Dino Merlin: Želimo Evroviziju u Sarajevu!

Jakov Leon: Dino, po drugi put učestvujete na Takmičenju za Pesmu evrovizije. Ove godine imamo još jednog izvođača, koji se uslovno rečeno vraća Eurosongu - Dana International, pobednica iz Izraela. Dakle iz zemlje u kojoj ste 1999. godine učestvovali na ovom festivalu. Slučajnost ili ne, neizbežno pitanje glasi, šta je to u Evroviziji što Vas je kao jednog veoma uspešnog pop izvođača sa prostora bivše Jugoslavije, kojem ona uopšte i nije potrebna, ponovo privuklo da učestvujete?

Dino Merlin: „Jednostavan je razlog za to. Motivacija je svakom čoveku potrebna na dnevnoj bazi. Znate, kada se bavite ovim poslom, kojim se ja bavim, kao što Vam je potrebna jutarnja kafa ili čaj i prvi uzdisaj proljetnog jutra u Sarajevo, tako vam je potrebna i motivacija. A gde ćete veću motivaciju, nego kada napišete pesmu, kad je ona nova, kad imate mogućnost da predstavljate svoju zemlju. Ima nečeg dubokog u nama, kada napišete nešto novo i kada ste u prilici da to predstavite na tako velikoj bini, pred tako velikim auditorijumom. To je jednostavno to, nema drugih kalkulacija.“

Da li je učešće na Evroviziji te 1999. godine i osvojeno sedmo mesto, nešto u Vašem životu i karijeri promenilo?

Dino Merlin: „U karijeri što ste tiče aspekta, da li je više publike na mojim koncertima i da li ja prodajem više nosača zvuka – ne. Ali sam doživeo jedno neverovatno iskustvo. Bio sam u Jerusalimu, gde ranije nikada nisam bio. Upoznao jedan svet koji je malo drugačiji od mog. Ja možda malo više pripadam toj pop-rok kulturi. Ali sve ukupno je to jedno iskustvo, na koje sam jako ponosan. I jedan rezultat na koji sam ponosan. I ta pjesma, koja inače nije evrovizijska, jer sam tu pjesmu „Putnici“ pravio za svoj album. Sticajem okolnosti je Televizija BiH tada želela da reanimira festival „Šlager sezone“, kako bi pobednik išao na Evroviziju. To je bio jedan splet okolnosti, koji se završio lepo na kraju.“

Pretpostavljam da, ako se uzme u obzir da Vam je ovo drugo učešće na Evroviziji, još od tada detaljno pratite ovaj najgledaniji, evropski TV spektakl. Jeste li možda pogledali i poslušali kakve sve kompozicije, države učesnice šalju ove godine na Eurosong u Diseldorf? Imate li neke svoje lične favorite?

„Ima lepih pjesama. Talentovani ljudi rastu svuda, rađaju se svuda po svijetu. Ovaj festival je zaista jedan biser, jedna blagodat čovečanstvu – da toliko zemalja učestvuje na Evroviziji – sa Istoka, Zapada, Sjevera, Juga… Toliko različitih lica tu možete sresti, različitih uticaja, različitih kultura, religija. Na Evroviziju bi svako trebao da dođe, barem jednom. Iz razloga što na tom mjestu, za tih 10-15 dana možeš toliko toga upoznati i vidjeti, što nisu u prilici često da doživiš.“

Dino, Vi ste 1999. godine za BiH na Evroviziji nastupali zajedno sa Beatris, što je ujedno bilo i prvo izvođenje jedne kompozicije sa kojom je Bosna otišla na Eurosong, a da nije u potpunosti bila na maternjem jeziku. Ove godine se nekim čudom još veći broj izvođača odlučio za izvođenje pesme na engleskom, pa koliko god to možda bilo neomiljeno pitanje, zašto ste se i Vi odlučili za isto, tj. za pesmu na engleskom?

„To sećanje na Jerusalim i na pjesmu „Putnici“ i na Beatris naravno, duboko je u meni. A pogotovo što je bilo neobično napisati pjesmu, dijelom i na francuskom. To je bila jedna hrabra i neobična pjesma, koju su i publika i žiri jako dobro ocijenili. Bilo je to lepo iskustvo. Ali od tog Jerusalima, prošlo je 12-13 godina. Toliko toga se promijenilo u svijetu inače, a ka moli u svijetu muzike, da je to nevjerovatno. Danas je sve to kondenzovano. Za deset godina se desi nešto, što se u prošlosti dešavalo za hiljadu godina. Tako da ljudi u ovom globalno svijetu razmišljaju globalno, oni žele da se njihova poruka čuje što dalje. Svi mi to želimo, a engleski je postao jedna vrsta esperanta. Važno je da ono što govorimo, naš sagovornik razumije. Engleski je odavno jezik, koji mnogi govore - i najlakše je sporazumijevati se na engleskom. Verovatno ljudi zbog toga pjevaju na tom jeziku, jer žele da se njihova pjesma i njihova poruka čuju što dalje.“

Vratimo se Evroviziji koja se ove godine odigrava u Nemačkoj. Šta je to u pesmi „Love in Rewind“ po čemu se ona izdvaja od drugih, bilo tekstualno, bilo da je reč o muzici, aranžmanu?

