Denuklearizacija – šta je to?
12. jun 2018.U zajedničkoj izjavi predsednika SAD Donalda Trampa i severnokorejskog vođe Kima Džong Una, pod tačkom 3 piše: „Severna Koreja se obavezuje da poradi na potpunoj denuklearizaciji Korejskog poluostrva“.
Korejsko poluostrvo obuhvata Severnu i Južnu Koreju, pri čemu u Južnoj Koreji još od 1991. nema atomskog oružja – tada je povučeno atomsko oružje SAD koje je tamo bilo stacionirano. Iz toga bi moglo da se zaključi da nedostaje „još samo“ nuklearno razoružanje Severne Koreje kako bi bila postignuta „kompletna denuklearizacija“.
Ali, u konceptu te „denuklearizacije“ se krije – više od toga. Godine 1992, dve Koreje su sklopile dva sporazuma: o pomirenju i o oslobađanju od atomskog oružja, tj. „denuklearizaciji“. Tada je Severna Koreja tražila da se u sporazum ugradi i klauzula o povlačenju vojske SAD iz Južne Koreje, kao i zahtev „da SAD i druge zemlje s nuklearnim oružjem u okruženju Korejskog poluostrva ne predstavljaju nuklearnu pretnju za našu zemlju“. No, tih odredbi u završnoj verziji sporazuma nije bilo, baš kao što tu nisu pomenuti ni vojnici SAD.
„Predstave SAD i Severne Koreje veoma se razlikuju“
To što je Severna Koreja prihvatila formulacije Južne Koreje, ima veze i sa činjenicom da je atomski program Pjongjanga bio još u povoju. To je danas sasvim drukčije, jer Severna Koreja ima status nuklearne sile. I to – i pored dogovora iz 1992, kada su se obe strane obavezale da nikada neće imati nikakve veze s proizvodnjom ili preradom atomskog oružja.
Zato ne čudi što su stručnjaci skeptični kada čuju za spremnost Kima da govori o „denuklearizaciji“. Tako bivši službenik Ministarstva spoljnih poslova SAD Evans Rever kaže: „Severna Koreja pod denuklearizacijom podrazumeva uklanjanje ’pretnje’ koju za Sever predstavlja savez Južna Koreja – SAD, kao i američki nuklearni štit za zaštitu Južne Koreje i Japana. Oni su nam stavili do znanja da bi – u slučaju da SAD počnu da uklanjaju taj štiti – mogli da započnu s ’denuklearizacijom’“, kaže Rever, i dodaje da se severnokorejska i američka interpretacije „denuklearizacije“ bitno razlikuju.
Šta je sa štitom?
Mnogi tvrde da je zbog tehničkog napretka Severne Koreje sada potrebno sprovesti precizne kontrole i ograničenje daljeg razvoja nuklearnog oružja i nosača tog oružja u toj zemlji. Japan i Južna Koreja bi svakako hteli da budu sigurni da njihov saveznik SAD postupaju trezveno i pedantno.
Doduše, nuklearni štit SAD je stvar koja je sama po sebi dosta problematična. Jer, nije jasno pod kojim uslovima bi on trebalo da „proradi“ – na primer, da li bi se aktivirao i u slučaju napada konvencionalnim, biološkim ili hemijskim oružjem?
Ipak, bez obzira na ta pitanja, taj štit ostaje važan deo regionalne bezbednosne arhitekture u regionu. Prema tome, u čitavom sklopu dogovora oko Severne Koreje on ima svoju težinu. Ono što je nejasno jeste pitanje u kojoj meri će on biti obuhvaćen procesom denuklearizacije. Predsednik SAD Donald Tramp je već rekao da su letovi bombardera s Guama da bi učestvovali u vojnim manevrima u Južnoj Koreji „preskupi“ i „provokativni“, te da u situaciji popuštanja napetosti „više nisu primereni“.