Dobar građanin – loš građanin
7. mart 2018.
Ju Đanking (30) je nervozan jer mora u opštinu. Mora da prekine posao, ali da bi podneo molbu za kredit za stan, potrebna mu je potvrda o društvenoj pouzdanosti. A nju može da odštampa samo u opštini.
Rongčeng, obalski grad u istočnoj Kini na Žutom moru u provinciji Šandong ima oko milion stanovnika. Grad je zimski raj za labudove i već više od dve godine deo pilot-projekta u kojem učestvuje 40 gradova. Reč je o sistemu bez presedana u svetu koji vlasti u Kini hoće da uvedu u čitavoj zemlji sa skoro milijardu i po stanovnika. I to do 2020. godine. Sistem je zasnovan na tome da centralni računar prikuplja podatke iz 50 institucija na osnovu kojih se boduje ponašanje građana: postoje plus i minus bodovi, a maksimalan broj je 1.300.
- pročitajte još: Kineski sistem apsolutne kontrole
Ju Đanking čeka u velikom holu sa stubovima i računarima. Službenica na šalteru ukucava njegovo ime u računar i štampa dokument: 1000 bodova, nivo A. To znači da je dobar građanin i da nije, na primer, prekršio saobraćajne propise, da redovno plaća račune, da politički nije negativno skrenuo pažnju na sebe.
„Pošto sam oženjen, moram da uzmem dokument i za svoju ženu“, kaže Đanking. U suprotnom neće dobiti kredit. „To je dodatni posao“, žali se, ali sistem bodovanja ne dovodi u pitanje. Da li to ljude čini boljim? „Ne znam, možda“, kaže, grabi svoje papire i žuri nazad na posao.
Kina je upregla internet i vozi
Dugo se smatralo da je internet opasnost za diktature, jer ljudi mogu lako da se informišu i udružuju. Ali ogromnu količinu podataka koje generiše internet – Big data – kineske vlasti sada koriste da građane nadziru, a čak i vaspitaju. „To je nesumnjivo najambiciozniji Orvelovski projekat u ljudskoj istoriji“, kaže Sebastijan Hajlman, direktor berlinskog instituta Merics koji se bavi Kinom.
Za razliku od Hajlmana, mnogi ljudi u Rongčengu ukazuju na prednosti tog sistema. Na primer Lu Kuning, koja radi u bolnici. „To vas podstiče da činite dobro“, kaže ona dok čeka u opštini: „Potrebna su nam pravila ili sistem za nadzor ljudi, upravo zato što Kina još nije tako razvijena. U svakom slučaju, grad je sada čistiji.“
- pročitajte još: Pazi, policija sve snima!
Mnogima novi sistem bodovanja nije ništa neobično. Zašto? Odgovori se nalaze u istoriji Kine. Još pre skoro 1.500 godina, Konfučijev državni model bavio se vrlinama stanovnika. Kada su na vlast došli komunisti, radne jedinice Danvei vodile su lični dosije za svaku osobu. Takozvani Dang’an je bio neka vrsta lične istorije. U njemu su bile procene nadređenih, politički stav, informacije o kršenju pravila i privatnom životu. Taj dosije je pratio ljude čitavog života, bio praktično prethodnik sistema bodovanja.
Pomoć starim roditeljima – plus bodovi
Ima četvrti u Rongčengu koje su još ambicioznije od državnog sistema. U selu Daksunđianđa uveli su bodovanje za to kako se deca odnose prema starim roditeljima ili da li se neko svađa s komšijama. Na toj posebnoj listi su, pored imena, navedeni i novčani iznosi koje odrasla deca daju roditeljima, ali i roba, kao na primer ulje za kuvanje. Beleži se i kada dete plati lečenje za roditelje ili ih često posećuje.
Uramljena u crveni okvir, slika Mua Hongkinga, uzornog građanina, visi na fasadi seoskog komiteta: „On redovno posećuje svoje roditelje, poštuje komšije, pomaže drugima, ispunjava obećanja, poštuje seoski komitet.“
Mu Linming (62) je poljoprivrednik i oduševljen je sistemom bodovanja: „Tako se vidi ko je dobar, a ko nije.“ S velikim osmehom na licu poziva nas da uđemo u njegovu kuću. Nudi nam jabuke i kikiriki. „Naše selo je oduvek bilo dobro. Ali, otkako je uveden ovaj sistem, postalo je još bolje“, kaže Mu.
