Desničarski lov na migrante u Kemnicu
28. avgust 2018.
Nekoliko hiljada građana, među njima huligani i neonacisti, okupilo se u ponedeljak uveče kod monumentalnog spomenika Karlu Marksu u Kemnicu na istoku Nemačke. Protest je prijavio desničarski pokret „Pro Kemnic“, a sa nevoljom se moglo računati.
Jer nešto dalje okupilo se oko hiljadu kontrademonstranata na poziv lokalne Levice, dok je policija potcenila oba skupa i bila prisutna sa nedovoljno žandarmerije. Špigel je stoga u onlajn izdanju svoju reportažu naslovio: „Kako je policija prepustila jedan grad desničarima.“
Sa strane desničara je, po izveštajima medija, bilo i ljudi sa decom, ali su dominirali maskirani tipovi od kojih su neki pokazivali nacistički pozdrav. Brujali su povici „Nemačka Nemcima, stranci napolje“ ili „Merkel mora da ode“, pre nego što su preko kordona policije poletele kamenice ka suprotnom taboru.
Ubistvo kao okidač
Pravi haos je izbio kada su desničarski ekstremisti u manjim grupama jurili građane arapskog izgleda i tukli ih. Povređeno je šest osoba. Mediji su to opisali kao „scene lova“ na ljude i ocenili da se radi o „bankrotu policije“ koja je izgubila kontrolu nad Kemnicom.
Počelo je zapravo u nedelju kada na Gradskom festivalu nožem izboden Danijel H. (35) koji je zatim preminuo u bolnici. Za njega većina medija prenosi samo da je „Nemac“. Pod nejasnim okolnostima povređene su još dve osobe, dok su uhapšeni 22-godišnji Iračanin i 23-godišnji Sirijac. Policija nije dala više detalja, ali je demantovala glasine da je sukob izbio jer je Danijel H. štitio svoju partnerku od seksualnih napada.
Već u nedelju su u Kemnicu u znak protesta zbog ubistva održana dva skupa, a sve je eskaliralo u ponedeljak uveče. Nedaleko od mesta sukoba dve grupe demonstranata nekoliko ljudi je polagalo cveće na mesto gde je H. napadnut. Nensi Larsen opisala je Danijela H. kao svog najboljeg prijatelja, rekavši da je on bio nemačko-kubanskog porekla i tamnoput.
„Tužno je što mediji samo prenose da je ubijen Nemac i da su zato neonacisti i huligani na ulicama“, rekla je Larsen za DW. „Mediji bi trebalo da opišu ko je umro i koje je boje kože bio, jer mislim da ovi demonstranti ne bi radili sve što rade kada bi to znali.“ Putem društvenih mreža i na ulici, mnogi desničarski demonstranti su proglasili Danijela H. herojem.
Poslanik desničarske Alternative za Nemačku Markus Forhajmer u tvitu je napisao da je „građanska dužnost da se zaustavi smrtonosna migracija sa noževima“, referirajući na ubistvo u Kemnicu. AfD je okupio stotinak ljudi na ulicama u nedelju, ali zvanično nije učestvovao u nasilnim demonstracijama od ponedeljka.
Jerg Urban, šef te stranke za istočnu pokrajinu Saksoniju – najjače uporište AfD – saopštio je da se „AfD jasno distancira od bilo koje forme nasilja“. On je pre demonstracija od ponedeljka koje je, između ostalih, organizovala i konkurentska Nacionaldemokratska partija Nemačke (NPD), upozorio da bi među demonstrantima mogli da budu provokatori kako bi potpirili nasilje i „kriminalizovali opravdane proteste građana“.
Levičarski demonstranti kojih je bilo pet puta manje u Kemnicu uzvikivali su „nacisti napolje“ i „izbeglice su dobrodošle“. Tim Decner, lokalni lider Levice, rekao je za DW da je skup bio važan jer pokazuje „da nije ceo Kemnic“ onakav kakvim se prikazuje na demonstracijama desničara.
„Zabrinuti građani“
Istraživačica konflikata Beate Kiper podseća na pogrome nad strancima u Saksoniji u proteklih tridesetak godina. „Ovde je novo što je rasističko mobilisanje uspelo u najkraćem roku“, kaže ona za radio Dojčlandfunk. Samo nekoliko sati nakon prvih vesti o ubistvu na Gradskom festivalu održane su i prve demonstracije.
„Jasno smo videli stare naciste koji u Saksoniji – a Kemnic je oduvek bio jedan od bastiona starih nacista – zajedno sa novim nacistima pozivaju na demonstracije. U pitanju je organizovani desničarski ekstremizam. On ima iskustva sa nasiljem i spreman je na nasilje. Istovremeno ima – i to je novo – političku agendu“, kaže Kiper.
Mnogi ukazuju da je u pitanju više istočnonemački nego svenemački problem. Takođe u Saksoniji je etabliran pokret Pegida („Patriotski Evropljani protiv islamizacije okcidenta“) i jedino je u Drezdenu uspevao da iz nedelju u nedelju okupi po dvadesetak hiljada ljudi na vrhuncu izbegličke krize.
Deo objašnjenja leži u privrednoj zaostalosti istoka i osećaju istočnjaka da su građani drugog reda. Statistike tome s vremena na vreme daju za pravo, poput nedavne procene da se na istoku zemlje radi više za mnogo manje novca.
Ipak novinski komentatori danas uglavnom pišu da protesti „zabrinutih građana“ više ne mogu da se opravdaju ako oni stupaju iza maskiranih nacista koji linčuju ljude migrantskog izgleda.
„Tanka je opna između civilizacije i varvarstva“, navodi recimo ugledni Frankfurter algemajne cajtung. List dodaje da svi imaju pravo da izađu na ulice – iz bilo kog razloga – ali da to mora biti mirno. „Tamo gde je moguć huškački lov, pravna država više ne postoji.“