Delimična mobilizacija u Rusiji: „Znak panike u Kremlju“

„Loš i pogrešan korak“. Tako oluku Moskve o proglašenju delimične mobilizacijeocenjuje nemački vicekancelar i ministar privrede Robert Habek. Odluka o mobilizaciji 300.000 rezervista, kako je rekao ministar iz redova Zelenih, predstavlja „dalju eskalaciju agresorskog rata protiv Ukrajine koji se kosi sa međunarodnim pravom“. O tome će, kaže, raspravljati i nemačka vlada. Za njega je, naglašava, kao i za vladu, „jasno da ćemo Ukrajini u ovim teškim vremenima nastaviti da pružamo sveobuhvatnu podršku“.

I nemački ministar finansija Kristian Lindner iz redova liberala (FDP) komentarisao je za DW odluku o delimičnoj mobilizaciji: „Za mene je to znak slabosti. Ukrajinu to neće uplašiti, a ni mi ne bi trebalo da se uplašimo. Moramo da se pripremimo za dugi sukob sa Rusijom. Zato moramo da razgovaramo s našim saveznicima i partnerima kako da podržimo Ukrajinu u još dužem ratu za mir i slobodu.“

„Invazija je neuspešna“

Britanski ministar odbrane Ben Valas je proglašenje delomične mobilizacije u Rusiji shvatio kao znak da je „invazija neuspešna“. Valas kaže da su Vladimir Putin i njegov ministar odbrane Sergej Šojgu poslali desetine hiljada ljudi u smrt. „I još toliko pretnji i propagande ne mogu da sakriju činjenicu da Ukrajina u ovom ratu pobeđuje, da je međunarodna zajednica ujedinjena i da će Rusija postati omražena na globalnom nivou.“

Američka ambasadorka u Kijevu Bridžit Brink napisala je na Tviteru: „Lažni referendumi i mobilizacije su znaci slabosti i ruskog neuspeha.“ Sjedinjene Američke Države, kako je dodala, nikada neće Rusiji priznati pravo na navodno anektiranu ukrajinsku teritoriju, „a mi ćemo i dalje, koliko god to bude bilo potrebno, biti na strani Ukrajine“.

„Sačuvati smirenost“

Zapad bi pred ruskom „retorikom o nuklearnom oružju“ trebalo da sačuva smirenost, izjavio je holandski premijer Mark Rute. Naredba o mobilizaciji, kako je ocenio, znak je panike u Kremlju, koju ne treba shvatiti kao direktnu pretnju ratom velikih razmera sa Zapadom. „Njegovu retoriku o nuklearnom oružju čuli smo mnogo puta i ona nas ne uzbuđuje.“

I češki premijer Petr Fijala založio se za nastavak podrške Ukrajini: „Delimična mobilizacija koju je najavio Vladimir Putin pokušaj je dalje eskalacije rata koji je Rusija započela protiv Ukrajine. To je dodatni dokaz da je Rusija jedini agresor.“ Neophodno je pomoći Ukrajini, istakao je Fijala, „i to moramo nastaviti u našem sopstvenom interesu“.

Taj korak je bio očekivan, ocenio je savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak, istakavši da se rat za Rusiju ne odvija po planu. Cilj je okriviti Zapad za rat i pogoršanje ekonomske situacije u Rusiji, rekao je Podoljak novinskoj agenciji Rojters.

„Putin je u defanzivi“

Markus Kaim, stručnjak za pitanja bezbednosti iz nemačke Fondacije za nauku i politiku, ukazuje na najnovije ukrajinske vojne uspehe i ponovno zauzimanje teritorija: „Čini se da delovi ruskih ratnih ciljeva trenutno više nisu dostižni“, rekao je Kaim u intervjuu za „tagesschau 24“. „Predsednik Putin lično se nalazi u defanzivi.“

Sa Kaimove tačke gledišta, Putin pokušava da izvrši pritisak na Zapad: „On pominje nuklearno oružje kojim raspolaže, tvrdi da ne bi blefirao. Predstavlja se kao agresivni vojskovođa. Sasvim je jasno da je reč o pokušaju da se utiče na političku debatu u Evropi i SAD.“

fš (tegesschau/dw)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.