Desničarska vlada u Holandiji: dodatni problemi za EU

Mark Rute se oprostio od svojih sunarodnika. On je prekjuče u svom poslednjem obraćanju preko televizije na mestu premijera, nekoliko puta istakao koliko je važno da Holandija bude uklopljena u EU i NATO. Pogled na kartu sveta to jasno pokazuje, rekao je Rute: „Zajedno smo jači, nego kada smo sami.“

Ali, nova desničarska vlada, koja je u Hagu položila zakletvu pred kraljem Viljemom Aleksandrom, ima potpuno drugačiji kurs. Koalicija radikalne desničarske partije populiste Gerta Vildersa sa još tri desničarske ili desnoliberalne stranke distancira se od važnih projekata Evropske unije.

Izađite iz pakta EU o azilu

Evropska unija je pre nekoliko meseci, nakon višegodišnjeg mučnog spora, usvojila pakt o azilu. On predviđa da se procedure za dobijanje azila izmeste na spoljne granice EU, kao i raspodelu migranata među državama-članicama. Zemlje EU imaju dve godine da svoje institucije tome prilagode.

Holandska desničarska koalicija se međutim opire: ona obećava da će voditi najstrožu moguću politiku azila i želi da drastično ograniči imigraciju. Za to će biti nadležna nova ministarka za azil Marjolein Faber iz Vildersove Partije za slobodu (PVV). Ta političarka se, inače, tek nedavno distancirala od teorije zavere o migracijama kao navodnoj „zameni stanovništva“.

Vlada u Hagu želi da zatraži od Evropske komisije da se Holandija povuče iz azilantske i migrantske politike EU. Pitanje je međutim da li je to pravno uopšte moguće. Prema mišljenju Komisije, nova uredba se mora primeniti.

Ublažiti ekološke propise

Holandija takođe više ne želi da doprinosi borbi protiv klimatskih promena, kao do sada. Evropska unije je u toj oblasti uvela odgovarajuće propise u skladu s tzv. „Zelenim dogovorom“ (Grean Deal).

Kao drugi najveći svetski izvoznik poljoprivrednih proizvoda posle SAD, Holandija ima ogromne ekološke probleme. Ali, tamošnji farmeri su protiv smernica EU protestovali, ponekad i nasilno. Jedan od četiri člana koalicije, desničarsko-populistički Pokret građana-poljoprivrednika (BBB), ojačao je upravo kroz otpor tim ekološkim propisima.

Nova vlada želi da te propise ublaži, da eliminiše subvencije za održivu energiju, da kupuje više električne energije iz nuklearnih elektrana i proširi proizvodnju prirodnog gasa na moru. I uprkos svemu tome, vlada obećava da će se pridržavati klimatskih ciljeva.

Još uvek partner za Berlin?

Holandija je posebno važna za Nemačku – peta po veličini ekonomija EU najvažniji je nemački trgovinski partner unutar Unije. Osim toga, Berlin i Hag su tradicionalno bliski kada je u pitanju finansijska politika. Obe vlade snažno su posvećene smanjenju duga i fiskalnoj štednji.

Taj odnos postao je još važniji nakon Bregzita 2020. godine, kada je s odlaskom Britanaca otišla i treća strana u toj „štedljivoj alijansi“. Neizvesno je kako će se nova holandska vlada pozicionirati po pitanju finansijske politike i jedino je sigurno da ona želi manje da uplaćuje u budžet EU.

Ko će sedeti za stolom na vrhu?

Nakon 14 godina na funkciji, Mark Rute više nije bio popularan u svojoj zemlji. Mnogima je smetalo to što su ga zaobišli brojni skandali, npr. bezdušni tretman građana Groningena koji su morali da trpe to što se tamo zemlja trese zbog proizvodnje gasa, ili afera oko dodataka za negu dece, gde je država pogrešno tražila povraćaj novca od hiljada porodica.

Ali, na samitima Evropske unije Rute je viđen kao pouzdan borac za evropsku stvar, na primer kada je u pitanju podrška Ukrajini ili borba protiv onih koji krše vladavinu prava u EU.

Ruteov naslednik, Dik Šuf, bivši visoki činovnik, nepoznat je čak i u svojoj domovini. Tek će se videti da li će on u Briselu delovati samostalno ili samo kao marioneta Gerta Vildersa.

Manje jedinstva?

Sa svojom novom vladom, Holandija, zemlja-osnivač Evropske unije, postaje mnogo kritičnija prema EU. Izborni pobednik Vilders više ne zahteva da njegova zemlja napusti Uniju, ali se zalaže za pravljenje izuzetaka i time ohrabruje druge zemlje-članice na slične poteze.

To nisu ohrabrujući izgledi za jedinstvo EU – već sada ugroženo mađarskim predsedavanjem Savetu EU, pri čemu nisu baš svi u Briselu sigurni da će se Budimpešta ponašati kao „pošteni posrednik”.

Pored toga, u Francuskoj bi na vlast posle parlamentarnih izbora mogla da dođe desničarska nacionalistička vlada, a u SAD su šanse izazivača Donalda Trampa da pobedi na izborima posle TV-duela porasle. Evropska unija će se u narednim nedeljama i mesecima suočiti s velikim izazovima. I to ne samo zbog Holandije.

priredila: J.Roze