Dep-Herd: Suđenje bez pobednika

U sudskom sporu između holivudske zvezde Džonija Depa i njegove bivše supruge Amber Herd, porota je najvećim delom stala na stranu Depa, ali se u nekim tačkama složila i sa Herdovom. Na osnovu presude sedam članova porote suda u okrugu Ferfaks, u Virdžiniji, u sredu uveče, zvezda filma „Pirati sa Kariba“ treba da dobije 15 miliona dolara, a Amber Herd dva miliona.

Suđenje je počelo 12. aprila 2022. godine, a svetska javnost proces je mogla uživo da prati putem interneta. O svakoj novoj izjavi, svakoj emociji holivudskih zvezda, žustro se raspravljalo na društvenim mrežama. Mnogi su presudu doneli pre nego što ju je sud izrekao: Džoni Dep je dobio veliku podršku, Amber Herd je napadana.

To što se dešavalo na internetu pred očima gledalaca bilo je poput neke advokatske serije koja se emituje u udarnom terminu i slično se konzumiralo na raznim stranama – kao zabava.

-pročitajte još: Suđenje Dep-Herd: Zabava ili nepodnošljiva farsa?

Milioni ljudi pratili suđenje uživo

Na suđenje, koje je bilo nalik borbi slavnih u blatu, radilo se o mnogo novca. Dep je podneo tužbu protiv Herd zbog teksta koji je napisala za list Vašington post u decembru 2018. godine u kojem je sebe opisala kao „javnu ličnost koja je žrtva porodičnog nasilja“. Iako Dep u tekstu nije spomenut imenom, on je tužio Herdovu zbog navoda da je nasilnik u porodici, tražeći odštetu od 50 miliona dolara.

Tridesetšestogodišnja Amber Herd podnela je protivtužbu tražeći sto miliona dolara i tvrdeći da je pretrpela „neobuzdano fizičko nasilje i zlostavljanje“. Na suđenju je svedočilo na desetine svedoka, među njima i telohranitelji, holivudski menadžeri, agenti, stručnjaci iz zabavne industrije, lekari, prijatelji, rodbina. Sve je to pratila onlajn-javnost. Ovo suđenje jasno je pokazalo koliko zabava i medijalizacija mogu da utiču, ne samo na politiku i vesti, već i na pravosuđe u SAD.

Muško nasilje protiv žena

To nadmetanje za pažnju nosi rizik banalizacije ozbiljnih problema. Na kraju krajeva, ovo nije fikcija: Amber Herd i Džoni Dep jesu stvarni ljudi. Nasilje u porodici koje je bilo predmet suđenja, jeste globalni fenomen.

U Nemačkoj je svaka treća žena najmanje jednom u životu žrtva fizičkog i seksualnog nasilja, kako se navedi na internet-stranici Saveznog ministarstva za porodicu. Većina njih nasilje doživljava u partnerstvu. Prema saznanjima istraživača, nasilje u porodici obično prethodi ubistvu, a psihičko nasilje prethodi nasilju u porodici. I nije reč o izolovanim slučajevima – nasilje muškaraca nad ženama je sistematsko.

-pročitajte još: „Krajnje je vreme da zaista čujemo žene“

S druge strane, verovatnoća da će žena lažno optužiti muškarca za seksualno nasilje veoma je mala. Prema izveštaju medijske kuće BBC iz 2018. godine, samo oko osam odsto svih optužbi za silovanje je lažno.

Britanska feministkinja Lora Bejts, osnivačica projekta „Svakodnevni seksizam“, za časopis „Elle“ piše: „Lažne optužbe za silovanje su toliko retke da su 230 puta veće šanse da muškarac sam bude silovan, nego da ikada bude lažno optužen za silovanje“ 

Zakoni se menjaju, ali predrasude ostaju

Nezavisno od presude, suđenje u Virdžiniji nanelo je veliku štetu. Sudski proces i medijska debata u vezi s njim, u kojoj su se simpatije javnosti okrenule u korist Džonija Depa, pokazali su da patrijarhalni obrasci i dalje dominiraju. U komentarima tokom prenosa suđenja, Amber Herd je nazvana „monstrumom“ i „lažovom“. Iako presuda još uvek nije bila izrečena, većina gledalaca je smatrala da glumica nije u pravu.

Stereotip da se ženama ne veruje, a da se sa muškarcima saoseća je prastari. Marija Tatar, profesorka na Univerzitetu Harvard, u svojoj knjizi „Heroina s hiljadu i jednim licem“ pokazala je da je to kulturni obrazac koji se proteže od antičkih vremena, preko srednjeg veka i osnivanja moderne nacionalne države početkom 19. veka, sve do danas.

Žene od davnina imaju manji kredibilitet

Meri Bird, profesorka za antičke studije sa univerziteta u Kembridžu kaže da ućutkivanje žena ima 2.000 godina dugu tradiciju. Počeci su u antičkoj Grčkoj. Iako se u međuvremenu zakonska situacija promenila, žene se i dalje diskredituju, vređaju i čak su izložene pretnjama – svaki treći dan jedna žena biva zauvek ućutkana, odnosno ubijena. U najvećem broju slučajeva od strane muškarca.

Nasilje nad ženama nije trivijalno. Rasprava o tome da li je suđenje Herd-Dep dugoročno nanelo štetu toj važnoj maksimi, ostaje i nakon sudske presude.

 Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.