Sa 18 godina se startuje sa 1.000 bodova
U sistemu su registrovani svi građani stariji od 18 godina i svako počinje sa 1.000 bodova. To je nivo A, objašnjava He Juning, direktor uprave za sistem bodovanja koja zapošljava osam ljudi. Lokalne vlasti pružaju im informacije o saobraćajnim prekršajima, hapšenjima, donacijama i dobrovoljnom radu, a zaposleni ih „proveravaju i odobravaju pre nego što ih unesu u centralni sistem bodovanja“.
Građani sa „odličnim ocenama“ imaju popust na račune za grejanje ili vodu, ne moraju da plaćaju kauciju za bicikle ili za knjige u biblioteci. Ako državni službenik želi da bude unapređen, mora da „zaradi“ mnogo poena. Neke firme traže da vide aktuelni dokument sa poenima prilikom zapošljavanja, a ima i roditelja koji hoće da na taj način provere kakav je ćerkin momak – budući zet.
Saobraćajni prekršaj „košta“ pet bodova. „Ako pijani vozite auto, direktno padate na nivo C“, kaže direktor He, a to je od 600 do 859 bodova. Gori je samo još nivo D. Neko ko je tako nisko pao, teško nalazi posao ili, ako je zaposlen, ne može da napreduje. Kada sistem bude uveden širom zemlje, moguće su i dodatne sankcije. Jer, postoje crne liste s milionima Kineza koji su došli u sukob zakonom ili institucijama. Njima je, na primer, već sada zabranjeno da lete avionom.
I Alibaba učestvuje u sistemu
Pored sudova u sistemu učestvuju i banke. Slično važi za internet-kompanije poput Alibabe, jer niko u Kini ne prikuplja više podataka o svojim klijentima od sistema za plaćanje na Alibabi – Sezam kredit ne samo da boduje finansijsko stanje i ponašanje klijenata, već i to šta on radi po internetu. Direktor He kaže da se sa Alibabom, odnosno Sezamom još uvek pregovara o tome koji podaci će se razmenjivati.
- pročitajte još: Kineski kviz za dobre komuniste
Sa više od 770 miliona korisnika Interneta, Kina ima ogroman izvor podataka. Više od pola milijarde Kineza već plaća razne usluge isključivo mobilnim telefonom – ne samo račune za struju ili ručak u restoranu, već i povrće na pijaci. Isto tako, ogroman broj Kineza koristi društvene mreže od kojih je najpopularniji WEchat.
Borba protiv govora mržnje na kineski način
Tako na primer uprava gradske četvrti „Zora“ koja se nalazi preko puta Uprave za bodovanje Rongčenga već pažljivo prati aktivnosti svojih 12.000 stanovnika na društvenim mrežama. Na oglasnoj tabli – upozorenje: Ako neko „širi glasine ili vređa druge na internetu“, ne može više da bude klasifikovan kao „civilizovan građanin“.
Čen (32) nije znao da se boduju i komentari na društvenim mrežama. On je preduzetnik, ima dvoje dece i živi tu već deset godina. „Mislim da sistem ne utiče mnogo na obične ljude, ali imam osećaj da se ponašanje ljudi u poslednjih šest meseci poboljšalo. Mnogi vozači se konačno zaustavljaju ispred pešačkog prelaza.“
Ksija (38) je izašla supermarketa i hoće da sedne u auto. Žuri joj se kući. Malo nervozno drži kese u rukama, očigledno ne voli što smo je zaustavili: „Mislim da je sistem dobar. Ljudi se obuzdavaju i tako poboljšavaju svoje ponašanje.“
Kako do bodova
A kako možete učiniti nešto dobro i poboljšati svoj rezultat na listi s bodovima? Za to je nadležna Ju Junfang, zamenica direktora Centra za dobrovoljni rad. „Mnogi dolaze kod nas – visoki zvaničnici kao i obični ljudi.“ Za 30 sati dobrovoljnog rada, upisuje se pet bodova, za 60 sati – deset bodova.
- pročitajte još: Kineska medijska ofanziva u Evropi
„Društvu su potrebna pravila“, kaže jedna žena ispred supermarketa. „Inače imate haos. Taj sistem je dosta postigao“. Četvrt „Zora“ ima dobru reputaciju, njihovim stanovima je porasla vrednosti. „Nadam se da će se ovaj sistem razvijati i proširiti kako bi svi bili pod nadzorom.“ Za svoju privatnost se ne brine. „Verujem vladi. Kome da verujem, ako ne mogu da verujem vladi?“
Digitalna revolucija spojila je ogromne količine podatka i mogućnost totalnog nadzora: Big data i Big brother. I to ne samo u Kini – Google, Facebook, Amazon, Baidu i Alibaba prate i predviđaju ponašanje svojih korisnika. Skeptici upozoravaju da bi i druge države mogle da se nađu u iskušenju i požele da imaju – potpuno transparentne građane.