zna da samo Hrvatska ima svoj primjerak u Ministarstvu spoljnih poslova dok je Srbija svoj izgubila, najverovatnije 2000. godine. Pitanje je da li je pronađeni primerak na Palama kopija ili original i zašto niko nije potvrdio postojanje sporazuma u arhivu BiH, ukoliko on zaista postoji.

„Ovo je nadrealizam, kao što su naši životi u BiH. Tu nema ništa što bi bilo ozbiljno. To je još jedan u nizu cirkusa koj ne pripada realnom životu i samo može da zasmejava ljude, a ne da predstavlja bilo šta ozbiljno. Nažalost, to je tako", kaže profesor na Filozofskom fakultetu u Banjaluci Miodrag Živanović.

Bez obzira da li postoji original dokumenta, prilikom sklapanja sličih ugovora koji su bitni i u kojima učestvuje više strana, određuje se zemlja depozitar, gde se čuva jedan primerak. Međutim ni u Predsedništvu BiH ne znaju o kojoj se zemlji radi kada je reč o čuvanju Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Ko je odgovoran

„Taj original može da bude samo iz doba kada je sporazum potpisan i samo ljudi koji su u to doba radili mogu odgovarati, ako eventualno toga u arhivama nema. To bi bilo strašno. Ali ako je predato pa nestalo, onda odgovaraju oni koji su bili zaduženi da to čuvaju“, kaže za DW srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić navodeći da u njegovom sazivu nije razmatrano pitanje ovog dokumenta u bilo kojem obliku, ali da je neverovatno da se tolika buka digla oko pronalaska ovog dokumenta.

Da li je ugovor bio svo vreme kod Željka Kuntoša, koji je pokušao da proda dokument za 50 hiljada evra i koji se trenutno brani sa slobode,  da li je prebačen sa neke druge lokacije, da li se uopšte radi o originalu, sve su to pitanja na koja vjerovatno javnost neće dobiti odgovor. 

„Neka kažu šta su još našli uz taj primerak Dejtonskog sporazuma i neka kažu kod koga je sve bio taj dokument....kod ljubavnica, ovoga i onoga i na koji način je završio ovde i kako se došlo do tog dokumenta", kaže ministar bezbednosti BiH, Dragan Mektić.

Skretanje pažnje javnosti

Analitičar Almir Terzić kaže da je za celu priču bio potreban trenutak kako bi se pažnja javnosti skrenula sa pravih problema. Pri tom kaže, da su novinari olako naseli na celu priču.

„Pa jel vi zaista mislite da je neko 22 godine mogao da skriva tako važan dokument. Logično bi bilo da su u celi slučaj uključene državne bezbednose strukture jer se radi o državnom dokumentu. Ali sve ukazuje na to da mi u BiH imamo cirkus, a da političari žele jasno da skrenu pažnju sa situacije u Brodu i potpisivanju ugovora sa Hrvatskom ili generalno, teške ekonomske situacije. Veliku krivicu imaju i mediji s obzirom da olako nasedaju na servirane priče političara. I hteli ili ne, političari upravljaju medijima, a oni su izgubili dominaciju kojom bi nametali teme koje su bitne za građane BiH“, zaključuje Terzić.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android