Diplome u Srbiji "najbolji biznis"

"Doktorska titula sasvim tajno", naslov je članka u kojem se Špigel onlajn osvrće na plagijatske afere koje su u poslednje vreme potresale političku elitu Srbije. "Prvo je pogodilo ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića", piše Špigel pojašnjavajući da su Stefanovića troje njegovih zemljaka, naučnika, koji rade u Londonu, kritikovala da je njegov doktorski rad bezvredan i da "ne ispunjava ni minimalne kriterijume". Oni su ministru savetovali da podnese ostavku, po uzoru na nemačke političare Karla-Teodora zu Gutenberga i Anete Šavan.

Na meti i predsednik Srbije Tomislav Nikolić

Špigel navodi I druge primere, poput gradonačelnika Beograda Siniše Malog: "Njegova disertacija je 'najgori plagijat' koji je dosada video, rekao je profesor ekonomije na univerzitetu u Viezbadenu Raša Karapandža, poreklom iz Srbije. Mali je 'trećinu ili više' svog doktorskog rada na 220 stranica prepisao, ne navodeći izvore, rekao je Karapandža, dodajući da čitavi odlomci potiču iz Vikipedije ili su doslovni prevodi engleskih tekstova."U tom plagijatskom kontekstu priča se čak I o predsedniku Tomislavu Nikoliću, nastavlja Špigel. "On je pre stupanja na dužnost stekao diplomu na jednom fakultetu, koji uopšte nije imao licencu, tvrde mediji u Srbiji. Studije koje traju 4 godine, on je apsolvirao neprimećen od javnosti. Međutim, Nikolića se ne seća niko na tom fakultetu, ni studenti ni predavači. Listovi u Srbiji su u brojnim člancima dokazali da su univerziteti povezani sa političarima. Doslovno su im pred noge bacane titule. Zauzvrat su fakulteti mogli da rade šta hoće. 'Diplome su najbolji biznis', glasio je naslov lista Novosti. Prema navodima statističara, broj doktorskih titula je eksplodirao u toj maloj zemlji - od 206 u 2007. godini do 770 u 2012. godini. Međutim, niko od naučnika se ne usuđuje da istraži te, čak i za laike čvrsto zasnovane optužbe protiv navodnih lažnih doktora. Jer, onda bi možda na videlo izašli i mnogi drugi poznati slučajevi i ugrozili čitav sistem", zaključuje Špigel onlajn.

Slučaj Tijane Jurić: opasnost od stvaranja atmosfere linča

Tema broj jedan u javnosti u Srbiji je priznanje navodnog ubice devojčice Tijane Jurić, prenose više medija u Nemačkoj. Zeksiše cajtung, Berliner Kurir i Nordvest cajtung navode da je Srbija ujedinjena u mržnji prema njemu i da uprkos činjenici da je smrtna kazna već više od 20 godina ukinuta - desetine hiljada građana pozivaju na egzekuciju. "Ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa žale što je ukinuta smrtna kazna, mediji traže da se ponovo uvede", pišu nemački mediji, postavljajući pitanje: "Zašto je ovaj slučaj izazvao toliki bes?"

"Javnost je uzbuđena jer su mediji non-stop, opširno izveštavali o nestanku devojčice, sve dok njeno telo nije pronađeno, posle dvanaest dana. Nije to uzbuđen samo desni poiltički spektar, zahvaćeni su svi slojevi društva."

"Velika većina medija podržava bes i radikalne zahteve. Udruženje novinara Srbije - UNS - je kritikovalo delom potpuno preterano izveštavanje i zatražilo 'jasno razdvajanje činjenica, nagađanja i špekulacija'. A 'Komitet pravnika za ljudska prava' (YUCOM) upozorava od 'stvaranja jedne atmosfere linča': 'Kampanja za uvođenje smrtne kazne je neprihvatljiva', poručili su ti borci za ljudska prava. Ipak, kako javljaju mediji, više od 100.000 ljudi je u roku od nekoliko sati potpisalo peticiju za tu kaznu," pišu nemački mediji.