Do azila uz pomoć lažnih očeva
12. jun 2017.Pravna situacija je jasna: novorođenčad dobiju nemačko državljanstvo samo ako su otac ili majka (ili oboje) nemački državljani i imaju nemački pasoš. Sve druge kombinacije su – komplikovane i nepregledne. Majka deteta je po nemačkom pravu uvek biološka majka, a na pitanje očinstva i oca je nešto teže dati odgovor. Po članu 1592 Građanskog zakonika biološki otac nije u praksi i pred zakonom automatski otac deteta.
Otac je, pravno gledajući, osoba koja je oženjena majkom u trenutku rođenja deteta ili pred sudom bude proglašena ocem, recimo nakon testa očinstva. Ali otac može biti i muškarac koji je priznao očinstvo, nezavisno od toga da li je ta osoba stvarni otac ili ne. Time pred zakonom otac deteta može biti i „socijalni“ otac sa svim pravima i obavezama.
Prevara s lažnim očevima
Upravo na tim pravnim okvirima se temelji i prevara u velikom stilu koju je otkrio medijski javni servis Berlin-Brandenburg (rbb). U više stotina slučajeva muškarci u Berlinu su, kako stoji u izveštajima rbb-a, lažno priznavali očinstvo i za to su dobijali novac od žena koje su podnele zahtev za azil, često i po nekoliko hiljada evra. Priznavanjem očinstva, stvarnog ili lažnog, bebe tih žena dobiju odmah i nemačko državljanstvo, a time i majke automatski stiču pravo ostanka u Nemačkoj.
„Te pravne posledice su poželjne ukoliko između deteta i priznatog oca postoji socijalno-porodična veza ili do nje tek treba da dođe, odnosno ako je priznati otac zaista spreman da preuzme odgovornost za dete“, stoji u obrazloženju „Zakona za bolje provođenje obaveze napuštanja zemlje“ koji je nedavno usvojio gornji dom parlamenta Bundesrat. Budući da cilj zakona, kako mu i ime kaže, nije pojednostavljenje pravila za ostanak azilanata u Nemačkoj, već obratno, u obrazloženju stoji i ovo: „Dođe li do priznavanja očinstva ciljano kako bi se stvorile pretpostavke za sticanje prava za ostanak, onda je to zloupotreba prava.“
Bonski advokat specijalizovan za pitanja azila Mihael Hajm upućuje na to da se ovde ne koristi pravo na azil, već pravo o strancima. U intervju za DW, on kaže: „Pravo neke majke da ostane sa svojim detetom u Nemačkoj ne kaže u stvari ništa o njenom pravu na politički azil. Pravo boravka je nezavisno od prava na azil, a privremeni azil ne postoji.“
„Očevi“ deset beba
Posledice su jasno regulisane zakonom: ukoliko Ured za strance ubuduće zaključi da je neki muškarac priznao očinstvo samo kako bi dete brže-bolje dobilo državljanstvo, to očinstvo neće biti zvanično overeno. Time beba nema nemačkog oca i nema pravo na državljanstvo. Majka koja je podnela zahtev za azil neće tom prečicom steći pravo na ostanak u zemlji. Osim toga, i majka i lažni otac u određenim okolnostima mogu računati s kaznama zbog lažiranja zvaničnih isprava ili kršenja Zakona o strancima.
Martin Šteltner iz Državnog tužilaštva u Berlinu priča o porastu broja zloupotreba proteklih meseci. Za rbb on je rekao: „Postoje slučajevi u kojima su neke osobe priznale očinstvo i za više od deset beba.“
Ako navodni otac živi od socijalne pomoći, država preuzima i troškove brige oko deteta. Jednu stvar lažni očevi pri tom su prevideli: oni su staratelji te dece, podjednako kao i svi drugi očevi. Ukoliko recimo pronađu posao i ne budu više primali socijalnu pomoć, oni godinama moraju možda platiti i više novca za brigu o deci nego što su ga dobili od majki za preuzimanje lažnog očinstva.
Neonacista i Vijetnamka
Nije uvek lako proveriti da li je muškarac uzeo novac da bi glumio oca. Rbb je javio o čudnovatom slučaju u kojem je jedan 28-godišnji Berlinac izjavio da je otac bebe koju je rodila jedna Vijetnamka, iako on očigledno nije baš previše simpatizirao strance. Na svojoj stranici na Fejsbuku taj je čovek demonstrirao simpatije s neonacističkom strankom NPD i već je nekoliko puta bio osuđen zbog nošenja protivustavnih simbola. Kada je reporterka rbb-a pozvonila na njegova vrata, on je odgovorio žestokim pretnjama.
Anegret Korf, portparolka Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, govori o četvorocifrenom broju slučajeva godišnje u celoj Njemačkoj. Ta „oprezna procena“ Ministarstva počiva na informacijama pojedinih ureda za strance. Novi zakon ona u intervjuu za DW naziva „preventivnim postupkom koji štiti Ustav“.
Advokat Hajm je drugačijeg mišljenja: „Nova pravila baš kao i prethodna – koja je ukinuo Savezni ustavni sud – ima za posledicu da se istrazi podrgavaju i mlade porodice kod kojih se sumnja pokaže kao neosnovana.“