Digitalni „oblaci“ u zemlji telefaksa

CeBIT je 1986, pre tačno 30 godina, prvi put otvoren kao samostalan sajam. Još nedavno je važio kao najveći računarski sajam na svetu. Ali, to se promenilo. Nove igre, tablet-računari i pametni telefoni se prezentiraju drugde: na sajmovima CES u Las Vegasu, MWC u Barseloni i IFA u Berlinu.

CeBIT je sada posvećen preduzećima i stručnjacima, a glavna preokupacija mu je digitalizacija privrede. 3300 izlagača iz 70 zemalja ove godine predstavlja svoje proizvode i usluge, a posebno dobro je zastupljena Švajcarska, zemlja koja je partner ovogodišnjeg sajma. „Moramo iskoristiti šanse digitalizacije i pretvoriti ih u uspešne poslovne modele“, kaže Oliver Freze, šef firme „Dojče mese AG“ koja organizuje sajam.

Na sajmu ima mnogo odgovarajućih primera. Koncern IBM predstavlja aplikaciju za pametne telefone koja slepim ljudima pomaže prilikom kupovine u samoposluzi. Korisnici treba da kažu šta im je potrebno, a aplikacija iz pomoću govornih instrukcija vodi tačno do police sa traženim proizvodom. Program je napravio američki univerzitet „Karnegi melon“; još nije u prodaji.

Ništa bez oblaka

Pomenuta aplikacija pokazuje trend razvoja programa koji se baziraju na vezi sa eksternim serverima („oblacima“): masu podataka treba obraditi tako da iz toga nastane nova primena. SAP pokušava tako nešto na fudbalskim stadionima. Predviđena su individualizovana sedišta: navijači mogu da pomoću aplikacije naruče jelo i piće ili plate grejanje u sedištu kao posebnu opciju. Menadžer stadiona ima uvid u sve informacije i slobodna mesta, tako da pre i za vreme utakmice mogu bolje da se usmeravaju kolone posetilaca, pa i okolni saobraćaj.

Primena ovog paketa SAP još nije počela, ali pojedini elementi programa se testiraju na minhenskom stadionu Alijanc-arena. Ako koncept uspe, mogao bi da bude veoma unosan za koncern SAP s obzirom na ogroman broj stadionâ. Još se ne zna kako će se takve investicije odraziti na cene karata.

Američki proizvođač čipova Intel povezuje mreže senzora, pametne telefone i uslužne „oblake“ kako bi unapredila branšu koja važi kao analogna: vinarstvo. Na štandu Intela vide se pravi čokoti koje nadgleda solarna merna stanica nirnberške firme MajOmega: temperatura tla i vazduha, vlažnost listova, PH-vrednosti i hranljiva vrednost, parametri su koji se stalno analiziraju rezultate merenja vinar može da prati na svom pametnom telefonu. Tako mu je ponuđena mogućnost nadgledanja loze na daljinu.

Do kafe – grimasom?

Još veću udobnost – i to u privatnim domaćinstvima – nudi švajcarska firma Digitalštrom u saradnji sa američkom koncernom Majkrosoft. Kada se upali televizor, senzori prigušuju svetlo u sobi ili spuštaju roletne. A aparat za kafu na osnovu izraza lica prepoznaje da li korisnik želi espreso ili kafu s mlekom.

Neki možda smatraju da su ove novotarije suvišne, pri čemu aparat za kafu opremljen kamerom, monitorom i programom koji prati izraze lica sigurno neće biti baš jevtin. Kritikuje se i nedovoljna zaštita podataka: nijedna od ovakvih usluga ne funkcioniše bez slanja informacija na eksterni server.

I pored toga, uskoro više neće biti moguć rad bez „oblaka“, mada srednja preduzeća još gaje dosta skepse kada je reč o takvom razvoju tehnologije, smatra Bernhard Roleder, direktor Bitkoma, saveza preduzeća u informacionoj i telekomunikacionoj branši. „Nema preduzeća koje je u stanju da svoje podatke tako dobro obezbedi kao što to može domaćin nekog servera“, kaže Roleder.

Nemačka zaostalost?

Ankete Bitkoma su pokazale da nemačke firme ne drže korak s vremenom. Polovina firmi nema nikakav plan za slučaj havarije svojih digitalnih struktura ili hakerskog napada na njih. A gotovo polovina firmi je navela da jednostavno nema potrebne stručnjake. Tome treba dodati i da se u nemačkim preduzećima još uvek „komunicira ekstremno tradicionalno“ kako kaže Roleder. Dobri stari telefaks je u redovnoj upotrebi u 79 odsto ispitanih firmi, dok se samo u 15 odsto firmi za komunikaciju koriste društvene mreže. To još ništa ne mora da znači. Ali, može biti shvaćeno i kao signal upozorenja – da će nemačke firme izgubiti korak u razvoju digitalizacije.

Da bi oživeli debatu o šansama i rizicima digitalizacije, ogranizatori sajma su organizovali posebno veliki broj predavanja i diskusija – sa namerom da se i time izdvoje od drugih sličnih sajmova. Tokom pet sajamskih dana, biće održano 2000 predavanja, panel-diskusija i kongresa. Teme se kreću od bezbednosti podataka pa do promena u industrijskoj proizvodnji. „CeBIT više nije izložba“, kaže šef sajma Freze, „već i konferencija“.