Do posla bez nemačkog jezika

“U Ljubljani sam ostala bez posla i tražila sam novi angažman. Nemačku nisam imala u planu, ali je ponuda za radno mesto bila dobra i u decembru sam počela raditi. Nemački jezik nikada nisam učila. Ali to nije bilo presudno. Službeni jezik u firmi je engleski i važan je, naravno, maternji“, priseća se Tina Radojković, početka svoje poslovno-životne avanture. Ova 26-godišnja Sarajka, čija je majka je Slovenka i koja je osam godina živela u Ljubljani, sada radi u Diseldorfu.

Tina je u Ljubljani studirala marketing i odnose sa javnošću i okončala master studije ekonomije. Posao je dobila u Trivagu, online platformi, uz pomoć koje svaki mesec 45 miliona ljudi rezerviše željeni hotelski smještaj. Tina sada radi u odnosima sa javnošću za područje Slovenije i Srbije.

Pored nje, u ovoj kompaniji radi još šest mladih stručnjaka iz zemalja bivše Jugoslavije. Petra Legović iz Novigrada u Hrvatskoj prva je dobila posao u ovoj firmi. Tu je već 18 meseci, u Nemačku je došla iz Italije. “U Italiji sam radila kao stručnjak za odnose sa javnošću u agencijama i firmama poput Kajaka ili Turističke zajednice Brazila. Pokušala sam da proneđem posao i u Hrvatskoj. Nažalost, uvek sam dobijala odgovor da sam prekvalifikovana za mesta na koja sam se prijavljivala. Videla sam oglas za posao na italijanskim internet stranicama i prijavila se“, kaže Petra Legović.

Petra je živela u Milanu gde je završila studije marketinga i odnosa sa javnošću. Posao je dobila u italijanskoj platformi ove kompanije, gde je takođe zadužena za odnose sa javnošću. Presudna je bila njena stručna kvalifikacija, odnosno poznavanje italijanskog i engleskog jezika.

Do posla zahvaljujući hrvatskom jeziku

Tara Ivanković iz Novske je do posla u ovoj međunarodnoj firmi u kojoj trenutno radi oko 600 mladih stručnjaka iz 60 zemalja sveta došla zahvaljujući maternjem, hrvatskom jeziku. Reč je o novom naraštaju gastarbajtera koji, da bi dobili posao u Nemačkoj, uopšte ne moraju poznavati jezik zemlje domaćina.

Tara je u Diseldorf došla pre pet godina kako bi studirala turizam. „Tokom studija sam bila u potrazi za poslom i slučajno sam naišla na oglas za posao na stranici Trivaga. Ponuda je bila dobra i radilo se o marketingu za Srbiju. Firma mi se učinila veoma zanimljivom, međunarodna je i pruža puno mogućnosti. Za ovaj posao su jako važni jezici. Da nisam znala hrvatski, verojatno me ne bi primili, jer su tražili nekoga kome su hrvatski ili srpski maternji jezici“, priča Tara.

Tara je nešto kasnije dobila ponudu da radi onlajn marketing za nemačko tržište. Na njeno upražnjeno mesto došla je Marina Ivanov iz Novog Sada koja je sada zadužena za brendiranje Trivaga u Srbiji.

„U januaru prošle godine sam aplicirala, a u aprilu sam pozvana na intervju za posao. Pošto nisam iz EU trebalo mi je malo više vremena da završim sve administrativne obaveze za dobijanje radne dozvole i vize. U junu sam završila poslednji ispit na fakultetu, dobila vizu i spakovala se i došla u Nemačku“, priseća se Marina.

Posao o kojem mnogi sanjaju?

Raditi u ovakvoj kompaniji za mlade iz Hrvatske, kako ističe Petra Legović, predstavlja posao kakav samo mogu da poželim. Ona je izuzetno zadovoljna uslovima rada i primanjima od kojih sebi može da priušti sasvim pristojan život, pa čak i da nešto ostavi „na stranu“.

„I u Italiji, a pogotovo u Hrvatskoj, mogu sanjati o ovakvim uslovima. Pozitivno je to što im je stalo do radnika. Imamo sve uslove da dolazimo na posao vedri i raspoloženi. Nismo pod pritiskom i sami ga sebi postavljamo. Firma ti daje slobodu da budeš kreativan i da izvučeš iz sebe ono najbolje. Na kraju godine se vide rezultati i oni su najvažniji“, kaže Petra.

Za Taru Ivanković je pozitivno i to što im poslodavac omogućava i brojne druge sadržaje za dalje stručno usavršavanje, kao i rekreativne i druge sadržaje. „Svaki mesec organizujemo druženja. Za svakog radnika izdvaja se određena svota novca i mi odlučujemo na što ćemo je potrošiti. Organizujemo večere, sportske aktivnosti i različita druženja. Imamo veoma široku ponudu. Neki programi su vezani samo za posao. Ali imamo i besplatne tečajeve nemačkog, sportske aktivnosti, jogu i mnogo toga drugog. Na poslu imamo besplatno piće. Uslovi su zaista odlični.“

Petri Cvijanović iz Slovenije, čiji su roditelji poreklom iz BiH i koja ovde radi kao dizajner, najviše se dopala pristupačnost kolega i poverenje u radnike, jer kako kaže: „Atmosferom na poslu sam zadivljena jer ti daju šansu da radiš ono što najbolje znaš i kao pripravnik ne moraš, da tako kažem, kuvati kafe. Ovde sam, pored veb-dizajna, naučila još mnogo toga u oblasti dizajniranja aplikacija, dizajna i štampanja propagandnih materijala i brendiranja.“

Dragoceno životno iskustvo

Iza velikih staklenih prozora na jedanaestom spratu poslovne zgrade, kroz koje se pruža pogled na centralni deo Diseldorfa, jedan do drugog sedi na desetine mladih ljudi za računarima. Iznad njihovih glava na zidovima su okačene zastave Japana, Brazila, SAD i drugih zemalja. Svi su obučeni onako kako žele, zadubljeni su u svoje zadatke i kada međusobno razgovaraju to čine na engleskom. Raditi u takvom ambijentu, okružen ljudima iz celog sveta, za Petru Legović je dragoceno iskustvo.

„Internacionalizacija je pozitivna jer vidiš kako funkcionišu i razmišljaju različite kulture. Ovde imamo ljude iz Evrope, Amerike, Azije, Afrike i sama činjenica da razgovaramo sa tim ljudima je veliko bogatstvo, koje će svako od nas jednog dana poneti kući“, kaže ona.

„Kada sam došla ovde, tokom prve sedmice upoznala sam preko 100 ljudi. Bili su to ljudi iz celog sveta. Među njima su, svakako i Nemci ali su se oni, da tako kažem, integrisali u to internacionalno društvo“, ističe Marina Ivanov, koja će na ovogodišnjem novosadskom festivalu Exit biti domaćin nekolicini svojih radnih kolega.

Marina i Tina Radojković su, zahvaljući izraženoj socijalnoj orijentaciji ove firme, uspele da sakupe i 5.000 evra pomoći za poplavljena područja u Srbiji i BiH, namenjenih za obnovu škola. Prikupljeni novac nameravaju da uruče direktno.