Do šengenske vize preko privatnika

Ovo je potvrdilo i Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke, nakon što je o tome najpre pisao dnevni list Tagescajtung. Jedna portparolka Ministarstva je za DW rekla da je Ministarstvo odgovarajuću licencu za rad dodelilo indijskoj firmi VFS Global. Ona sada sakuplja pasoše i biometrijske podatke ljudi iz devet zemalja koji su podneli zahteve za vizu u Šengenskoj zoni.

Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova trenutno na taj način sarađuje sa pet eksternih firmi koje obrađuju zahteve građana ukupno 18 zemalja. A upravo se razmatra angažovanje eksternih firmi u daljih 14 zemalja.

Angažovanje komercijalnih servisa za obradu zahteva za vizu je trend u čitavom svetu. Mnoge zemlje pokušavaju da na taj način uštede novac i da se tako izbore sa mnoštvom zahteva za vizu. Građani svoje zahteve predaju u centrima koje vode takve firme, i odatle zahtevi bivaju prosleđeni konzulatima i ambasadama. Među dokumentima koji se predaju su pasoši i razni lični podaci, često i otisci prstiju i drugi biometrijski podaci. Pored takse za obradu zahteva u konzulatu, podnosioci moraju da plate i uslugu dotične eksterne firme.

VFS Global, osnovan 2001, vodeća je firma te vrste na tržištu. Na njenom internet-portalu piše da radi za 56 vlada i da ima 2.377 servisnih centara u 129 zemalja, kao i da je dosad obradila 154 miliona zahteva za vize. „Za vlade i njene poreske obveznike je jevtinije da delegira nekome administrativni deo procesa“, kaže za DW Peter Brun, portparol VFS Globala. „Oni ne moraju imati infrastrukturu u svojim ambasadama, nema dugih redova niti desetina šaltera.“

Država gubi kontrolu?

Neke političare zabrinjava ovaj razvoj situacije: „Država se odrekla kontrole nad oblašću koja je vrlo podložna podmićivanju“, rekao je poslanik Zelenih u Bundestagu Omid Nuripur za Tagescajtung.

Portparol VFS Globala Peter Brun kaže da je korupcija u njegovoj firmi „nemoguća“ „Kako neko nas može da podmiti? Mi ne donosimo odluke. Mi samo kontrolišemo da li su kandidati popunili sve formulare i da li su tu sva potrebna dokumenta“, kaže on: „Mi ne možemo ni da utičemo na to koliko dugo će trajati obrada zahteva.“

Ima kritičara koji su zabrinuti za bezbednost podataka o ličnosti. U 2007. godini je zbog jedne greške 50.000 zahteva za vizu koje su obrađivali firma VFS Global i britanska ambasada bilo javno dostupno svima – na internetu.

Poslanica Stranke levice u Bundestagu Sevim Dagdelen smatra da bi država trebalo da kontroliše čitav proces dodele viza, jer samo tako „može biti eliminisana samovolja i garantovana bezbednost“, rekla je ona za DW. „Prilikom dodele viza mora biti garantovan pouzdan postupak države u okviru važećih zakona. To se ne sme narušiti da bi se smanjili troškovi ili da bi se povećao profit nekog trećeg.“

Ova poslanica ukazuje i da, prema zakonodavstvu EU, termini za podnošenje zahteva za vize moraju biti dodeljeni u roku od dve nedelje i bez posredovanja privatnih firmi.

Ministarstvo spoljnih poslova to odbacuje: „Sadržinska provera kao i odluka o zahtevu, pristup šengenskom informacionom sistemu kao i samim viznim nalepnicama, to su stvari kojima pristup imaju samo oni koji rade u nemačkim predstavništvima u inostranstvu.“

Podaci samo na evropskim serverima

Portparol Brun naglašava za DW da VFS preuzima samo upravne zadatke: „Vlada koja nas angažuje uvek tačno propisuje proceduru. Mi podatke dobijamo samo da bismo ih obradili i prosledili ambasadi ili konzulatu. Nakon što zahtev bude uvažen ili odbijen, mi te podatke brišemo. Niti ih zadržavamo, niti ih analiziramo.“

Slično se izrazilo i Ministarstvo spoljnih poslova. „Firma o kojoj je reč prema našim instrukcijama prima zahteve za vize“, rekla je jedna portparolka. „Ta firma nema pristup kancelariji za izdavanje viza, već samo jednom prostoru u kojem nam predaje dokumente i pasoše. A ambasada vrši i redovne i nenajavljene kontrole rada te firme.“

Ministarstvo prenosi i da su partnerske firme ugovorom obavezane da nezavisno od toga gde im je sedište sve podatke o ličnostima drže na serverima u evropskom ekonomskom prostoru. „Firma VFS je čak na molbu Ministarstva spoljnih poslova čak odgovarajuće servere instalirala u Nemačkoj, a treba reći i da eksterne firme na svojim sistemima smeju da memorišu samo podatke koji su potrebni za zakazivanje termina, a ne i podatke kao što su otisci prstiju i slično.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android