Diletantizam ili upozorenje?
19. oktobar 2018.
Slučajeva je sve više: Džamal Kašogi, Segej Skripalj, otmica jednog vijetnamskog biznismena usred Berlina ili otvoreno ubistvo brata severnokorejskog diktatora. Stiče se utisak da tajne službe širom sveta sve manje pažnje obraćaju pridevu u svom nazivu. Akcije su sve manje tajne, odnosno sve više vidljive za javnost.
„Vlažne stvari su sve češće", kaže za DW stručnjak za tajne službe Erih Šmit-Enbom. Izraz „vlažne stvari" je pojam koji je koristio KGB i označava akcije u kojima bi mogla ili trebalo da se prolije krv. Kao rez u odnosu tajnih službi prema javnosti Šmit-Enbom pominje 2006-tu i ubistvo bivšeg ruskog agenta Aleksandra Litvinjenka u Londonu. Bivši agent je ubijen polonijem, a nedugo pre smrti je dao intervju u kojem je dao do znanja da zna ko namerava da ga ubije. Litvinjenko je kasnih devedesetih bio zadužen za istragu korupcije unutar FSB-a, organizacije koja je nasledila sovjetsku tajnu službu KGB. Na čelu FSB-a u to vreme bio je Vladimir Putin. U nemilost je pao kada je ukazao na korupciju unutar službe, a uhiapšen je nakon što je objavio detalje ubistva oligarha Borisa Berezovskog. Preko Turske je uspeo da pobegne u Veliku Britaniju. To ubistvo još nije u potpunosti razjašnjeno, a Šmit-Enbom naslućuje da iza njega stoji ruska tajna služba.
Da li su tajne službe postale aljkave?
Sličan rukopis se može pročitati i u slučaju bivšeg ruskog agenta Sergeja Skripalja koji je zajedno sa svojom ćerkom otrovan u Engleskoj marta ove godine. Oboje su preživeli napad otrovom kojim se služila sovjetska tajna služba.
O slučaju je mesecima brujala cela svetska javnost. Ne baš povoljno za jednu tajnu službu. Da je li reč o aljkavosti ili proračunatom postupku? „Zaista je u poslednje vrijeme vidljiv trend po kojem se tajne službe više uopšte ne skrivaju kao nekad kada su ubistva bila zamaskirana u automobilske nesreće. Izgleda kao da se tajne službe više uopšte ne skrivaju", kaže Volfgang Kriger, profesor na univerzitetu u Marburgu i međunarodno priznati stručnjak za tajne službe.
Rusi nemaju milosti prema izdajnicima
Skripalj je delovao kao agent ruske obaveštajne službe GRU, ali je istovremeno radio i za britansku MI6. 2004. je Skripalj u Rusiji osuđen na 13 godina zatvora zbog veleizdaje. U sklopu jedne razmene je 2010. izišao iz zatvora i zatražio azil u Velikoj Britaniji. Za Krigera je slučaj Skripalj jasan i dobro se uklapa u sovjetsko-rusku tradiciju obračuna s odmetnicima. Razlika je u tome što se nekad sve odvijalo u tajnosti. „Imamo slučajeve iz tridesetih godina prošlog veka kada su odmetnici padali s balkona, najverovatnije uz nečiju pomoć", kaže Kriger.
Skripalj spada u tu kategoriju, a Šmit-Enbom smatra da je on i dalje radio za MI6 i pridoneo otkrivanju ruskih agenata u Češkoj i Estoniji: „On je i dalje bio vrlo aktivan za zapadne službe što se bivšim kolegama kod kuće nije nimalo svidelo".
Aleksander Gusak, Litvinjenkov bivši šef je u razgovoru za Njujork tajms ovako objasnio doktrinu ruskih tajnih službi: „Ja sam odrastao sa sovjetskim idealima. Na izdajnika pljuneš, uhvatiš ga, streljaš ga ili obesiš i na kraju mu se popišaš na grob." Rusko-britanski odnosi na nivou tajnih službi su posebno napeti i zbog toga što je većina zapadnih tajnih službi nakon implozije Sovjetskog Saveza smanjila svoje aktivnosti na istoku. S izuzetkom Velike Britanije. Dobrim odnosima sigurno ne doprinosi ni činjenica da se mnogi oligarsi rado nastanjuju u Londonu i tamo troše svoj novac zarađen u Rusiji.
Objašnjenje iz Rijada nije posebno uverljivo
Za Krigera je slučaj Kašogi sličan slučaju Skripalj: „Kašogi je bio deo najužeg bezbednosnog aparata Saudijske Arabije. U tom smislu je i on neka vrsta otpadnika", kaže Kriger. Kašogi je nestao pre dve sedmice, a turske vlasti sumnjaju da ga je egzekutirala četa specijalaca koja je u tu svrhu došla u Tursku. „Interesantno je to što je u timu koji je ‚obrađivao' Kašogija bio i jedan lekar. Znamo još iz Gvantanama da je prilikom mučenja uvek prisutan jedan lekar", kaže Šmit-Enbom.
Bilo da se radi o specijalnim, lako prepoznatljivim otrovima poput slučaja Skripalj ili delovanju uz kontrolne kamere turskih vlasti, kao što je to bio slučaj s Kašogijem, tajne službe kao da svuda ostavljaju svoje posetnice.
Mihael Miler, stručnjak za tajne službe i publicista, ne veruje da se radi o diletantizmu. „Tajne službe ne deluju diletantski. Tu se radi o poruci svima koji bi pokušali slično: Mi to možemo, mi to radimo. i niko nas ne može zaustaviti."