„Izdvaja se po tome što je to pjesma, a ne nekakav projekt za ovaj ili onaj festival. To je univerzalna priča o ljudima koji se u jednoj tački svog života zaustave, pogledaju se, naprave jedan predah i pokušaju da naprave inventuru, šta je bilo prije, šta su uradili do sada, pojedinačno i u svojoj vezi, šta nisu uradili, šta su mogli - a nisu. To je priča o ljudima koji su u godinama u kojima sam ja, kada sumiraju svoje živote i pokušaju da sve one najljepše momente izdvoje, dakle da pritisnu „rewind“, a potom i „play“, kako bi zasviralo sve ono najbolje u njihovim životima. Život je ionako, kako je to govorio Džon Lenon, nešto što nam prolazi dok radimo druge stvari. Nevjerovatno kako sve brzo prolazi. Ne bi bilo loše pritisnuti „rewind“ i pokušati da vratimo ono najbolje u našim životima… O tome priča moja pjesma.“

Postoji li neki recept za dobar rezultat i uspeh na ovom takmičenju? Postoji li koncept, ideja, neka nepisana pravila? Šta je zadatak jednog autora i izvođača koji treba da nastupi za svoju zemlju? Jedni kažu da ima više smisla otići sa kompozicijom koja ima elemente onog što se na domaćem terenu sluša, pre svega etno, neki tvrde da kompozicija jednostavno treba da bude drugačija da se po nečemu izdvaja od drugih… Kako vi gledate na sve to i uostalom kakvo je Vaše iskustvo?

„Nema nikakvog recepta za to. To ne postoji. Ni za jednu umjetnost ne postoji nikakav recept. Zato i jeste umjetnost jer se ne može naučiti u školi. Tako nećete postati Džon Lenon ili Zdravko Čolić, ne. To je nešto što vam je dato. Vi ste medij, imate tu harizmu i sve ono što ide uz to. Najvažnije od svega jeste ta vaša harizma, pjesma, iskrenost i strast sa kojom ulazite u sve to. Neki ljudi kalkuliraju sa razno-raznim aspektima i razno-razne priče pričaju. Međutim, nema ničeg do dobre pjesme, dobarog nastupa, interpretacije – i to je to, što te izdvaja od drugih, ništa drugo. Mogu za tebe glasati razni blokovi, jedni, drugi, treći, ali ako ti nemaš dobru pjesmu, ne možeš postići veliki rezultat.“

Pošto ste Vi, ako se ne varam već gotovo 30 godina na muzičkoj sceni, onda se sigurno sećate i pamtite Evroviziju i u nekom ranijem ruhu. Ako biste uporedilu Evroviziju nekad i sad, da li biste rekli da je Evrovizija ipak izgubila neku svoju draž, pre svega na umetničkom planu, ako sme u obzir da orkestra odavno nema i da se koriste matrice? Drugo, da li je Evrovizija izgubila svoj uticaj na muziku koja se sluša u Evropi odn. na muzičku industriju uopšte i treće da li je zaista sve manje bitna muzika, a sve više scenski nastup?

„Ljudi su prilično licemjerni kada pričaju o Evroviziji. Uglavnom govore kao to nije ništa, a svi se otimaju da dođu na Evroviziju. Svi žele da budu tu. Evo čovek koji radi Lejdi Gagu piše ove godine pjesmu za Evroviziju. Prošle godine su pesme pisali najveći engleski kompozitori. Goran Bregović pisao je za Srbiju. Zatim Željko Joksimović koji je dobro plasiran i koji je svakako deo evrovizijske priče. Dakle, svi oni pošteni prema sebi, znaju da je to najveći muzički događaj, da to gleda užasno puno ljudi, da je to u stvari evropsko prvenstvo, kao što je to fudbalsko prvenstvo. Svi su te noći ispred televizora. Nije tačno da Evrovizija doživljava krizu. Naprotiv, ona svake godine ide dalje sa inovacijama, sa produkcijskim standardima, sa svim onim što čini šou-biznis, s jednom od najpropulzivnijih grana.“

Poslednji album Dina Merlina bio je album „Ispočetka“ iz 2008. Četiri godine pre toga publika sa prostora bivše Jugoslavije uživala je u hitovima sa albuma „Burek“, e sad ako me matematika dobro služi, izgleda da je vreme za novi CD i nove pesme. Dešavali se nešto na tom planu?

„Da. Ja sam bio u sred snimanja novog albuma, kada su me ljudi sa Televizije BiH ponovo pitali, da li imam šta da ponudim i meni se učinilo da je ovo pjesma koja je stvorena za izvođenje na Evroviziji, da je to priča koju će razumijeti veliki broj ljudi. Tako da je odgovor na vaše pitanje – da, ja sam u sred rada na novoj ploči i vjerovatno je 2012. godina, kada će, ako Bog da, publika imati pred sobom, moj novi album.“

Na kraju, nezahvalno pitanje o očekivanjima od Evrovizije. Doduše, na taj apsekt bismo mogli da se osvrnemo ovako: Ako se ne varam Vi volite da citirate Brehta. Delić citata odnosi se na to da „onaj ko ima san, sigurno će ga jednog dana i odsanjati“. Da li to znači da je san Dina Merlina pobeda na Evroviziji, pa samim tim i to da ovog takmičenje konačno jednom bude održano i u Sarajevu?

„Da, dobro ste rekli. Volim ja citirati Brehta (smeh). Pogotovo kada kaže: ‚bori se, ako se boriš, poneku bitku, možeš izgubiti, ali ako se ne boriš unaprijed si izgubio’. Mi smo potpuno ujedinjeni u tome da dostignemo najviše standarde, da napravimo najbolji performans, najbolji rezultat, pa zašto ne i pobijedu. Mi smo navikli pobjeđivati i istinski želimo i sanjamo Evroviziju u BiH, u Sarajevu.“

Autor: Jakov Leon
Odg. urednik: Nenad Briski